Avlija
Portal za kulturu, književnost i društvene teme



Poezija

16. Jula 2015.
 

Đura Šefer Sremac: Najboljem teniseru svijeta

More articles by »
Written by: Redakcija
Oznake:

Ђура Шефер Сремац

 

 

 

 

 

 

БОЈ НА ТЕНИСКОМ ПОЉУ

(Т Р И П Т И Х)

 

(Бој не бије тениско оруђе,

већ бој бије срце у Новака.)

 

                                    I

БИТКУ БИЈЕ НОВАК ОД СРБИЈЕ

 

Има један добар јунак млади

у Србији – земљи Недођији.

За Србију не зна света пола,

та, ко не зна за Ђоковић Нола!?

 

Кад с Авале заричу топови,

рекеташки развију се снови:

бој војују тенисери млади –

гледај, свете, како се то ради!

 

Бију лопту у два до три сета,

витешки је поклонит’ два гема,

навијачка тресе се планета

док противник иза мреже – дрема.

 

Од једнога до другог турнира

лети Ноле – ниједан не бира.

К’о у шаху армија пиона

попада пред руком шампиона.

 

Битку прати и женица мила,

лепа, млада к’о барбика драга,

од Нолета – „Срећка“ начинила!

Пази, Ноле, куд одлази снага!

А када се заврше мечеви,

Ноле срећан – лете аутограми,

поражени беже к’о зечеви,

а он маше жени, тати, мами…

 

Ето тако НОВАК Земљом влада,

ПРВАК СВЕТА барјак српски вије.

Дај нам, Боже, још тенис-парада –

БИТКУ БИЈЕ НОВАК ОД СРБИЈЕ!

 

II

 

ПУЦА НОВАК – САТРЛА СЕ ТРАВА

 

                  

Шта се жути на трави зеленој:

да л’ је јаје или пиле жуто?

Да је јаје већ би се излегло.

пиле да је – та, већ би побегло!

 

Нит је јаје, нити пиле жуто,

нег’ лоптице јунака Новака.

Он ратује на Вимблдон пољу,

свима трта, не желе невољу.

 

Битку бије рекеташку светску

све јунаци бољи од бољега.

’Оће Новак да удари рецку

нек се знаде да рекет имаде!

 

Стасит јунак хоће на мегдана

превари се, јадна ли му нана,

на Новака ударио краља –

Роџер страшни, ал ̓ образ укаља.

 

Ех, Новаче, тениски јуначе,

смањи темпо, лопта лудо скаче,

лети травом, непозната смера,

ван домета Рође Федерера.

 

Сева танад Ђоковићасера,

светског аса, од гласа сервера,

изнад траве с југа до севера –

џабе славе „Роћка“ Федерера.

 

III    

НОВАК ПУЦА – СРЦЕ СТРАХОМ ГРЦА

 

Шта се тресе широм Земље кугле:

да л’ пуцају тениски топови

или грми Громовник Илија

па падају лоптице округле!?

 

Нити грми Громовник Илија

нити ричу топови тениски

већ то јунак лоптицама вија

противнике – све ударци ниски!

 

Жута ђулад нежну вилу буди –

таман мало санка ухватила

од тениске журке бучних људи.

Говорила посестрима вила:

 

– Тенисеру, делијо незнана,

што ли јајца испаљујеш жута,

не могу им ухватити пута?

Ког јунака ти си намерио?

 

А то беше делија тениса,

по имену Ђоковић Новаче.

Сваког момка са планете збриса,

када пуца – противник му грца!

 

Као кројач узе сваком меру –

благо руци и њеном серверу!

Благо роду, родила га мајка

посестрила вила са облака!

 

Проговара Новак, момче младо:

– Здрава била, посестримо вило,

ево има пар година дана

како прво местоомилило.

 

Све витези у зелену пољу

без дората и без копља бојна.

Див-јунаци  пали у невољу,

чуда чини лоптица убојна.

 

– Чуј, Новаче, мој брате вилински,

окани се ратовања пуста,

грицкај траву, баш је светска, густа!

Какав тенис – имам подрум вински!?

 

Одговара „Ноле“, првак млади:

– Иди, вило, те збијај облаке,

не терај ми јунаке нејаке,

треба узет’ турнире незнане!

 

Ако мени до невоље дође,

витез хоће допасти несреће,

везат’ ћу га уз то рекет-копље

у три сета – четир’ видет неће!

 

Нек се диви навијачка раја

како лете жута тенис-јаја!

Ти их, вило, скупљај до небеса

док се пуни еврићима кеса.

 

Ал’ говори од урока вила:

– Грешиш, брацо, не имала крила,

налетеће витез са рекетом,

помислићеш да бије ракетом!

 

Изгубићеш памет бистре главе,

но спусти се са Олимпа славе,

у загрљај крени својој љуби

не дај, брацо, да је туђин љуби.

 

Разљути се нејаки Новаче,

не зна да л’ да бије или плаче!

Рикну „Ноле“ – одјекују горе,

ваља њему љубљеној на море.

 

О како се јунак расрдио:

из руку му лопта златна сева

те напада и здесна и слева

та, ни Олимп да је освојио!

 

Под патиком све пршти камење,

на прсима тресе се ордење!

Страшно пуца Ђоковићу бēже,

рекеташи сви од њега беже!

 

Кад то виде посестрима вила,

махну руком, чаробним штапићем

и одјезди небеским путићем,

сама себи ’вако говорила:

 

– Где сам била, где сам дангубила?

Крај пољане багрем бели цвета,

ја шацујем јунака тениса

дивим му се вештини рекета!

 

Од чега га мајчица салила:

да л’ од сребра или жута злата,

ил’ од кола србијанског свила!?

Гледај свата – златни пехар хвата!

 

Књигу ситну пише Новак стари:

– Председниче, ево ти замене,

син осветла српски образ часни,

сад за престо никако не мари!

 

Тако јунак од мегдана бије

противника – срце страхом куца!

Збриса Ноле боне шампионе

на свету му нигде равна није!

 

Старо, младо на терен утекло,

све што рекли – од Бога се стекло.

Благо мајци која га родила,

Србија га земља изнедрила!



About the Author

Redakcija
Redakcija




Konkursi regiona
 
 

 

Said Šteta: Tražili su pjesmu

Said Šteta   Tražili su pjesmu   Tražili su da napišem pjesmu dok sam podupirao mjesec ramenom i trpio oštricu zvijezda na prsa gola Ni su mi vjerovali i pustili me kao česmu gađali moje stihove kamenom začudo...
by Redakcija
 

 
 

Said Šteta: Smjelost

Said Šteta   Smjelost   Smijem li misliti na tebe dok tvoje misli dunjalukom jezde i negdje daleko traže smiraj za se Srce mi k'o prosjak na prtini zebe gledajući nebo, sve su moje zvijezde ponajviše onda kada se ...
by Redakcija
 

 
 

Poezija Dalibora Čerškova

Dalibor Čerškov, 1982., Niš. Piše pesme i kratke priče. Završio studije građevinarstva na Građevinsko-arhitektonskom fakultetu u Nišu. Fotografijom se bavi od 2007. godine. Kao fotograf amater objavljivao je fotografij...
by Redakcija
 

 

 

Blažo Stevović: Elmi

Blažo Stevović   ELMI   Vidio sam te, živa si, zdrava, i dosta… meni si bila i ostaćeš najljepša. Ja sam zamrznut od kada te nema od jučer odmrznut. Pa ponovo zamrznut. Hoću da te pamtim po vitkoći, po ...
by Redakcija
 

 
 

Igor Divković: Tek tako

Igor Divković   TEK TAKO     plačem tek tako da vježbam oko da bude spremno za suzo kani plačem kao kišna godina kao što sam plak'o i lani plačem zbog zere mučnine u dnu duše jer vrijeme curi jer teku da...
by Redakcija
 

 




Konkursi regiona