Avlija
Portal za kulturu, književnost i društvene teme



Kolumne

12. Marta 2016.
 

Osvald Tomović: Bez cilja

More articles by »
Written by: Redakcija
Oznake: , ,

Ljudi su poput svega što je živo na ovom svetu. Ili imaju svrhu postojanja, ili je nemaju. Svakako bi se u nekom altruističkim i pre svega jako pozitivističkom smislu moglo reći da sve što je živo ima neku svrhu, ali to bi bilo jako pogrešno, pogotovo što se ljudskog roda tiče. Od svih vrsta živih bića ono što se naziva ljudskim rodom je najudaljenije od prirode, samim tim i od svog okruženja, ali i od sebe. Neki se do te mere „produhove“ da izgube svaku, pa i najmanju vezu sa onim što se naziva realnost, a neki se opet „uzvere“ da od onog što je nekad bilo ljudsko u njima ostane samo ljuštura telesnosti koja je ostala bez duše, bez emocija, bez misli, bez ideja, a naposletku i bez života. Takvi idu u bolnice, banje, kod travara, vračara, hodža i popova, ali i to samo kad je go opstanak u pitanju.

Kad izgube ono što bi se u svakom drugom pogledu moglo nazvati čovečnost i kad ih zlo (koje je često izazvano raznim psihoaktivnim sredstvima) preuzme, oni ne postaju čak ni životinje, jer životinje imaju svrhu u postojanju sveta, već zveri. Podmukli ništavci vođeni zlom koje ih tera na prilično nesvesnom nivou postaju igračke zle zveri i jedini zadatak koji vide je da upropaste nešto, ili nekog, ili štagod, ali cilj im je destrukciju.

Humanoidi kojima je duša izgubljena u lavirintima štekova zla više nisu ljudi, ali nisu više ni životinje, već su štetočine i spremni su na sve zarad ostvarenja nekih ciljeva koje im je zlo zadalo. Njima ništa nije sveto, oni ne znaju za stid, za sramotu, oni su pervertirani otpadi ljudskog društva i nemaju poštovanja ni prema kome i ni prema čemu. Oni ne znaju šta je poštenje, ne znaju šta je čast, ne znaju šta je ljudskost, a ni pristojnost. Sve to su izgubili u lavirintima raznih zavisnosti koje im je zlo nametnulo, pojmove su zaboravili i svoje sićušne misli smatraju merodavnim i kad shvate da njihove male misli i sitne jajarske duše nemaju prolaza kod normalnih ljudi oni pokušavaju da sebi stvore prođu nasiljem. A pošto im to nikad ne uspe onda samo gledaju da unište sve na šta god naiđu i to u istim onim magnovenjima u kojima su primili naredbu od zle zveri koja se naselila u njima. Oni više nisu ljudi, niti su od ljudskog roda, niti im bilo šta, sem uništavanja i upropašćavanja nečega što postoji, pričinjava bilo kakvo zadovoljstvo. Izgubili su svrhu postojanja i ne samo da ne služe više ničemu, već su samo na štetu svemu što postoji. Tako je oduvek bilo, jer koliko god da se razni kmekavci utrkuju da levom rukom dele lekcije o ljubavi i veri i bogu i o poštenju i raznim principima, dok desnom rukom nemilosrdno kradu i uništavaju sve oko sebe zarad mršuljice od koristi, dotle se “uzverena” ličnost ne trudi čak ni toliko da da privid bilo čega ljudskog onome što radi, već se prosto iživljava. U neka davna vremena postojale su institucije sistema koje su ih hapsili, kažnjavali, ubijali, zatvarali po ludnicama i koješta još su činili da bi ljudsko društvo moglo da preživi i da ostane ljdsko, ali ta vremena su prošla i sada se zveri kote i generacijski se nastavljaju, pretvarajući svet oko sebe u zverinjak.

Sluge zla su danas vidljivi u svim oblicima, od narkomana i svih drugih zavisnika, preko pokvarenjaka u mantijama i odelima, pa sve do onih koji su pritvorni i sa jedne strane glume pred onima koji ih ne znaju napaćene duše, dok u potaji slave preko zveri u sebi zlo najotvorenije i nanose bol, ili u najmanju ruku izuzetnu nelagodu, onima koji su im činili dobro. Ne prezaju ni od čega i svaka vrsta nanošenja povreda im je mila, preko verbalnog i klasičnog psihoterora, pa preko ucena, uvreda i pretnji, sve do nanošenja fizičkih povreda do ubistava. Zveri su i povratka im nema!

Zato Tebe, poštovani čitaoče, pitam ovde i sada i odgovori sebi, a ne meni: Da li si čovek, ili zver? Ako si čovek, da li si se predao, ili želiš da ostaneš čovek?

A zaključke izvedi sam, jer ako si pročitao ovaj tekst dovde i ne znaš šta ti je činiti, onda uz svo dužno poštovanje moram da te obavestim da ni zveri nemaju cilj u životu, već im je sve upregnuto u zločinjenju. Ali, ja se radi tvoje i moje dobrobiti nadam da Ti to nisi.



About the Author

Redakcija
Redakcija




Konkursi regiona
 
 

 

Jelena Jevđenić: Foto poezija – Biljke u kamenu

Pozvane suncem, odvažne i odlučne, te male biljke okupirale su diva od kamena. Istina je to što kažu, svila je jača od čelika. Svaki dan prolaziš ali ne primjećuješ biljke koje su nadjačale beton. Kada primjetiš, pom...
by Redakcija
 

 
 

Objavljena knjiga ‘’Zaštita okoliša sa aspekta islama’’ dr. Ragiba es-Serdžanija

Sredinom januara rožajska ‘’Avlija’’ je objavila knjigu ‘’Zaštita okoliša sa aspekta islama’’ autora dr. Ragiba es-Serdžanija u prevodu prof. Afana Latića. Ovo djelo je prema riječima prevodioca 2012., god...
by Redakcija
 

 
 

Vitomir Ćurčin: VIRTUELNA PUTOVANJA SNOVA

Tog prvog novogodišnjeg jutra probudio sam se tek oko 10 sati. Zadovoljno sam se proteglio u krevetu razmišljajući o protekloj noći. Pružio sam ruku ka ženinim jastuku, ali ona nije bila u krevetu. Ustajući polako iz kre...
by Redakcija
 

 

 

Dino Kosovac: Svi ideali svijeta ne vrijede suze jednoga djeteta

Rađanje djeteta je ostvarenje sna svakog roditelja i čovjeka. Najplemenitiji događaj u životnom vijeku. Na svijet je došlo malo, umiljato stvorenje koje će jednoga dana spašavati živote, odlučivati o bitnim pitanjima, ...
by Redakcija
 

 
 

Emir Džajić: Fukara

Ne znam kako mi je ime i prezime, ne znam  ni  ime oca, ne znam ni ime  majke. Upitati ćete se  kako se to može desiti. Rodio sam se u maloj varošici  koja  se  zvala  Oraščić. Ne znam  koje  godine  sam  se ...
by Redakcija
 

 




Konkursi regiona