Avlija
Portal za kulturu, književnost i društvene teme



Bajke

31. Avgusta 2015.
 

Ruska narodna bajka: Sestrica Aljenuška i bratić Ivanuška (prevela Dajana Lazarević)

More articles by »
Written by: Redakcija
Oznake: ,

Сестрица Аљенушка и братић Иванушка

 

http://www.kostyor.ru/tales/tale84.html

 

Превела са руског: Дајана Лазаревић

 

Руска народна бајка о брату и сестри

 

Живели некад старац и старица, и имали ћерку Аљенушку и синчића Иванушку.

Старац и старица умрли. Остали сами Аљенушка и Иванушка.

Пошла Аљенушка на посао, и повела брата са собом. Иду они по далеком путу, по широком пољу, и Иванушка је пожелео да пије воде.

„Сетрице Аљенушка, ја сам жедан!“

„Сачекај, брате, док дођемо до извора.“

Ишли они, ишли – сунце високо, извор далеко, мучи жега, знојење. А ту – крављи отисак пун воде.

„Сестрице Аљенушка, да узмем ја гутљај из отиска?“

„Не пиј, брате, постаћеш теле!“

Брат је послушао и пошли су даље.

Сунце високо, извор далеко, жега мучи, знојење. Ту коњско копито пуно водице.

„Сестрице Аљенушка, да пијем ја из копита?“

„Не пиј, брате, постаћеш ждребе!“

Уздахнуо је Иванушка и опет су пошли даље.

Сунце високо, извор далеко, жега мучи, знојење. Ту козји отисак пун водице.

Иванушка говори:

„Сетрице Аљенушка, немам снаге: ја ћу пити воде!“

„Не пиј, брате, постаћеш јаре!“

Није послушао Иванушка и пио из козјег отиска.

Напио се и постао јаре…

Зове Аљенушка брата, а уместо Иванушке, за њом трчи бело јаренце.

Заплакала Аљенушка, села под стогић сена- плаче, а јаренце поред ње скаче.

У том тренутку, прошао је путник.

„Зашто ти, лепа девојко, плачеш?“

Причала му Аљенушка о својој невољи.

Путник јој говори:

„Удај се за мене. Ја ћу те окитити златом и сребром, а јаренце ће живети са нама.“

Аљенушка мислила, мислила, и пошла за путника.

Почели ни да живе заједно, и јаренце са њима живи, једе и пије са Аљенушком из исте чаше.

Једног дана човека није било код куће. Не зна се откуда – дошла је вештица: стала под Аљенушкин прозор и ласкаво је почела звати да се купају на реци.

Довела вештица Аљенушку на реку. Скочила на њу, провезала Аљенушки камен за врат и бацила је у воду.

А сама је постала Аљенушка – обукла је њену хаљину и пошла у њену палату. Нико вештицу није препознао. Човек се вратио – и није је препознао.

Једино је јарету све било јасно. Обесио он главу, не пије, не једе. Ујутро и увече иде по брежуљку и око воде и зове:

„Аљенушка, сестрице моја!

Допливај, допливај на брежуљак!“

Сазнала за то вештица и стала да моли мужа – да закоље и да закоље јаре.

Човеку било жао јарета, навикао на њега. А вештица тако тражи, тако пита – шта да ради, човек се сложио:

„Па, заклаћу га…“

Наредила вештица да се наложе ватре високе, загреју котлови гвоздени, наоштре ножеви од дамаста.

Сазнало јаренце да неће још дуго живети, и говори покојном оцу:

„Пред смрт, пусти ме да одем на реку, водице да се напијем, грло да исперем“.

„Па, дођи“.

Отрчало јаренце на речицу, стало на брег и жалостивно јаукнуло:

„Аљенушка, сестрице моја,

Допливај, допливај на брежуљак.

Горе ватре високе,

Кипе котлови гвоздени,

Оштре се дамастни ножеви,

Они ће мене заклати!“

 

Аљенушка њему из реке одговара:

„Ах, мој брате Иванушка!

Тежак камен на дно тоне!

Шаш ми је ноге спутала,

Жути песак на груди легао!“

 

А вештица тражи јаренце, не може да га нађе, па шаље слугу:

„Пођи, пронађи јаре, доведи га к мени“.

Пошао слуга на реку и види: по брежуљку трчи јаре и жалостивно зове:

„Аљенушка, сестрице моја,

Допливај, допливај на брежуљак.

Горе ватре високе,

Кипе котлови гвоздени,

Оштре се дамастни ножеви,

Они ће мене заклати!“

 

А из реке њему одговара:

„Ах, мој брате Иванушка!

Тежак камен на дно тоне!

Шаш ми је ноге спутала,

Жути песак на груди легао!“

 

Отрчао слуга кући и испричао човеку о томе што је чуо на речици. Скупио се народ, пошли на реку, покидали шаш и извукли Аљенушку на брег. Скинули камен са врата, потопили је у врелу воду, обукли у народну хаљину. Аљенушка оживела и постала још лепша, него што је била.

А јаренце  се од радости три пута преврнуло преко главе и поново постало дечак Иванушка.

Вештицу су везали коњу на реп и пустили је низ широко поље.


 

Дајана Лазаревић

Дајана Лазаревић

Дајана Лазаревић је рођена 12. 3. 1993. године у Шапцу. Завршила је основну школу и гимназију у Шапцу са одличним успехом. Тренутно је студенткиња треће године на Филолошком факултету Универзитета у Београду.

Говори енглески, немачки, руски и белоруски језик. Бави се писањем поезије и прозе на српском и наведеним језицима. Објавила је три збирке песама и роман.

Добила је велики број књижевних награда у земљи и иностранству, њена дела су објављивана у бројним часописима и зборницима литерарних радова.

Од јануара 2015. ради као преводилац за ЕМГ Магазин (издавач: Екоф Медиа). Преводи новинске чланке и научне текстове са енглеског и руског на српски језик.

Изузетно познавање рада на рачунару (МS Office, Adobe, програмирање).

Од априла 2015. ради као наставница енглеског језика у Swanbell школи језика.

Члан Студентског парламента на Филолошком факултету, 2015.

Мотивисана, упорна, снажан индивидуалиста, али и тимски играч.


 

Објавила је три збирке песама:

  1. „Кроз простор и време“, 2011.
  2. „Стазе звезданог бескраја“, 2012.
  3. „Странац“, 2014.

 

Награде за прозу:

  1. „Павле Поповић“, 2015, за кратке приче.

 

Своју поезију је објављивала у више штампаних књижевних часописа, штампаних и електронских, као и на сајтовима намењеним поезији:

  1. „Гимназијски гласник“, 2012.
  2. „Свитак“, 2012.
  3. „Багдала“, 2012.
  4. „Диоген“, 2011/2012, на енглеском језику.
  5. „Диоген“, 2012/2013, на енглеском језику.
  6. „Лiтаратура i мастацтва“, 2013, на белоруском језику
  7. Сајт: „Афирматор“, 2012.
  8. Сајт: „Књиге – Правац“, 2012/2013.
  9. „Диоген“, 2012/2013, на енглеском језику.
  10. Сајт: „Ты – Поэт“, 2013, на руском језику.
  11. „Европски међународни фејсбук фестивал“, 2013.
  12. Интернет страница „Траблмејкер“, 2012/2013.
  13. Сајт: „Вершы беларускіх паэтаў“, 2013, за поезију на белоруском језику.
  14. „Авлија“, 2014.
  15. Сајт: „Књиге – правац“, 2014.
  16. Сајт: „Вершы беларускіх паэтаў“, 2014, за поезију на белоруском језику.
  17. Сајт: „Ты – Поэт“, 2014, на руском језику.
  18. Е-новине: „Суштина поетике“, 2014.
  19. „Авлија“, децембар 2014.
  20. „Словословље“, 2014.

 

Освојене награде:

  1. „Награда за средњошколску поезију“, 2012.
  2. „Јанош Сивери“, 2012.
  3. Сертификат „Диоген“, 2011/2012. За поезију на енглеском језику.
  4. „Уједињена Србија“, 2012.
  5. „Душко Трифуновић“, 2012.
  6. Сертификат „Диоген“, 2012/2013. За поезију на енглеском језику.
  7. „Др Миодраг Шокчанић“, 2013.
  8. „Јанош Сивери“, 2013.
  9. „Под овим знаком побеђујем“, 2013.
  10. „Раде Томић“, 2013.
  11. „Михаило Ковач“, 2013.
  12. „Флерт“, српско-руско друштво Тител, 2013. За поезију на руском језику.
  13. „Инше життя“, 2013, у Кијеву, за поезију на белоруском језику.
  14. „Душко Трифуновић“, 2013.
  15. „Трифун Димић“, 2013.
  16. „Магда Симин“, 2013.
  17. „Војислав Деспотов“, 2014.
  18. „Раде Томић“, 2014.
  19. „Жарко Ећимовић“, 2014.
  20. „Флерт“, српско-руско друштво Тител, 2014. За поезију на руском језику.
  21. „Магда Симин“, 2014.
  22. „Војислав Деспотов“, 2015.
  23. „Јанош Сивери“, 2015.

 

Дајанина поезија у зборницима поезије:

  1. „Синђелићеве чегарске ватре“, 2012.
  2. „Гарави сокак“, 2012.
  3. „Паун“, 2012.
  4. „Ветар по оцу“, 2012. На немачком језику.
  5. „Хришћанство – Под овим знаком побеђујем“, 2013.
  6. „Авлија“, 2013.
  7. „Осмех живот краси“, 2013.
  8. „Осветљавање“, 2013.
  9. „Гарави сокак“, 2013.
  10. „Месопотамија“, 2012/2013. На енглеском језику.
  11. „Тителтека“, 2013. На руском језику.
  12. „Инше життя“, 2013. На белоруском језику.
  13. Критике Милијана Деспотовића (Пожега) са критичким освртом на прве две збирке песама.
  14. „Гарави сокак“, 2014.
  15. „Авлија“, 2014.
  16. „Сија књига мајке Ангелине“, 2014.
  17. „Тителтека“, 2014. На руском језику.
  18. „Голи живот у уметности“, 2014.
  19. „Словословна врата“, 2015.
  20. „Тамни дани, светле ноћи“, 2015.

 



About the Author

Redakcija
Redakcija




Konkursi regiona
 
 

 

Objavljena knjiga ”Turcizmi u rožajskom govoru” Nerkese Kurpejović

U izdanju ”Orbisa” objavljena je knjiga Nerkese Kurpejović ”Turcizmi u rožajskom kraju” čije štampanje je podržao Fond za zaštitu i ostvarivanje manjinskih prava u Crnoj Gori   Izvod iz recenz...
by Redakcija
 

 
 

Nikola Šimić Tonin: Mirna Bosna

IRONISKI DISKURS   Predstava Kamernog teatra 55 iz Sarajeva “Mirna Bosna”, redatelja Saše Peševskog, na tekst Borisa Lalića. U  predstavi igraju: Feđa Štukan, Vanesa Glođo, Gordana Boban, Davor Golubović. Ovaj ...
by Redakcija
 

 
 

Sveta Cakić: Vreme i vremena

  I Čujem ljudi pričaju da su nastupila neka vremena teška. Na globalnom svetskom planu bukti i plamti po koji rat lokalnog karaktera. Ekonomska situacija u svetu kažu nikad lošija i neizvesnija. Naše male i napaćene dr...
by Redakcija
 

 

 

Marija Juračić: „Zapisi s uzglavlja“ Sei Shonagon, dvorske dame carice Sadako

Na dvoru japanskog cara u današnjem Kyotu (Heian Kyu) bilo je na prijelazu 10. u  11.  stoljeće vrlo živo. Već nekoliko vjekova stvarnu vlast u zemlji ima bogati klan Fujiwara koji se raduje rođenju svakog ženskog djete...
by Redakcija
 

 
 

Poezija Adnana Sijarića

I   Ako ti kažu da te više ne volim – vjeruj im! Nije me strah tvog gnjeva, tvog očaja (dobrota se lako u pakost pretvara). Ti bijedni, nevoljeni, vječito gladni, od kojih se neprestano skrivam jer čim ih upozna...
by Redakcija
 

 




Konkursi regiona