Avlija
Portal za kulturu, književnost i društvene teme



Kolumne

17. Aprila 2016.
 

Osvald Tomović: Šiljim plajvaz i njive orem

More articles by »
Written by: Redakcija
Oznake: ,

Svaka knjiga bi trebalo da bude kao osvežavajuće piće, posle ukusnog, dobro odmerenog ručka. Trebalo bi i da rezne i da sadrži malo slasti. Prosto, da dođe kao dopuna i savršeni kraj jednog obroka koji ne umara ni stomak, ni glavu. Da osveži i razgali, da obraduje, ali i da potekne poneka misao. Mala intriganta ideja kojom će osveženje misli da se nastavi u malo veću ideju, pa ako više nije osvežavajuća, da se prospe i baci. Valjda bi tako trebalo. Bar u vremenu u kom živimo, odavno bez osvajača sa kamdžijama i handžarima, trebalo bi da gledamo kroz slova u sadašnjost i budućnost. A nje ne može da bude ako uništimo svet oko sebe. Ako zatrujemo vodu i vazduh, ako zatrujemo sami sebe silnim hibridima, kako onda ta knjiga da bude kao osvežavajuće piće posle dobrog obroka?

Misao bi trebalo da bude i zavodljiva i nežna i prava, da ume da ponese maštu, da zanese, ali i da bude čvrsta i tvrda. Inače bi bilo mlako i bljutavo…

A misli umeju poput sitnih zveri da se uspavaju, da sanjaju, da se pogube u neizmernim prostranstvima ideja, mašte i želja, pa bi svaka knjiga, svako slovo, svaki tekst, svaka priča da bude blagi korektiv za nešto što je otišlo predaleko, što je počelo da gubi smisao u silnim vardanjima po prostransvima duha.

Trebalo bi da nosi kvalitet prošlosti i upozorenja na greške kojima se odavao ljudski rod, ali bi takođe trebalo da daje nove vidike, nove mere i sredstva i upravo zato je književnost sasvim drugačija umetnost od svake druge, jer zahteva poznavanje stvari o kojima se piše. Svaka razgibanija nepismena poluličnost može primera radi da postane igrač ili igračica, ili da se bavi nekom umetnošću koja ne iziskuje pamet i znanje, ali književnošću ne.

Vreme u kom živimo forsira neznalice, jer nesposobnosti žele da se sakriju iza “nauke” koju stvaraju oni sujetni i uvek najvažniji, oni koje gledamo stalno i posvuda preko svih medija. Stvorena lažna slika istine koja propagira često potpuno nakaradne i izobličene pojave se nameće ljudima koji uprkos tehnološkom napretku čovečanstva u celini ima potrebu i da pročita nešto i ti ljudi koji sa zadovoljstvom misaone igre uzmu knjigu u ruke ostanu praznih duša i potpuno razočarani.

Zato i samo zato bi trebalo svaka knjiga, svaki tekst, svako obraćanje javnosti na bilo koji način da bude prožeta radošću postojanja, pameću koja teži boljem i lepšem i gracioznom igrom onih koji se nisu odrekli ideje o boljitku i boljem sutra.

To je ono što vredi i valja, to je ono što nas čini ljudima, a ne gomilom mesa, to je ono što će naučiti svako dete, svakog mladog i starijeg čoveka da izvan propagandog materijala postoje čitavi svetovi puni nada, puni ideja i postavljenih ciljeva koji će svima da učine život boljim, a ne samo grupi ljudi koji se bore samo za svoje sitnosopstveničke interese. To je ono o čemu bi svako ko piše trebalo da promisli, jer dnevničkih proza je u vremenima neposredne prošlosti i današnjosti i prekoviše i prekomerno.

Nikog u ovoj vasioni ne zanima da li je neko raspoložen, ili tužan, ili hrabar, ili pametan, ili glup… Ono što jeste od vitalnog značaja za opstanak celine jeste jasna slika o budućnosti i o putevima kako do nje stići. Sve ostalo nije bitno…



About the Author

Redakcija
Redakcija




Konkursi regiona
 
 

 

Rejhan Hot: Medicina ljekarima, magija čarobnjacima

U Časnom Kur'anu se na nekoliko mjesta spominje uslovno rečeno nadmetanje koje se odigralo između Faraonovih sihirbaza i Musa, a.s. Mada su oni to tako nazvali i takvim ga pokušali predstaviti to nije bilo klasično nadmeta...
by Redakcija
 

 
 

Marija Juračić: O pisanju poezije

Da odmah budemo načisto. Ja sam jedna od onih koja misli da se pisanje poezije ne može naučiti, jer se ni jedna umjetnost ne može naučiti. Može se naučiti zanat, njegova se vještina može dovesti do zavidne razine, ali ...
by Redakcija
 

 
 

Nermin Neno Zejnelagić: Sjećanje na Selima Ganića – rožajskog Ikara (1927-1956)

Nermin Neno Zejnelagić . 90 GODINA OD ROĐENJA I 60 GODINA OD SMRTI SELIMA GANIĆA – ROŽAJSKOG IKARA (1927-1956) . Ovo je priča o mladom Rožajcu Selimu Ganiću, nastavniku vazduhoplovnog jerdriličarstva, prvom i jedinom ...
by Redakcija
 

 

 

Svetlana Radosavljević: Glasanje

ГЛАСАЊЕ     Старица прича, а ми слушамо. Слушамо али мало разумемо. Питали смо се како се тада и у то време гласало куглиц...
by Redakcija
 

 
 

Tri pjesme Jelene Kočović

Jelena Kočović     JA TE VOLIM   Kad sam s’ tobom, ja sve mogu, ja sve umem, ja te dobro razumem.   Nisam ni slepa, nisam ni glupa, sve ja dobro shvatam, bezuslovno ja te volim, i kad grešiš ja ti ...
by Redakcija
 

 




Konkursi regiona