Avlija
Portal za kulturu, književnost i društvene teme



Poezija

29. Aprila 2015.
 

Ani Stajkova Ivanova: Blagorodni voćnjaci

More articles by »
Written by: Redakcija
Oznake:

Ани Стајкова Иванова

 

 

 

 

 

 

БЛАГОРОДНИ ВОЋЊАЦИ

.

Воћњак свог деде памтим и данас.
Цветне, румене и плодне баште.
Бака с крчагом што чека на нас,
са плодовима као из маште.

Ми, девојчице, шљиве смо јеле –
посебне сорте, сочне, укусне.
Јабуке затим, и крушке зреле.
Да нахранимо очи и усне.

Деда поносан, вредан, услужан,
нуди рибизле и дуње жуте.
Ако не узмемо, буде тужан,
и родитељи се кад год љуте.

Давно је деда причао нама,
Страни неки стручњак да га је
учио, у ратним годинама,
како се воћке саде и гаје.

Човек мора земљу и семе,
с љубављу и трудом да ослови,
па ће, скупа, онда, без дилеме,
и Бог хтети да их благослови.

Да су природа и сунце злато,
деда је давно зборио свима.
Поред Свежена и Вучја, зато,
низ благородних воћњака има!

 

ОВОЩНИ ГРАДИНИ

.

Овошките на дядо още помня.
Черешови градини пролет в цвят.
Когато баба ме посрещаше със стомна
и с плод червен във детския ми свят.

Когато хапвах сочните им сливи –
афъзките със сока благ, червен.
И сочни круши, ябълки завидни,
омайваха ме с блясък възхитен.

Похапвах вкусно – с обич, до насита
френско грозде със вкуса тръпчив.
Наесен дюля се търкулваше кат’ пита.
А дядо беше щедър, услужлив.

Овошките да сее как е учил
от английски агрономи във войни.
С овощната градина бе сполучил –
разкошен плод, от Бога благини.

Разказваше ми дядо за земите,
където зреят тези плодове.
Че хората добри са във страните,
щом плод обгрижват, присад ги зове.

Във детството ми дядо ме научи –
овошките със цвят и плод свещен
в градините във Свежен и край Вучье
еднакви са – със плод богат, блажен.

 

Ани Стаjкова – Иванова

Ани Стаjкова – Иванова

Ани Стаjкова – Иванова jе рођена 19. 07. 1955. године у Свежену краj Пловдива у Бугарској. Библиотекар магистар. Пише поезиjу и кратке приче од 2002. годинe. Члан jе Савеза независних бугарских писаца као и неколико књижевних клубова. Члан jе Удружења српских књижевника у отаџбину и расеjању. Обjавила jе збирке песама: ‘‘Твоj поглед jе довољан мени”, “Остварени сан”, “Кафа и самоћа”, “Небески вулкан”, ”Лаворикe и трње”, “Море љубави”. Сарађуjе са часописима. Добитник jе значаjних награда и признања на књижевним конкурсима у Бугарскоj, Србиjи, Босни и Херцеговини и у Црноj Гори. Своjим књижевним радом и свеукупном делатношћу активно доприноси развоjу и афирмациjи културних веза између Бугарске и Србиjе. Живи и ствара у Пловдиву, Република Бугарска.
Од почетка 2007. године има 216 публикациja у новинама, часописима, алма-насима, зборницима у Бугарскоj и у иностранству. Њене песме су улазили у више од 50 зборника у Србиjи и у некoлико зборника у Хрватскоj, Босни и Хеpцеговини, Црноj Гори, Немачкоj и Кипру.

 

Истакнута слика: Исмет Чаушевић – Чаки (1950-1993.)



About the Author

Redakcija
Redakcija




Konkursi regiona
 
 

 

Poezija Armina Bolića

ILHAMIJA     Slovo slovu derman nije Ni boja kist da zalije Neimar kule zakide.   I čudan zeman nastade I vakat vaktu kratak li je. I zulum zulumu žal nije.   Ubica ne znaše da ‘bio li je. Ubijeni n...
by Redakcija
 

 
 

Tri pjesme Blaža Stevovića

NUDŽI, POTRČI, NA CILJU JE LJUBAV   Sa prekrasnim hidžabom si sabah prevarila i opet po zelen travi, tvojim nježnim stopalima gazila ti predivna, ti ljepoto usred Ramazana na gladan si stomak sita Bogu pjevala. I trča...
by Redakcija
 

 
 

”Okamine” – nova zbirka poezije Zorana Hercigonje

OKAMINE nakladnik: TIVA Tiskara Varaždin za nakladnika: Saša Kušter graf. priprema: TIVA Tiskara Varaždin tisak: TIVA Tiskara Varaždin ISBN: 978-953-333-072-3   Nova zbirka vrlo poučnih i melankoličnih pjesama prkos...
by Redakcija
 

 

 

Poezija Antonie Padovan Kralj

***   Dobila si spelove, Svoje vrsne magije, Očarane prinčeve, Pozlačene kočije… Dobila si godine, Pobjedila strahove, Ušutkala bore stasite I zasjajila osmijehe… U nekoj drugoj Nekad drukčije. Pričat ć...
by Redakcija
 

 
 

Amela Mustafić: Dom za nezbrinutu djecu

Godinama su pokušavali i pokušavali, ljekar je rekao da su šanse male, biološki sat je otkucavao i prvi put su izgovorili ako Bog da, a Bog nije davao. Ostalo je još ono da se dobro dobrima vraća. I oni su vjerovali da su...
by Redakcija
 

 




Konkursi regiona