Avlija
Portal za kulturu, književnost i društvene teme



Bosna i Hercegovina

30. Decembra 2016.
 

Veljko Bosnić: Crtice

More articles by »
Written by: Redakcija
Oznake:

ДЕБЕЛЕ СЈЕНКЕ

 

Дебеле сјенке окруженог танког круга куће наше, подови и кров који нестаје у сјају звјезда-неба. Дебеле сјенке, израсле љубоморе-покрета који на крају остаје као зла коб, као успомена која боли и одваја нас од почетне замишљене тачке пута.

Дебеле сјенке…

Видим јасно, коњи тумарају цјелу ноћ бију каменом калдрмом искре скачу ко прскалице за нову годину. Кањон, склоп узани простор изнад воде и једино мјесто куда морају проћи, киша нас прати и лупа по леђима, не мари… На пропланку дјетелина заспала, мјесец окупао се у рјеци-потоку и перилу гдје се пере и испира веш, суши своје чарапе врбаком уз воду. Очи су јој тешке, проводим вријеме ту поред  пута гледајући у небо, скакућем у мјесту и мислим како ће бити други пут.

Плавичасти језичасти прстени падају, очи су ми тешке гвоздени су ми капци тешки, високи трептаји  бескраја. Оне знају да понекад преспавају увјек на западној страни до прозора, да се сладе мојом немоћи и страхом. Није то неки страх, мислим да гледају ћошак који избија до ограде и ходам по жици – плешем дуго готово вјечно у црним јутрима растем и остављам презир твог трајања.

Мјесечева кћи, изнова се враћа сваку ноћ и торбицом пуних за остављених за крај. Ходам по жици-плешем дуго овом страном кревета-презира твог трајања.

 

Туга нарасла на задња врата куће камене која искаче с камена на кемен…

Откоси суза спавају кап по кап… и ове ноћи скупљаш посљедњи пут ко откосе носим као поклон за сва она дуга, самачка времена. Дебеле сјенке ломе овај мир и изнова ме враћа на почетак неке приче,коју још нисам прочитао. А морао бих…

 

РАМПА

 

Са тољагама у руци падају по голим тјелима оних који путују у други свијет који траје све ове године срама. Отворене ране,црте лице великомученика, а на крају пута чека рај.

Мочитвеник чека за читање на којима се пребројавају рукописи и предмети које су нас ионако пратили и тјешили.

Постао сам до те мјере равнодушан да сам потпуно миран и муке које преносим тим клизавим плавим сводом.

 

У пратњи анђела препуштен сам на милост ђавола на трибинама гдје сви виде то мјесто мучења. Са љеве стране од мене је рај а десно је пакао који чека свој плијен-чељуст која прождире све наоколо.

Рампа отворена широка доминантна  испод покривача које сјенке боду како би била још увјерљива и снажна. Лик са штапом упорно се смије,грчим се и ћутим као што то иначе и радим…

Са тољагама у руци које ударају по крвавим луткама као на проби. Боравак ту испред рампе траје. Мистерије не постоје, крвави пир је свакодневница од које окрећемо главу, ја не. Отворених очију хватам изгледе свих тих бића које срећем, не посрћем и и кукам-одвећ су то моји путокази круговима смрти.



About the Author

Redakcija
Redakcija




Konkursi regiona
 
 

 

Emina Vildić: Savjest

Desile su se noći. Crni izvori našeg postojanja, užasavajući krici prošlosti, neizmirene prošlosti. Nije sve tako tamno, pomisli svijeća u sobi našeg kutka gdje skriveno čučimo pružajući ruke k zidovima, bijelim zid...
by Redakcija
 

 
 

Marija Juračić: Dvostruki odgoj

Kažu da čovjek prvo treba pomesti pred svojim pragom. Pa, evo. Da ne bi ispalo kako u našoj kući ogovaramo samo političare, jer njih više nije vrijedno ni ogovarati, pomest ćemo pred svojim pragom. Radi se o mom unuku, m...
by Redakcija
 

 
 

Pet priča Veljka Bosnića

СКОКОВИ ПО ВОДИ   Масна велика вода, на доку усред дана, дрјемам као мачак и хватам посљедњи зрак сунца… Клупа је мој кре...
by Redakcija
 

 

 

Marija Juračić: NE ZNA LJEVICA ŠTO RADI DESNICA

Zavila sam se u šutnju koja traje već cijelo poslijepodne pa se moj zet zabrinuo za svoju punicu. Ustvari, mislim da se više zabrinuo za svoj želudac, jer moja kći ne pokazuje pretjeranu sklonost ka kuhanju. Morala sam mu ...
by Redakcija
 

 
 

Misera Suljić Sijarić: Niska od sunčanih zrnaca (Srebrno Planjaxovo pero za 2016.)

  Ne znam koliko sam tako sićušna godina mogla imati, ali ih je bilo dovoljno da zamišljam i doživljavam stvari baš onako kako ja hoću. A u svemu je upravo to i bilo najljepše! Kad bi se ko ponedjeljkom (ponedioniko...
by Redakcija
 

 




Konkursi regiona