Avlija
Portal za kulturu, književnost i društvene teme



Intervju

9. Oktobra 2015.
 

Marko Mirković: Razgovor sa Julijanom Janković – dobitnicom nagrade “Matićev šal”

More articles by »
Written by: Redakcija
Oznake: ,

Piše: Marko Mirković / FOTO: privatna arhiva

Julijana kaže da joj je bila velika čast ali i iznenađenje kada je čula da je ona dobila nagradu “Matićev šal” za zbirku pesama “Prostor i nesanica. Zov” na prestižnom festivalu posvećenom književniku Dušanu Matiću u Ćupriji. Po profesiji je profesorka srpskog jezika, a za portal Avlija.me govori o utiscima sa festivala, pesničkim počecima, nagrađenoj zbirci i planovima.

 

AVLIJA: Kakav je osećaj dobiti ovako značajnu nagradu kao što je “Matićev šal”?

Julijana Janković: I dalje sam ushićena što sam postala lauret ovako značajnog priznanja za mlade pesnike koje nosi ime velikog srpskog pesnika, Dušana Matića. Počastvovana sam i uzbuđena.

AVLIJA: Da li ste očekivali nagradu?

Julijana Janković: Nagrada je došla neočekivano. Nisam se nadala niti slutila da će „Matićev šal“ biti meni dodeljen. Time je sam osećaj istančaniji.

AVLIJA: Kakvi su Vaši utisci sa dodele nagrade?

Julijana Janković: Utisci su izvanredni, pogotovo kada se u obzir uzme da su manifestaciji u okviru „Matićevih dana“ prisustvovala velika književna imena, poput Radomira Andrića, Dušana Stojkovića, Velibora Lazarevića, Đorđa Popovića… Sedeti pored takvih pesnika i slušati razgovor o Matiću kao pesniku materije izuzetna je čast i zadovoljstvo, ali i velika odgovornost za neke buduće književne poduhvate.

julijana1

Pored razgovora o utiscima sa dodele nagrada. Julijana nam priča i o pesničkim počecima i nagrađenoj zbirci pesama.

AVLIJA: Kada ste počeli da pišete pesme?

Julijana Janković: Pisanjem pesama počela sam da se bavim u osnovnoj školi. U srednjoj školi me je podržala profesorka Sanja Kaljević, koja je neumorno i predano radila na mom književnom oblikovanju, učeći me kako postići izvajanost stila i čitati bez prestanka. Neizmerno sam joj zahvalna na tome.

AVLIJA: Navedite neke osvojene nagrade?

Julijana Janković: Neke od nagrada koje sam osvajala kao srednjoškolka su „Beogradski anđeo“, druga Pekićeva nagrada za poeziju, prva nagrada Udruženja Sveti Sava…

AVLIJA: Da li Vam je pomoglo to što ste profesorka srpskog jezika prilikom pisanja pesama?

Julijana Janković: Ne mogu reći da mi je pomoglo što sam oduvek usmerena na literaturu. Čitanje poezije je začarani krug, prostor u kom crpite inspiraciju i vraćate se osnovama. Tradiciji. Mislim da sam nesvesno počela da pišem čitajući velike pesnike. Taj krug se nikada ne sužava. Iznedri uvek nešto neočekivano, nove stvaralačke impulse i energiju.

AVLIJA: Recite nam nešto o nagrađenoj zbirci? Kakve su to pesme?

Julijana Janković: Nezahvalno je govoriti o sopstvenoj poeziji. Pesme su nastajale spram emocija, kristališući se na njima. A sklop se rađao usputno, poput objektivne stvarnosti pretočene u neko unutarnje, subjektivno vreme. Vreme i telo zatočeno u prostoru okosnica su moje poezije.

Budući da smo raspeti između sna kao polja neistraženog i prostora koji nam je objektivno dat, pokušala sam da nađem liniju ukrštanja dva sveta- nastasijevićevski rečeno, nešto unutarnje nas priziva, goni, tera da otkrijemo šta je sa druge strane tih ukrštaja, granice svesnog i nadsvesnog.

AVLIJA: Odakle ideja za ovakvu naslovnu kompoziciju?

Julijana Janković: Kao što sam već rekla, izazov je odgovoriti tom zovu ili ostati zarobljen u ćutanju. Morate se odazvati ili zaćutati, ostati nemušti u odnosu na ono što vas talasa. Zbirka je dobila naziv po jednoj od pesama zastupljenoj u njoj.

AVLIJA: Šta Vas najčešće inspiriše?

Julijana Janković: Oduvek me je inspirisao sam život, slika, misao, miris. Sve je inspiracija, od opuška na ulici, do lica nepoznatog čoveka na prozoru.

julijana

Vreme je da popričamo o pisanju poezije danas, ulozi medija u njenoj promociji, ali šta to novo Julijana planira da objavi.

AVLIJA: Kako gledate na poeziju danas?

Julijana Janković: Poezija se piše, iako nas drugi ubeđuju da je prevaziđena. Nikada misao ne može biti do te mere iscrpljena da ne pobuđuje na zapitanost. Dok god se čovek pita, razmišlja, dok god ima mladih pesnika, kao što ih ima mnogo u našem projektu „Mladi dolaze“, verujem u poeziju. Verujem u one koji dolaze, nema mesta strahu. Oni su mi i nepresušna inspiracija. Svaka njihova reč me razgali toplinom i neposrednošću. Deo sam projekta “Mladi dolaze” pri Udruženju književnika Srbije. Organizujemo različite tribune, susrete, radionice na kojima se čitaju pesme i priče. I moji đaci postal su deo projekta. Zasad okupljamo oko pedeset mladih autora iz cele zemlje, učimo zajedno kako da prevaziđemo tremu od javnog nastupa kako da “izbrusimo” reč i napredujemo u svakom smislu. Gotovo svake druge nedelje organizujemo druženja i radionice. I verujte mi na reč, naša scena će obilovati kvalitetom. Oni dolaze.

AVLIJA: Da li pomažete i podstičete Vaše đake da izgrade svoj pesnički stil?

Julijana Janković: Među mojim đacima već ima gotovo izgrađenih pesnika i prozaista. Raduje me što se družimo i van škole, u projektu “Mladi dolaze” Divno je prisustvovati njihovom stvaralačkom zrenju i pratiti ih na tom putu odrastanja.

AVLIJA: Koliko mediji danas posvećuju pažnju pisanoj reči?

Julijana Janković: Nažalost, malo pažnje se posvećuje pisanoj reči. Čini mi se da su i druge umetnosti u zapećku. Zavladao je opšti otklon prema svemu što ne donosi profit, interes. A umetnici stvaraju kao nikada ranije. Paradoksalno je, ali je tako.

AVLIJA: Ko se može smatrati Vašim pesničkim uzorom?

Julijana Janković: Ima mnogo pesnika koji su obeležili moje stvaralaštvo. Branko Miljković, Novica Tadić, Momčilo Nastasijević, Eliot Silvija Plat, Jejts, Trakl, samo su neka od imena kojima sam se uvek vraćala, Danas rado čitam poeziju svojih mladih kolega  i pesme Branislava Veljkovića, Grozdane Lučić Lalić, Ane Ristović, Enesa Halilovića kao i mnogih drugih savremenih autora. Žao mi je ako sam neko ime slučajno propustila da napomenem.

AVLIJA: Da li ste možda dobili savet nekog pesnika koji nikada nećete zaboraviti?

Julijana Janković: Jesam. Grozdana Lučić Lalić, moja velika prijateljica i sjajna pesnikinja, rekla mi je prilikom našeg susreta: „Piši i kad ti se ne piše. Osluškuj sebe i u danima velikog bola. Nikada ne odustaj od onoga što te zove“. Hvala joj.

AVLIJA: Kakvi su Vaši planovi? Šta pišete?

Julijana Janković: Pripremam drugu zbirku poezije. Trebalo bi da bude objavljena do kraja godine. Pesme u njoj će biti tematski i žanrovski raznovrsnije, drugačije, ali je linija ista. Okrutnost onome što nas vuče ili kopni u nama. Pitanje granice.

Zahvalili smo se Julijani što je izdvojila vreme da sa našim čitaocima podeli utiske o dobijenoj nagradi. Nadamo se da će projekat „Mladi dolaze“ svake godine biti sve kvalitetniji i da će i buduće zbirke koje Julijana bude objavljivala biti veoma čitane, poezija se iako prikriveno, i dalje piše, a svaka mudra reč lako pronalazi put do čitaoca.



About the Author

Redakcija
Redakcija




Konkursi regiona
 
 

 

Objavljena knjiga ”Turcizmi u rožajskom govoru” Nerkese Kurpejović

U izdanju ”Orbisa” objavljena je knjiga Nerkese Kurpejović ”Turcizmi u rožajskom kraju” čije štampanje je podržao Fond za zaštitu i ostvarivanje manjinskih prava u Crnoj Gori   Izvod iz recenz...
by Redakcija
 

 
 

Nikola Šimić Tonin: Mirna Bosna

IRONISKI DISKURS   Predstava Kamernog teatra 55 iz Sarajeva “Mirna Bosna”, redatelja Saše Peševskog, na tekst Borisa Lalića. U  predstavi igraju: Feđa Štukan, Vanesa Glođo, Gordana Boban, Davor Golubović. Ovaj ...
by Redakcija
 

 
 

Sveta Cakić: Vreme i vremena

  I Čujem ljudi pričaju da su nastupila neka vremena teška. Na globalnom svetskom planu bukti i plamti po koji rat lokalnog karaktera. Ekonomska situacija u svetu kažu nikad lošija i neizvesnija. Naše male i napaćene dr...
by Redakcija
 

 

 

Marija Juračić: „Zapisi s uzglavlja“ Sei Shonagon, dvorske dame carice Sadako

Na dvoru japanskog cara u današnjem Kyotu (Heian Kyu) bilo je na prijelazu 10. u  11.  stoljeće vrlo živo. Već nekoliko vjekova stvarnu vlast u zemlji ima bogati klan Fujiwara koji se raduje rođenju svakog ženskog djete...
by Redakcija
 

 
 

Poezija Adnana Sijarića

I   Ako ti kažu da te više ne volim – vjeruj im! Nije me strah tvog gnjeva, tvog očaja (dobrota se lako u pakost pretvara). Ti bijedni, nevoljeni, vječito gladni, od kojih se neprestano skrivam jer čim ih upozna...
by Redakcija
 

 




Konkursi regiona