Avlija
Portal za kulturu, književnost i društvene teme



Kolumne

5. Decembra 2015.
 

Katarina Milenković: Koliko fizički izgled utiče na čoveka u društvu?

More articles by »
Written by: Redakcija
Oznake: ,

Jedan od velikih problema današnjice je površnost ljudi koja preovladava u većini njihovih odluka. Ukoliko se ukaže osoba koja ima prelepe crte lica, savršeno telo ili zapanjujući osmeh, podrazumevano je da će sve što ona zaželi biti učinjeno ili sve što ona uradi biti opravdano. Većina ljudi u krug svojih prijatelja puštaju samo one neopisivo lepe osobe koje na dohvat ruke imaju sve jer imaju savršenu kosu i neboplave oči.

Piše: Katarina Milenković

Ma koliko bila ozbiljna tema i koliko god ona zahtevala profesionalnost ljudi će pre osuđivati fizički izgled i zanemarivati prave kvalitete. Da bi imali dobar posao, upisali dobar fakultet ili upali u dobro društvo morate imati markiranu odeću i sveže stilizovanu frizuru. Bizarnost ovoga vide retki a u svih 7 (sedam) milijardi ljudi manje od pet procenata, zapravo je zainteresovano za osobine nekog ljudskog bića.

Ljudi koji su ”ružni” izbegavani su na ulici, ismevani u društvu, vređani na društvenim mrežama… Mnogi su zaboravili da niko od nas nije ružan i da ljude koje nazivate ružnima jednostavno odudaraju od nemoralnih normi fizičkog izgleda koji su postavljeni od strane ljudi koji nisu zadovoljni dešavanjima u sopstvenim životima

Pošto su postavljene norme fizičkog izgleda, svako ko je odudarao od njih smatrao se nepoželjenim i neprihvatljivim. Brojna prozivanja i ismevanja ovakvih ljudi nabijali su komplekse koji su još preuveličavali stvari. ”Ružni” ljudi su iz želje da budu prihvaćeni i pod pritiskom drugih primenjivali drastične mere kako bi se promenili, a njihov fizički izgled postao prihvatljiviji. U najvećem broju slučajeva reč je o kilaži, a kao rezultat ismevanja i normi prihvarljivog fizičkog izgleda Srbija izgubi 2-3 života dnevno.

Dakle, dok mršavi ljudi uživaju u lepotama života i ispunjavanju želja i pronalaženju prečica u životu, normalni ljudi, pored toga što idu težim putem kroz život i teže da promene sebe, moraju se suočiti s činjenicom da su retki i gotovo nestali oni ljudi koji i dalje imaju iole morala u sebi i malo zdravog razuma da uvide da sve nije u lepoti.

Kako bi smo povratili takve ljude, ma koliko zvučalo bizarno moramo dokazati da fizički izgled nije jedina vrednost čoveka. Vremenom to se i samo pokaže, ali prezauzeti idolisanjem neke osobe koja je mršava ili ima savršenu kosu, ne stižu da uvide sopstvene kvalitete. Ukoliko bi kompleksi nestali i, mane svakog čoveka bi postale primetne, a idolisanje bi nestalo, samim tim i društvo bi prestalo da se osvrće na fizički izgled, pa bi i besprekornost ”svaršenih” osoba nestala a svi ljudi bi bili ravnopravni, osuđivani prema svojim manama i vrlinama a ne prema fizičkom izgledu.


 

Katarina Milenković

Katarina Milenković

Katarina Milenković, rođena 2000. godine u Asiziju u Italiji. Trenutno živi u Vrbi blizu Kraljeva. Zanima je lingvistika a uživa u pisanju proznih tekstova. U ovom tekstu želela je da predstavi kritiku na banalno ponašanje našeg društva, tačnije da ukaže na jedan veliki problem koji je rasprostranjen ne samo na Balkanu već širom sveta. Piše i za Stav mladih Srbije i volonter je Crvenog krsta. Pored toga polaznica je seminara na nuklearnom institutu Vinča i u istraživačkoj stanici Petnica.

 



About the Author

Redakcija
Redakcija




Konkursi regiona
 
 

 

Zoran Bar: Kako prepoznati karakteristike narcizma i psihopatije u poslovnom i političkom okruženju?

Da li ste ikada doživeli mobing ili bili svedok istog? Pitate li se kako funkcionišu i kako se nose sa grižom savesti osobe čije odluke i delovanja direktno štete drugima? Ovde se prvenstveno podrazumevaju one ličnosti ko...
by Redakcija
 

 
 

Zoran Hercigonja: Semezdin Mehmedović – Poezija apatrizma u ”Devet Alexandrija”

Kada se čovjek malo bolje zapita tko je on uistinu, u dubini duše pročita odgovor: „ti si vječiti apatrid, beskućnik i lutalica.“ I cijeli život  je neka vrsta lutanja, skok s jednog  mjesta na drugo, prolaz kroz vr...
by Redakcija
 

 
 

Said Šteta: Batonovo književno veče sa prijateljima

U petak je, 3. februara 2017. godine, organizovan je još jedan kulturni događaj u Klubu paraolimpijskih sportova „Baton“ Zenica, koji okuplja najteže invalide prošlog rata. U Muzeju Grada Zenica „batonci“ su za lju...
by Redakcija
 

 

 

Razgovor sa Vesnom Radović: Ni danas nismo mnogo odmakli od ”devedesetih”

Djetinjstvo je možda najbezbrižniji dio života, pa samim tim i najljepši. Recite nam nešto o odrastanju i školovanju u kamenom gradu, pored mora. VESNA RADOVIĆ: Tek mnogo godina kasnije, prošavši dosta svijeta, shvatil...
by Redakcija
 

 
 

Faruk Dizdarević: O knjizi eseja „Blisko kraju“ Ramiza Hadžibegovića

Faruk Dizdarević   DIVNI TRENU                                    (Tkanica od uspomena) Ramiz Hadžibegović, Blisko kraju (Eseji), Čigoja štampa, Beograd, 2016.     Kao što nak...
by Redakcija
 

 




Konkursi regiona