Avlija
Portal za kulturu, književnost i društvene teme



Kolumne

21. Januara 2016.
 

Osvald Tomović: Zamisli…

More articles by »
Written by: Redakcija
Oznake: , ,

Zamisli da postoji država u kojoj svako radi ono što treba, što mu je posao i šta ume da radi. Dalje zamisli da u toj istoj državi i policija radi svoj posao, a i pravosuđe, a onda zamisli da ta država ima vojsku koja je spremna za slučaj da je neko napadne. Zamisli da su podaci o imovini dostupni javnosti bez ostavljanja podataka, a onda zamisli da postoji zakon o poreklu imovine i da se zna ko je na koji način sticao. Zamisli dalje da se kriminal kažnjava i zamisli da prljave seljačine ne dovode sveštenike i predsedništvo te države i ne vode svoje žene o državnom trošku u veliku jabuku da kupuju donji veš. Zamisli dalje da žvalava nakaza počne ozbiljno da se bavi svojim poslom i da prestane da laže na sva usta i da prestane da svoje strahove i nakaradna shvatanja deli preko mas-medija na svakodnevnoj osnovi. Zamisli da ti se ne nameće da razmišljaš kao milosrdni anđeo, ili kao srednjevekovna kreatura koja je mačem širila svoju veru. Zamisli dalje da u toj državi niko ne krade, da nema potrebe za lažima, aferama, skandalima, da niko nikoga ne ugnjetava i da deca ne prave grudobrane od snega, uz svesrdnu pomoć jednog odraslog kretena koji očigledno ne zna šta je rat. Zamisli…

Onda zamisli koliko bi imao, šta bi radio i čime bi se bavio. Zamisli da nisi u situaciji da svako govno može da ti se obraća kao maloumniku i da bez ikakve kazne krade tvoju sadašnjost i budućnost. Zamisli da ne postoji klasa manipulanata koja samo od manipulacije, krađe, prevare i ubistava živi, pa onda zamisli da su ulice čiste, da je voda kvalitetna, da je vazduh čist i da nema zračenja i eksperimenata koji se sprovode na tebi, tvom telu, tvojoj duši, onom što jesi i što te čini jedinstvenim.

Zamisli da umeš da shvatiš ko si, da osećaš pripadnost grupi ljudi i onom što te okružuje umesto da si saradnik ili žrtva obožavalaca Mamona. Zamisli da potrebe pojedinaca i njihovo zdravstveno stanje i njihovo ponašanje na nivou emotivnih kretena koji su u stalnoj fazi dokazivanja ne dovodi do toga da se država sistematski uništava. Zamisli da živiš u državi koja nije pocepana na delove i da u njoj svi znaju zvanični jezik te države. Zamisli da ti mediokriteti pod maskom uređivanja ne kvare posao i da javnosti ne nameću svoje jadno i potpuno netalentovano bulažnjenje. Zamisli da kurve ne postaju radnice raznih ministarstava, a da sekretarice ne postaju šefovi policijskih službi. Zamisli da nema nepotizma, veza i vezica, već da se sve ili postigne znanjem, trudom i radom, ili da se neznanjem, lenjošću i glupiranjem gubi.

Zamisli da postoji takva država i onda se lepo sa svim svojim vrlinama i manama udeni u nju kao deo te države i zamisli da ne moraš da budeš sebična skotina kako su te učili preko svojih individualističkih programa za reprogramiranje strukture ličnosti, a onda zamisli ko bi bio ti u njoj.

Razmisli o tome da li bi te privlačilo stvaralaštvo, život i dobrobit svih, pa i tebe lično, ili bi pre svega samo mislio o sebi, a onda svoja trabunjanja delio sa svima kao dokaz da umeš da artikulišeš rečima svoje misli i osćanja, a često i stanja, a da nisi neka mutava stoka koja ne ume da se izrazi, a ipak misli da je njeno trabunjanje od izuzetne važnosti. Razmisli o tome da i pored toga što svi kao pomodarsku mantru ponavljaju „Natalitet, natalitet…“ u skupštini tvoje države nije prihvaćen predlog da se smanji porez za dečju hranu i proizvode potrebne za bebe i da maloumnici traže da ne budu kažnjeni za zlodela koja su činili. Razmisli dobro i odgovori sebi da li si pacifista, da li ti se dopada ideja da svojim inertnim ponašanjem podržavaš genocid koji se pod dirigentskom palicom država koje naređuju tvojim vlastodržcima sprovodi i svedi svo svoje razmišljanje na misao o tome da li će postojati uopšte tvoje nasleđe, tvoja država, tvoja familija, tvoj jezik, tvoja kultura i tvoje sutra. Ili si sve to već prodao?

Zamisli i razmisli, pa kad dođeš do zaključaka koji te pokreću prestani da cviliš kao pseto i budi čovek.


 

 

Preneseno sa: https://staroinovo.wordpress.com

 



About the Author

Redakcija
Redakcija




Konkursi regiona
 
 

 

Yohann Koshy: Kako je bombardovanje iz vazduha promijenilo svijet

Proučili smo istoriju posmatrajući je iz oblaka. Istaknuta slika: Drezden, 1945, pogled sa gradske vijećnice (Rathaus) na razoreni grad (Foto via Deutsche Fotothek‎) Kad je čovjek prestao da vjeruje u Boga, počeo je da ...
by Redakcija
 

 
 

Zoran Bar: Kako prepoznati karakteristike narcizma i psihopatije u poslovnom i političkom okruženju?

Da li ste ikada doživeli mobing ili bili svedok istog? Pitate li se kako funkcionišu i kako se nose sa grižom savesti osobe čije odluke i delovanja direktno štete drugima? Ovde se prvenstveno podrazumevaju one ličnosti ko...
by Redakcija
 

 
 

Zoran Hercigonja: Semezdin Mehmedović – Poezija apatrizma u ”Devet Alexandrija”

Kada se čovjek malo bolje zapita tko je on uistinu, u dubini duše pročita odgovor: „ti si vječiti apatrid, beskućnik i lutalica.“ I cijeli život  je neka vrsta lutanja, skok s jednog  mjesta na drugo, prolaz kroz vr...
by Redakcija
 

 

 

Said Šteta: Batonovo književno veče sa prijateljima

U petak je, 3. februara 2017. godine, organizovan je još jedan kulturni događaj u Klubu paraolimpijskih sportova „Baton“ Zenica, koji okuplja najteže invalide prošlog rata. U Muzeju Grada Zenica „batonci“ su za lju...
by Redakcija
 

 
 

Razgovor sa Vesnom Radović: Ni danas nismo mnogo odmakli od ”devedesetih”

Djetinjstvo je možda najbezbrižniji dio života, pa samim tim i najljepši. Recite nam nešto o odrastanju i školovanju u kamenom gradu, pored mora. VESNA RADOVIĆ: Tek mnogo godina kasnije, prošavši dosta svijeta, shvatil...
by Redakcija
 

 




Konkursi regiona