Avlija
Portal za kulturu, književnost i društvene teme



Drugi pišu

25. Novembra 2015.
 

Miloš Ristić: Opadanje aforizma ili ”Politizmi”

More articles by »
Written by: Redakcija
Oznake: ,

Многи не разумеју разлику између афоризма и констатације. У том смислу, запажам да и српска (макар водећа) сатира или прецизније афористика више скреће ка констатацији. Констатација може бити сатирична и заједљива, а свакако окрепљујућа и делује лековито. Последње наведени разлог је највише и допринео популарности оваквог типа афоризма. Врхунци наше афористике не могу остати по страни. Самим тим што су се развијали у оваквом једном духу за чији даљи напредак се залажу својим радовима. Тако је и афоризам постао политизам. Све мање има додирних тачака са играма речи које се сматрају превазиђеним, као и са поетским. Све је више ослоњен на умну кондензацију, стилску импровизацију истине. Толико жели да се издигне изнад стварности да и не види да све више тоне и бразди у њој. За афоризам као да је сада мање битно да изазове жестоку реакцију колико жесток смех. Такође се ствара атмосфера у којој се чини као да пролази само једна врста афоризма, само један нарочити, стилски маркирани афоризам, управо споменути политизам, који се ближи констатацији. Не желим да будем погрешно схваћен. Овде не говорим о кокетирању са реалношћу или јавношћу. Напротив, то сматрам смелијим начином стварања када афоризам, иако остаје жаока, избегава да се врти у једном истом, вишедеценијском стилском кругу, оном у коме показује и смех и исмевање „на прву лопту“. Афоризам, по мом нескромном мишљењу, не треба да доказује да је афоризам. Он то једноставно треба бити. Каква то критика друштва која константно тежи да се уопшти, да избегне конкретнија значења и личности, а притом на сваком кораку (читај: синтагми) доказује да је критика? Жанровска затвореност је неминовна. Не допустимо поезији и прози ни да привире унутра. Оставимо нетакнутим афоризам. И афористичаре. Већ сви личе једни на друге. Узвишеност је међу нама. Сви се смеју, а друштво нам све горе. Држава је у таквом стању недржавности да просто зачуђује учесталост афоризама и афористичара узвишеног типа. Нема нигде критике од 70% а смеха од 30%, већ обратно. Свугде критика мора бити подређена смеху. Колико се то одражава на истост афористичара није тешко приметити. Сви пишу о врућем кромпиру који се баца из руке у руку. Не искључујем ни своју афористичку маленкост из масе. Желим скренути пажњу да смо сви одговорни. За неку деценију нећемо моћи говорити о неколико врсних српских афористичара већ о неколико најуспешнијих. Да, имаћемо осам најуспешнијих афористичара али нећемо имати осам афористичара чији се стилови разилазе и мимоилазе, да не кажем – који су различити. Али ћемо зато имати… Афоризам који објашњава, Афоризам који скреће пажњу, Афоризам који поентира … Можда треба да почнемо да симулирамо афоризам. Има, међу млађима, оних који се поигравају са пословицом и сентенцијом, што је добро. Да избегавамо, што је могуће више, очекивано. Јер дошли смо до тога да се и овакве конструкције увелико објављују и сматрају афоризмом: „КУЛТУРНИ ПАД ЈЕ КАД УМЕТНИК ПРЕЂЕ У ПОЛИТИКУ.“ (И. Б.) Такође, не могу да се отмем утиску, да управо она критична маса која вуче српски афоризам напред тежи и естрадизацији. Мислим на афоризме, не на афористичаре као личности. Вуче напред али не и унапред. С једне стране, чини ми се као да смо миљама далеко од Владе Булатовића Виба, а, са друге, као да нисмо ни одмакли од њега, кога изузетно ценим и сматрам јединим личним узором. Немам проблем када видим афористичаре у скупштини. То ми је јако смешно. Дефиниција политизма: Политизам је афоризам који до једне тачке исмева политику а од ње ужива у истој!


Tekst i foto sa: Blog.zikison.net  



About the Author

Redakcija
Redakcija




Konkursi regiona
 
 

 

Milijan Despotovć: Recenzija zbirke pesama Zorice Tijanić „Campana Immortale“

Poezija je i duhovni melem „u raskoraku teških misli“. U njoj pesnik nije okrenut samo sebi već i spoljašnjosti, tamo je njegov čitalac, vodeći često onaj Ničeovski dijalog „ljudsko, suviše ljudsko“. Pesnik ne s...
by Redakcija
 

 
 

Kosta – Kočo Racin: Kopači (Prevod s makedonskog: Sande Dodevski)

Kosta – Kočo Racin     KOPAČI   Nestaje noćca crna Kruni se stijena mraka Selom se pjetli čuju Zora se zori – Nad stijenom u krvi Tamu upija Silno Zasvijetlio Dan! Budite se umorni Kopačice i kopač...
by Redakcija
 

 
 

Osvald Tomović: Varljivi mesec

Niko na ovom svetu nije video zeleni mesec. Nije bio ni plav. Nikad baš. Umeo je mesec da bude crvenkast i narandžast, ponekad čak i potpuno crven, ali zelen nije bio nikad. Neće mesec da pozeleni, pa to ti je. Beo kao kre...
by Redakcija
 

 

 

Vaso Knežević: Kurta i Murta iz ugla konja

KURTA I MURTA IZ UGLA KONJA . Iz ugla konja, i Kurta i Murta su isti, oni koji jašu. Taj isti konj polako lipsava, dok se oni smjenjuju… A konj ko konj, trpi i nosi teret. Njemu je sve jedno ko ga jaše, teret je teret… Al...
by Redakcija
 

 
 

Šefket Krcić: Nove knjige o znamenitim islamskim spomenicima i građevinama

DVIJE ZNAČAJNE MONOGRAFIJE H. MARKIŠIĆA O KULTURNOJ TRADICIJI PLAVSKOG KRAJA Mr. Halil Markišić: „Islamska epigrafika u Plavu i Gusinju“ (Rožaje, 2016., str. 150) i „Kulturne vrijednosti Plava“ (Rožaje, 2016., st...
by Redakcija
 

 




Konkursi regiona