Avlija
Portal za kulturu, književnost i društvene teme



Kolumne

17. Aprila 2016.
 

Osvald Tomović: Šiljim plajvaz i njive orem

More articles by »
Written by: Redakcija
Oznake: ,

Svaka knjiga bi trebalo da bude kao osvežavajuće piće, posle ukusnog, dobro odmerenog ručka. Trebalo bi i da rezne i da sadrži malo slasti. Prosto, da dođe kao dopuna i savršeni kraj jednog obroka koji ne umara ni stomak, ni glavu. Da osveži i razgali, da obraduje, ali i da potekne poneka misao. Mala intriganta ideja kojom će osveženje misli da se nastavi u malo veću ideju, pa ako više nije osvežavajuća, da se prospe i baci. Valjda bi tako trebalo. Bar u vremenu u kom živimo, odavno bez osvajača sa kamdžijama i handžarima, trebalo bi da gledamo kroz slova u sadašnjost i budućnost. A nje ne može da bude ako uništimo svet oko sebe. Ako zatrujemo vodu i vazduh, ako zatrujemo sami sebe silnim hibridima, kako onda ta knjiga da bude kao osvežavajuće piće posle dobrog obroka?

Misao bi trebalo da bude i zavodljiva i nežna i prava, da ume da ponese maštu, da zanese, ali i da bude čvrsta i tvrda. Inače bi bilo mlako i bljutavo…

A misli umeju poput sitnih zveri da se uspavaju, da sanjaju, da se pogube u neizmernim prostranstvima ideja, mašte i želja, pa bi svaka knjiga, svako slovo, svaki tekst, svaka priča da bude blagi korektiv za nešto što je otišlo predaleko, što je počelo da gubi smisao u silnim vardanjima po prostransvima duha.

Trebalo bi da nosi kvalitet prošlosti i upozorenja na greške kojima se odavao ljudski rod, ali bi takođe trebalo da daje nove vidike, nove mere i sredstva i upravo zato je književnost sasvim drugačija umetnost od svake druge, jer zahteva poznavanje stvari o kojima se piše. Svaka razgibanija nepismena poluličnost može primera radi da postane igrač ili igračica, ili da se bavi nekom umetnošću koja ne iziskuje pamet i znanje, ali književnošću ne.

Vreme u kom živimo forsira neznalice, jer nesposobnosti žele da se sakriju iza “nauke” koju stvaraju oni sujetni i uvek najvažniji, oni koje gledamo stalno i posvuda preko svih medija. Stvorena lažna slika istine koja propagira često potpuno nakaradne i izobličene pojave se nameće ljudima koji uprkos tehnološkom napretku čovečanstva u celini ima potrebu i da pročita nešto i ti ljudi koji sa zadovoljstvom misaone igre uzmu knjigu u ruke ostanu praznih duša i potpuno razočarani.

Zato i samo zato bi trebalo svaka knjiga, svaki tekst, svako obraćanje javnosti na bilo koji način da bude prožeta radošću postojanja, pameću koja teži boljem i lepšem i gracioznom igrom onih koji se nisu odrekli ideje o boljitku i boljem sutra.

To je ono što vredi i valja, to je ono što nas čini ljudima, a ne gomilom mesa, to je ono što će naučiti svako dete, svakog mladog i starijeg čoveka da izvan propagandog materijala postoje čitavi svetovi puni nada, puni ideja i postavljenih ciljeva koji će svima da učine život boljim, a ne samo grupi ljudi koji se bore samo za svoje sitnosopstveničke interese. To je ono o čemu bi svako ko piše trebalo da promisli, jer dnevničkih proza je u vremenima neposredne prošlosti i današnjosti i prekoviše i prekomerno.

Nikog u ovoj vasioni ne zanima da li je neko raspoložen, ili tužan, ili hrabar, ili pametan, ili glup… Ono što jeste od vitalnog značaja za opstanak celine jeste jasna slika o budućnosti i o putevima kako do nje stići. Sve ostalo nije bitno…



About the Author

Redakcija
Redakcija




Konkursi regiona
 
 

 

Dušan Stijović: Kuća stara (foto esej)

K U Ć A   S T A R A Jednog dana povuče me želja da, pred veče, obiđem staru kuću. Ne znam šta sam tražio. Prođoh kroz sobe i ne opazih nikoga. Izađoh iz kuće ne znajući kuda da pođem. Po navici zaključah vrata. ...
by Redakcija
 

 
 

Nova knjiga Ismeta Dedeića ”Globa na tugu”

God. izadanja 2017. Uvez: Tvrdi Br. str. 528 Novo iz ZALIHICE GLOBA NA TUGU ISMETA DEDEIĆA Ima životnih priča dramatičnijih od svake fikcije, sjećanja tačnijih od svakog historijskog izvora i ima memoara koji su najčitan...
by Redakcija
 

 
 

Marija Juračić: Akromatski tonovi motiva u pjesništvu Ismeta Rebronje

Poezija sandžačkog učitelja, novinara i književnika Ismeta Rebronje, rođenog 1942. godine u Goduši kraj Bijelog Polja, nije uvijek prohodna. Ima stihova koji na moja osjetila ne djeluju trenutno, zaustavljaju me u čitanj...
by Redakcija
 

 

 

Marija Juračić: E, moj Ćamile (O poeziji Ćamila Sijarića)

Dogodi mi se ponekad da se ustručavam pomaknuti oblutak, jer mi se čini da ću poremetiti neki tajni odnos, energiju univerzuma, koja je milijunima godina taj oblutak držala upravo na tom mjestu, uz neki drugi srodan oblutak...
by Redakcija
 

 
 

Sirađ Duhan: Balkan & big brother

Jedan je dovoljan za početak rata, dok za pomirenje i ostvarenje trajnog mira, potrebno je najmanje dvoje (a nekada troje i više) i proces traje jako dugo – u nekim slučajevima traje više generacija. Balkan je osjetljiv r...
by Redakcija
 

 




Konkursi regiona