Avlija
Portal za kulturu, književnost i društvene teme



Poezija

12. Februara 2015.
 

Ljubavna poezija Đura Šefera Sremca

More articles by »
Written by: Redakcija
Oznake: ,

Đuro Šefer Sremac

 

 

 

 

 

 

MALA MOJA OD RAVNOGA SREMA

 

(Branku Ćopiću u slavu: 1915 ‒ 1984)

 

Imao sam u sred srca Srema

jednu malu pegavu i plavu,

nekad smeđu, od farbe garavu

lepoticu – ta nigde je nema!

Mala moja od ravnoga Srema!

 

U proleće k’o lasta doleće,

kose duge razvila niz pleća;

ku’ruz kopam, motika mi veća

nego njena – takva mi je sreća!

Vrednica je Sremica od Srema!

 

Skid’o sam joj sa neba zvezdice

i ljubio ponoćne zenice,

mazio je do zore sanjive…

Konja prez’o, vozio do njive

malu moju – od zvezdana Srema.

 

Volela me čas sredom, čas petkom,

u voćnjaku ispod trešnje cvetne,

ne dadoh joj da na srcu drema,

začinjasmo iskonskim začetkom

novu malu – od trešnjastog Srema.

 

Ah, kakva je zlaćana pšenica

kad se po njoj povalja Sremica!

Klasje jeca, šušte vlati trave,

zene suze, graorasto-plave,

male moje – od zlatnoga Srema!

 

A kad sazru dinje, lubenice,

postelja nam – sremačka koleba!

Ja joj ljubim purpurasto lice,

a njoj drago – skida svece s neba!

Takve volim dinjice od Srema!

 

Stiže jesen, modre vinogradi,

berba spremna, mlâda još spremnija,

ruka nežna sve zna da mi radi,

muljam pucad dok vetrić ćarlija

maloj mojoj – od grožđanog Srema!

 

Kad zasneže bajne zimske čari

kao dete igram se grudvama

drage moje što ljubavlju žari…

Sjurimo se u dolju sankama –

joooj, što vozi Sneguljica Srema!

 

Tako vezem vezak sa Sremicom,

ušuškavam jorganom dečicu,

napajam se zvezdanom ravnicom,

život živim dok mazim pšenicu

kose zlatne – Sremice od Srema!

 

*  *  *

Nekad beše, sad se pripoveda,

divni snovi prohujaše srećno.

Život rađa pelena i meda,

krug nam vrti dolap smrti večno…

Ja još volim – ženicu od Srema!

 

U životu mome više nema –

male moje, od kićena Srema!

 

 

Poezija za decu

 

NAJLjUBAVNIJA PESMA

 

Dugo već maštam tanane snove

nežnih očiju k’o polja maka

satkati u zlataste stihove

o srce stradanju jednog dečaka.

 

Skrivaše brižno najdraže ime

pod ključem srca, u vrtu tajni.

Kada Nju ugleda – zazvuče rime

u čast lepote zenica sjajni’.

.

Pesme joj je sricao nevešto,

pevao zvonkim pojem slavuja,

a znao nije šta je to nešto

što budi ga pre Sunčeva ruja.

 

Šta sve joj nije želeo reći,

darivati je brdom poklona…

No, morao bi, jadnik, uteći

kad stazom sreće leprša Ona!

 

Eh, junačinu mučila tama,

plašio sumrak, bolnih li muka!

A onda – u kuću banu mama

damice ljupke iz komšiluka!

 

Narogušena neka tetkica

zagrme strašnim, promuklim glasom:

– Zar zbog mangupa moja kćerkica

mora da beži k’o  ždrebe kasom!?

 

Otac je sevao gnevan, baš ljut:

– Ko? Zar jedinac! Moj miran sinčić!

Zapamtiće on i kaiš i prut!

Sramoti me taj deran, klinčić!

 

I zna se šta se na kraju zbilo:

batine izlečiše našeg deliju!

Ptičici čežnje slomi se krilo…

Otad dečaci brižno ljubav kriju.

 

 

ĐAČKE LJUBAVI

 

Voleo sаm jednu Tаnju

poklаnjаo šminku, kremu

trepereo u čekаnju

rаsplаmsаv̓o slаtku tremu.

Štа je ljubаv – nije znаlа:

‒ Jа sаm jаko, jаko mаlа –

nežno mi je cvrkutаlа.

 

Voleo sаm lednu Snežu,

nаsmejаnu vrаgolаnku.

Još mi misli, srce stežu

reči snežne nа rаstаnku.

O ljubаvi nije znаlа.

To je ludost! To je šаlа! –

k’o vrаpčić je čаvrljаlа.

 

Kаkvа li je sаmo bilа

drаgа, ljupkа kаo lаne

lepoticа Milkа, Milа!

Pojаvi se i – nestаne…

Golubove je hrаnilа

u pаrkiću mojа vilа.

Prhnu ljubаv – dobi krilа!

 

Nаjzаd, sreće nаđoh zrno

posle čežnje do svemirа.

Od dodirа sаm pretrn’o

kаd mi srce dirnu Mirа:

– Voliš li kаd zvezde sjаju,

zrаčаk sreće zlаtom tkаju

i ljubаv nаm poklаnjаju?

 

Meni sinu: ljubаv to je –

pesmа sreće spаjа dvoje!



About the Author

Redakcija
Redakcija




Konkursi regiona
 
 

 

Dženis Šaćirović: Razmišljanja (IX dio)

  Iako se ove osobine u svijetu porobljene svijesti nikako ne savjetuju, buntovnost i prkos jedino pružaju šansu da nemoguće postane mogućim.   Poštovan je onaj ko poštuje sebe. Poštovati sebe, znači poštovati dr...
by Redakcija
 

 
 

Marija Juračić: Dvostruki odgoj

Kažu da čovjek prvo treba pomesti pred svojim pragom. Pa, evo. Da ne bi ispalo kako u našoj kući ogovaramo samo političare, jer njih više nije vrijedno ni ogovarati, pomest ćemo pred svojim pragom. Radi se o mom unuku, m...
by Redakcija
 

 
 

Objavljen drugi broj magazina za kulturnu raznolikost „Alia Mundi“

Objavljen je drugi broj magazina za kulturnu raznolikost „Alia Mundi“. U novom broju koji je objavljen na znatno većem broju strana, čitaoce očekuju nova uzbudljiva putešestvija po raznim kulturama sveta. Ovoga puta, ma...
by Redakcija
 

 

 

Planet Poezija – Almanah 2016

Obavještavamo Vas da treći broj godišnjaka Planet Poezija – Almanah 2016 sadrži obilje informacija o (probranim) multimedijalnim programima u kojima su učestvovali pjesnici, književnici, slikari, svirači, kantautori, f...
by Redakcija
 

 
 

Enser Hodža: Noć sudbine

Enser Hodža   NOĆ SUDBINE (Lejletul kadr)   Kada iskrica svijesti kresne I spopadnu te, Iz srži potresu, pitanja: Šta sa mnom sutra, poslije, Nakon toga… Toga Dana, Na kraju, ima li kraja? Ne padaj u očaj, Ne g...
by Redakcija
 

 




Konkursi regiona