Avlija
Portal za kulturu, književnost i društvene teme



Hrvatska

17. Februara 2015.
 

Poezija Antonije Cvitanović

More articles by »
Written by: Redakcija
Oznake:

Antonija Cvitanović

 

 

 

 

 

UDALJENOSTI

 

 

Možda shvatiš koliko je velik

ovaj mali grad.

Koliko su široke njegove ulice

kada gledaš,a ne vidiš.

Kada tražiš, a ne pronalaziš.

 

Možda shvatiš koliko su duboke pukotine

na njegovim uskim pločnicima

u koje izgleda mogu propasti i nestati svi izvori čežnje i žudnje

u svojim svakodnevnim pojavama.

 

Možda shvatiš koliko je velik ovaj mali grad

kada osluškuješ,a ne čuješ,

prizivaš, a ne dobivaš odgovor.

 

Koliko se snova samo može izroditi i nestati

u tako malom gradu sa prevelikim udaljenostima.

 

 

RUKE

 

 

Možda sam i mogla izigravati damu

No ruke bi uvijek otkrile sve,

Jer niti jedna dama sigurno nema žuljeve.

 

Nema podočnjake i umoran pogled

Koji i iscrpljen uhvati svaku prljavost u nekoj šali.

 

Um jedne dame tako zasigurno ne funkcionira.

 

Možda sam i mogla glumiti finoću

Do prva dva fakinska koraka

Koji svojom jednostavnošću

Glasno daju do znanja

Koliko sam ustvari bila blizu zemlji.

 

Preblizu.

 

Nekad toliko nisko da me se čak moglo i pregaziti.

 

Jednu damu, ne bi gazio nitko.

 

Čak, i bacali bi svoje kapute na tlo

da se dami ne zaprljaju čista stopala

slinom neke usputne mlake.

 

A ja sam do gležnjeva bila u blatu.

 

Ne, ja zasigurno nisam bila dama.

 

Možda sam je mogla i izigravati,ali

Moje ruke otkrile bi istinu.

 

 

RAZLIKE

 

.

Vrati se onda

među one koje zoveš svojima!

 

Idi i ne osvrći se!

 

Idi i nada neka bude vjetar tvojim koracima.

 

Lažna nada bijedniče.

Kojoj ljubavi tragaš dalje od mene?

 

Idi i neka ti ližu rane

što ti ih je život samnom nanio.

 

Nepravda u trudu da od tebe spravim čovjeka..

 

Idi i prolijevajte si krv

što iste boje mora biti!

 

U suprotnom..

 

Kuda..

 

Kome ćeš se vratiti?

 

 

Kući,

moj blagi nemire.

 

Na svoje ognjište,

pod moje skute

da te opet zaštite.

 

 

PUT

 

 

Na put, na put!

 

Ne u nove pobjede.

U nove izdahe!

Mimohode časti što je prebjegla

na stranu srama.

 

Na put, na put!

 

U nove poraze

jer još dovoljno lekcija nije stečeno,

još dovoljno svjetova nije ugaslo

u poniženju vlastitih ruševina.

 

Na put,

u boj!

Za laž!

Za ponos!

 

Za izmišljene ciljeve ljigavosti

opravdavane maskom plemenitosti,

smjelosti i nade.

 

Na put,

 

za ovce što umiru slijepe u svojim stadima

unutar nevidljivih ograda

života što ih ubija.

 

 

 

Antonija Cvitanović

Antonija Cvitanović

Antonija Cvitanović, djevojački Ivić, rođena je u Karlovcu 21. svibnja 1986.

Završila je Osnovnu školu i Tehnološko-kemijsku srednju školu u Karlovcu nakon čega odlazi na studij Informatologije i komunikologije u Zadar.

Nakon druge godine napušta studij i vraća se u rodni grad.

Živi, radi i piše u Karlovcu, Hrvatska.

 

Istaknuta slika: Mrtva priroda, autorica: Divna Lulić



About the Author

Redakcija
Redakcija




Konkursi regiona
 
 

 

Ani Stajkova Ivanova: Ognjište babe i dede (prevod sa bugarskog)

Ани Стаjкова – Иванова     ОГЊИШТЕ  БАБЕ  И  ДЕДЕ   Уредно старо огњиште насред куће. Баба послује а деда дрва носи. Тр...
by Redakcija
 

 
 

Igor Divković: Ljubavni conto

Igor Divković     LJUBAVNI CONTO   Puno sam manji, nego se čini. Nemam ja tu korpulencu. Da nisam zaljubljen, kao što jesam, ne bih bio ni blizu toj visini.   Da nisam grijan ljubavnim žarom, bio bih hla...
by Redakcija
 

 
 

Poezija Budimira Stefanovića

Budimir Stefanović     N E P O V R A T N O . Sećanje na sopstvenu utrobu bledi, pred apsolutnom nevidljivošću dočarane nutrine, rosa na izrezbarenom čelu, zadirkuje tugu koja curi ispod nozdrva, zlate se u izmag...
by Redakcija
 

 

 

Slobodan Ž. Obradović: Balada o pohlepi i škrtosti

Мука, богме, а не шала, како ћеш без капитала?… Празног џепа?… Док је шака пуна козји` брабоњака… . Но, ко жели преко ноћ...
by Redakcija
 

 
 

Zijad Pandur: Nešto i Neko

Zijad Pandur . NEŠTO I NEKO . Najednom me Nešto divno zanese, i tako me nježno u oblake ponese, a onda me Neko zgrabi, i tako me jako o zemlju otrese. Poraženim ležim i očekujem Nešto, a Neko se smije vješto. P.S. Zna l...
by Redakcija
 

 




Konkursi regiona