Avlija
Portal za kulturu, književnost i društvene teme



Crna Gora

19. Januara 2016.
 

Adnan Avdić: Pogled

More articles by »
Written by: Redakcija
Oznake:

Ne mogu se otrgnuti tom pogledu, kada sam vidio sliku na internetu. Ta slika mi se mota po glavi. Cijelog me obuzima. Sledila mi pogled. Od tog pogleda sam zaboravio trebam li možda nešto jesti, je li dovoljno topla soba; i sve one sitne brige koje muče svakog od nas.

Sramota me je da pomislim na sve to!

 

Ne znam ko si i slučajno znam odakle si, a to je sve najmanje bitno. Do maločas nisam znao kako izgledaš, ni da postojiš negdje, a sad mi pričaš svoju priču. Na koljenima si i još dišeš, a vazduh postaje sve teži i teži. Dok se pogled još nije zamutio ti pričaš kao da znaš kome i gdje, mada nisi mogao znati ništa od toga.  Dječače ti si morao znati sve, samo ne to – da ćeš ovako pričati! Samo ne znam da li će još neko čuti tvoju priču.

Vidim, uprljao si košulju nekom bojom i prašina je svuda po njoj i pantalonama. Nećeš čuti da te mama grdi zbog toga. Jutros si razdragan ustao i otišao od kuće. Čeka te da se vratiš.

 

Neće to mama oprati, nećeš je više uprljati. Nećeš!

Slušam te dječače, mada ne znam da li ću dobro čuti. Bojim se da ću tvoju priču brzo zaboraviti. Bojim se… Znam da će se sve brzo završiti i da nemaš vremena, mada ćeš dugo pričati i da te niko neće čuti! Vremena je sve manje. Sa prvim sumrakom sve će biti isto. Ljudi će biti zaokupljeni svojim životom. Niko neće primijetiti da si nekada bio tu, na tom parčetu zemlje. Gdje sunce krvavo sija.

Tvoja mama se brinula šta ćeš večerati.  Ti nećeš večerati! Tvoji brat i sestra će se bez tebe igrati! Trebali bi biti ljuti što si otišao bez pozdrava. Jer neće razumjeti, sigurno neće!

Još uvijek se držiš na koljenima, nećeš dugo još…

 

Neko je htio da te baci na koljena. Vidim u tvojim očima koliko se boji tebe i kako je sam pao na koljena i gmiže.

Kako je samo mali on!

Znaš dječače, ja tebe volim, ne zato što nikada neću biti hrabar kao ti, da pogledom bacim na koljena onog što se metkom brani da ga ne ubiješ. Ubićeš ih tako. Zato te volim.

Tvoja će priča ubiti kukavice i one udobno smještene u mišje rupe.

Dok posljednji zraci miluju tvoje lice, koje se hladnoći predaje; mlado srce u vječnost odlazi. Posljednju sliku sa sobom Bogu nosi. Sliku svih nas, koju možemo vidjeti u tom pogledu!

Oči se sklopiše, tišina, mrak.

 

Ako je nekom bitno ko je dječak, kao što je bilo bitno njegovom dželatu: on je Palestinac…

 


 

 

Autor je rođen 1986. godine u Bijelom Polju, Crna Gora


About the Author

Redakcija
Redakcija




Konkursi regiona
 
 

 

Osvald Tomović: Ona

U jednom trenutku mi baš onako mnogo nije bilo dobro i kao mnogi drugi i ja sam počeo da se rastavljam da bih našao uzrok tome. Deo po deo sam skidao, rasklapao, okretao u ruci, uključivao rendgenpogled, ultrazvučni skener...
by Redakcija
 

 
 

Veljko Bosnić: Ne mogu ti ništa reći

На постељи од сна, поспремам твоје ствари, склањам мале тајне дуговјечности и чистоте, скидам завјесе које тужно плачу уз ми...
by Redakcija
 

 
 

Marija Juračić: Dvanaest kuna

Čujem da su iz nekog samostana nestale dvije relikvije neprocjenjive vrijednosti i sada čekam hoće li one osvanuti u  podrumu mojega zeta. Navodno su ukradene prije mnogo vremena, a krađa je otkrivena tek jučer. No, taj m...
by Redakcija
 

 

 

Petar Jovanović: ONA NIJE MOJA MAJKA (III nagrada za najbolju priču u regionu za 2016. godinu)

Pošto je prošlo petnaest godina od slučaja, moji roditelji su smatrali da je kucnuo pravi čas za istinu. Naime, trebali su da mi saopšte nešto u što ni danas ne mogu da poverujem. Za veliko čudo majka je vršila pritisa...
by Redakcija
 

 
 

Marin Pelaić: TESTA DI CAZZO (III nagrada za najbolju priču u regionu za 2016. godinu)

Profesorica Maddalena Gagliardi ležernim je korakom ušetala u učionicu trećeg razreda splitske gimnazije. Začula se kratkotrajna buka nastala pomicanjem drvenih sjedalica i klupa, iza koje je uslijedila grobna tišina – ...
by Redakcija
 

 




Konkursi regiona