Avlija
Portal za kulturu, književnost i društvene teme



Drugi pišu

2. Februara 2017.
 

Sašo Ordanoski: NOVINARSTVO JE MRTVO, ŽIVEO GLAS NARODA!

More articles by »
Written by: Redakcija

ZA LIBERALNU DEMOKRATIJU KAKVU ZNAMO, SUNOVRAT PROFESIONALNOG NOVINARSTVA JE ZASIGURNO LOŠA VEST — BEZ NJEGA, GLASOVITE VEĆINE DIKTIRAJU POLITIČKE ODLUKE KOJE SU SVE ČEŠĆE UKORENJENE U EKSTREMNIM, NETOLERANTNIM VREDNOSTIMA.

Niko ne bi mogao da zamisli ljudsku civilizaciju bez konja pre sto godina: te životinje su bile ključni element u prevozu i poljoprivredi, za putovanje, vođenje ratova i izgradnju mira. Međutim, ako bi poslednji konj sutra umro, ništa se ne bi promenilo u našem načinu življenja. Konji su predivna, elegantna, prelepa bića, ali je njihove ‘zvanje’ zastarelo. Kao što će uskoro biti slučaj i sa novinarstvom.Pripadam manjini novinara koji smatraju da je naša profesija osuđena na propast. Barem novinarstvo na način na koji ga razumemo kao pripremu novinskih priča, u skladu sa određenim profesionalnim standardima, za publikaciju u masovnim medijima — novinarstvo sa dve glavne komponente saznavanja činjenica i objašnjavanja konteksta. Za neko vreme, verovatno ne više od par decenija, ova vrsta novinarstva će postati prosto zastarela. Internet je promenio svet na način koji niko nije mogao da predvidi pre nekoliko decenija, kada je isti izumljen. Ne samo da je promenio način na koji komuniciramo i prikupljamo vesti i informacije (kroz “distributivnu demokratiju”, kako bi Om Malik rekao), on je uticao na naše svakodnevne navike i osnovne koncepte privatnosti, anonimnosti, pravila debate u javnosti, moralne odgovornosti i političke participacije.Stariji način konzumiranja vesti, koji se sastoji iz prolongiranog gledanja televizijskih vesti i jutarnjeg rituala čitanja dnevnih novina, polako nestaje. Mlađa publika — u stvari, sve češće sve uzrasne grupe u javnosti — više ne dobija svoje vesti iz tradicionalne medijske industrije. Učestali je fenomen da internet-platforme poput Tvitera i Fejsbuka sada počinju da dominiraju u oblasti preferisanih izvora vesti.Na primer, jedno istraživanje je prošle godine pokazalo da dve-trećine britanske dece imaju pristup tablet-kompjuteru kod kuće i više su vremena proveli na Internetu nego pred televizorom. Da, oni možda i dalje gledaju TV na svojim tabletima i mobilnim telefonima, ali oni traže sadržaj koji žele, a ne TV uživo. Naravno, debata na temu programskih formata i sadržaja je i dalje otvorena — ali su trendovi medijskih platformi nesumnjivi. Deca za dve decenije čak neće znati da su televizori nekada bili prenosioci vesti i informacija.

Uzmite za primer ekonomski slabije razvijenu Indiju: oko 76 miliona od 1,25 milijardi stanovnika nema redovno pijaću vodu, ali iznad 80 odsto Indijaca poseduje jedan mobilni telefon ili više njih — ako bi morali da biraju između pijaće vode i mobilnih telefona, šta mislite da bi većina odabrala?

A ko zna šta Epl sprema u svojim laboratorijama. Ipak, šta god da je sledeća tehnološka inovacija, ona će, verovatno, biti još mobilnija, personalizovanija, manja i bolje povezana od bilo čega što znamo.

DOBRO, BI-BI-SI I SI-EN-EN — IAKO SU TEHNOLOŠKI I SADRŽINSKI PREOBRAŽENI NA NEPREDVIDIVE NAČINE — IPAK ĆE PREŽIVETI KAO MEDIJSKE PLATFORME I POSLE SLEDEĆE DVE DECENIJE. MEĐUTIM, VEĆINA OSTALIH NEĆE.

Ova promena platformi je ključna za promene u novinarskoj profesiji. ‘Ciklus vesti’ na novim digitalnim platformama se meri satima, a sve češće minutima. Novi digitalni format je fiksiran na ekranu, meri se rečima i kratkim videima, a ne paragrafima. Provera činjenica i onog iznetog je malo verovatna, ako ne i nikakva. Kontekst više nije toliko važan — ono što je važno je atrakcija i brzina. Predsednici, nadnacionalne organizacije i biznisi tvituju svoje stavove prema najzamršenijim pitanjima! Trka da se obznani neka vest je bitnija od takmičenja za najuravnoteženije vesti sa integritetom izvora i činjenica. Mnogi komentatori su se saglasili da je, za vreme nedavnih američkih predsedničkih izbora, masovno objavljivanje ‘plodonosnih’ Trampovih poruka na Tviteru bilo uticajnije na izvore vesti koje prate glasači od tradicionalnih američkih medija. Dobro, Bi-Bi-Si i Si-En-En — iako su tehnološki i sadržinski preobraženi na nepredvidive načine — ipak će preživeti kao medijske platforme i posle sledeće dve decenije. Međutim, većina ostalih neće. Čak će i giganti morati da smanje svoj istraživački doprinos zarad ‘građanskog novinarstva’ i pristupa ‘biće kako želiš’. Rezultat će biti još šokantniji, ekskluzivniji i skandalozniji sadržaj vesti. Tako se menja način na koji će izgledati budući televizijski studiji. Za nekoliko godina, čovek ne bi trebalo da se začudi ako broj dronova prevaziđe broj izveštača. Dronovi, a ne novinari, dobijaće zadatke od urednika da prate događaje uživo, konferencije za novinare ili građanske nemire i prirodne katastrofe. Brzina dronova, broj videa, snimci izbliza i necenzurisana stvarnost jesu privlačniji i iziskuju manje troškova od novinarskog rada.

NOVINARSKI ZANAT POKREĆE JAVNE RASPRAVE, ŠTO JE KLJUČNI DEO DEMOKRATIJE.

Tako se ubrzano menja način na koji novac za reklame protiče kroz medije, zauvek porazivši poslovne modele tradicionalnih medija. Na primer, sport i zabava privlače najveće budžete za reklame na TV-u, dok su vesti, komparativno govoreći, najveći potrošač. To jest, ako se vesti ne spravljaju kako bi samo bile mešavina onoga što je na Internetu u svakom trenutku. Način ‘prodaje’ vesti fragmentisanim publikama i oglašivačima moraće da obuhvati dosta zabavnog sadržaja, raznih skandala, kriminala i katastrofa, dok prostor za informacije postaje sve kraći i kraći. Kada sam o ovome govorio na jednoj nedavno održanoj konferenciji, jedan mladi član publike me je ‘zaskočio’, rekavši da su novinari bili pravi razlog zbog kog je on postao bloger. On je svoju ulogu video kao ulogu osobe koja informiše javnost o raznim temama i ‘istinama’ o kojima tradicionalni mediji nisu izveštavali, ili su to radili na neiskren način. “Dakle”, strastveno je zahtevao da sazna, “zašto je nestanak novinarstva tako loša stvar?” Vesti, kao takve, nisu ni dobre ni loše. One su prosto ono kako stvari stoje. Međutim, za liberalnu demokratiju kakvu poznajemo, sunovrat novinarstva je zasigurno loša vest. Novinarski zanat pokreće javne rasprave, što je ključni deo demokratije: činjenice se identifikuju i o kontekstu se izveštava, konsultuje se sa izvorima i sagovornicima, mesto i vreme je dato onima koji su u manjini i koji nemaju toliko popularna mišljenja, sadržaj se ‘pakuje’ na kredibilan i odgovoran način. Bez toga, demokratija počiva na pristupu vox populi (glas naroda), gde glasovite većine diktiraju političke odluke koje su sve češće ukorenjene u ekstremnim, netolerantnim vrednostima. Upravo zato populisti, sa svojim lakim odgovorima na složena pitanja, dominiraju u debatama o mnogim važnim pitanjima. Da parafraziramo Ivana Krasteva: možete tvitovati o revoluciji, ali da reformišete društvo — treba vam dobro-staro novinarstvo. Srećno, liberalna demokratijo!

Kraća verzija ovog članka je objavljena u prolećnom/letnjem broju časopisa Institut za humanističke nauke, Beč.

logo_ce-en-quadri (1)Ovaj članak je deo projekta Evropski centar za slobodu štampe i medija (ECPMF). Sufinansijer je Evropska komisija, a projekat se sprovodi u partnerstvu sa Osservatorio Balcani e Caucaso. Sadržaj ove publikacije je isključiva odgovornost sprovodilaca projekta i ne može se shvatiti kao stav Evropske unije.

 

O AUTORU/KI

Profesionalna karijera doktora Saše Ordanoskog traje duže od 30 godina. On ima značajno iskustvo u oblasti novinarstva, odnosa sa javnošću i javnih komunikacija, kako u nacionalnoj, tako i u međunarodnoj areni. On predaje novinarstvo, medije i teoriju i praksu komunikacija, ali igra i važnu ulogu u sektoru civilnog društva u jugoistočnoj Evropi.

Ovaj članak je prvobitno napisan na engleskom.

Preneseno sa: Kosovotwopointzero.com



About the Author

Redakcija
Redakcija




Konkursi regiona
 
 

 

Marija Juračić: Hiragana s damine lepeze

Da bismo shvatili kako je japanska pjesma od razdoblja nepismenosti prije 552. godine stigla na lepezu dvorske dame, moramo se vratiti u to daleko doba, kada Japanci još nisu znali pisati, dok su Kinezi već imali bogatu knji...
by Redakcija
 

 
 

Preselio književnik Isnam Taljić (1954-2017)

12. oktobra 2017. godine preselio je rahmetli Isnam Taljić, jedan od bošnjačkih najplodonosnijih pisaca Isnam Taljić, rođen je 1954. godine u Vlasenici, gdje je živio do agresije na Bosnu i Hercegovinu 1992. godine. Dugo ...
by Redakcija
 

 
 

Poziv za pomoć da se ukrovi kuća Nazifa Daglara

Kako pomoći hadži Nazifu Daglaru iz Ahatovića kod Sarajeva Treba mu krovna konstrukcija, vrata, prozori Hadži Nazif Daglar iz Ahatovića kod Sarajeva je ljudina i po, koji je, kada je mogao, pomagao mnogima u nevolji. Mnogi...
by Redakcija
 

 

 

Konkurs za književnu nagradu „Musa Ćazim Ćatić“ za najbolju neobjavljenu pjesmu 2017.

Na osnovu Odluke o ustanovljenju književne nagrade „Musa Ćazim Ćatić“ Upravni odbori Kulturnih udruženja „Musa Ćazim Ćatić“ Odžak i München raspisuju                                  ...
by Redakcija
 

 
 

Emina Čolović: Moje su pjesme u duhu sevdalinki

Emina Čolović, pjesnikinja Ilahija “Džennet”, za koju sam napisala stihove, postigla je veliku slušanost u arapskim zemljama Emina Čolović iz Rožaja, koja već nekoliko godina živi i radi u njemačkom gradu ...
by Redakcija
 

 




Konkursi regiona