Avlija
Portal za kulturu, književnost i društvene teme



Poezija

12. Februara 2015.
 

Ljubavna poezija Đura Šefera Sremca

More articles by »
Written by: Redakcija
Oznake: ,

Đuro Šefer Sremac

 

 

 

 

 

 

MALA MOJA OD RAVNOGA SREMA

 

(Branku Ćopiću u slavu: 1915 ‒ 1984)

 

Imao sam u sred srca Srema

jednu malu pegavu i plavu,

nekad smeđu, od farbe garavu

lepoticu – ta nigde je nema!

Mala moja od ravnoga Srema!

 

U proleće k’o lasta doleće,

kose duge razvila niz pleća;

ku’ruz kopam, motika mi veća

nego njena – takva mi je sreća!

Vrednica je Sremica od Srema!

 

Skid’o sam joj sa neba zvezdice

i ljubio ponoćne zenice,

mazio je do zore sanjive…

Konja prez’o, vozio do njive

malu moju – od zvezdana Srema.

 

Volela me čas sredom, čas petkom,

u voćnjaku ispod trešnje cvetne,

ne dadoh joj da na srcu drema,

začinjasmo iskonskim začetkom

novu malu – od trešnjastog Srema.

 

Ah, kakva je zlaćana pšenica

kad se po njoj povalja Sremica!

Klasje jeca, šušte vlati trave,

zene suze, graorasto-plave,

male moje – od zlatnoga Srema!

 

A kad sazru dinje, lubenice,

postelja nam – sremačka koleba!

Ja joj ljubim purpurasto lice,

a njoj drago – skida svece s neba!

Takve volim dinjice od Srema!

 

Stiže jesen, modre vinogradi,

berba spremna, mlâda još spremnija,

ruka nežna sve zna da mi radi,

muljam pucad dok vetrić ćarlija

maloj mojoj – od grožđanog Srema!

 

Kad zasneže bajne zimske čari

kao dete igram se grudvama

drage moje što ljubavlju žari…

Sjurimo se u dolju sankama –

joooj, što vozi Sneguljica Srema!

 

Tako vezem vezak sa Sremicom,

ušuškavam jorganom dečicu,

napajam se zvezdanom ravnicom,

život živim dok mazim pšenicu

kose zlatne – Sremice od Srema!

 

*  *  *

Nekad beše, sad se pripoveda,

divni snovi prohujaše srećno.

Život rađa pelena i meda,

krug nam vrti dolap smrti večno…

Ja još volim – ženicu od Srema!

 

U životu mome više nema –

male moje, od kićena Srema!

 

 

Poezija za decu

 

NAJLjUBAVNIJA PESMA

 

Dugo već maštam tanane snove

nežnih očiju k’o polja maka

satkati u zlataste stihove

o srce stradanju jednog dečaka.

 

Skrivaše brižno najdraže ime

pod ključem srca, u vrtu tajni.

Kada Nju ugleda – zazvuče rime

u čast lepote zenica sjajni’.

.

Pesme joj je sricao nevešto,

pevao zvonkim pojem slavuja,

a znao nije šta je to nešto

što budi ga pre Sunčeva ruja.

 

Šta sve joj nije želeo reći,

darivati je brdom poklona…

No, morao bi, jadnik, uteći

kad stazom sreće leprša Ona!

 

Eh, junačinu mučila tama,

plašio sumrak, bolnih li muka!

A onda – u kuću banu mama

damice ljupke iz komšiluka!

 

Narogušena neka tetkica

zagrme strašnim, promuklim glasom:

– Zar zbog mangupa moja kćerkica

mora da beži k’o  ždrebe kasom!?

 

Otac je sevao gnevan, baš ljut:

– Ko? Zar jedinac! Moj miran sinčić!

Zapamtiće on i kaiš i prut!

Sramoti me taj deran, klinčić!

 

I zna se šta se na kraju zbilo:

batine izlečiše našeg deliju!

Ptičici čežnje slomi se krilo…

Otad dečaci brižno ljubav kriju.

 

 

ĐAČKE LJUBAVI

 

Voleo sаm jednu Tаnju

poklаnjаo šminku, kremu

trepereo u čekаnju

rаsplаmsаv̓o slаtku tremu.

Štа je ljubаv – nije znаlа:

‒ Jа sаm jаko, jаko mаlа –

nežno mi je cvrkutаlа.

 

Voleo sаm lednu Snežu,

nаsmejаnu vrаgolаnku.

Još mi misli, srce stežu

reči snežne nа rаstаnku.

O ljubаvi nije znаlа.

To je ludost! To je šаlа! –

k’o vrаpčić je čаvrljаlа.

 

Kаkvа li je sаmo bilа

drаgа, ljupkа kаo lаne

lepoticа Milkа, Milа!

Pojаvi se i – nestаne…

Golubove je hrаnilа

u pаrkiću mojа vilа.

Prhnu ljubаv – dobi krilа!

 

Nаjzаd, sreće nаđoh zrno

posle čežnje do svemirа.

Od dodirа sаm pretrn’o

kаd mi srce dirnu Mirа:

– Voliš li kаd zvezde sjаju,

zrаčаk sreće zlаtom tkаju

i ljubаv nаm poklаnjаju?

 

Meni sinu: ljubаv to je –

pesmа sreće spаjа dvoje!



About the Author

Redakcija
Redakcija




Konkursi regiona
 
 

 

Yohann Koshy: Kako je bombardovanje iz vazduha promijenilo svijet

Proučili smo istoriju posmatrajući je iz oblaka. Istaknuta slika: Drezden, 1945, pogled sa gradske vijećnice (Rathaus) na razoreni grad (Foto via Deutsche Fotothek‎) Kad je čovjek prestao da vjeruje u Boga, počeo je da ...
by Redakcija
 

 
 

Zoran Bar: Kako prepoznati karakteristike narcizma i psihopatije u poslovnom i političkom okruženju?

Da li ste ikada doživeli mobing ili bili svedok istog? Pitate li se kako funkcionišu i kako se nose sa grižom savesti osobe čije odluke i delovanja direktno štete drugima? Ovde se prvenstveno podrazumevaju one ličnosti ko...
by Redakcija
 

 
 

Zoran Hercigonja: Semezdin Mehmedović – Poezija apatrizma u ”Devet Alexandrija”

Kada se čovjek malo bolje zapita tko je on uistinu, u dubini duše pročita odgovor: „ti si vječiti apatrid, beskućnik i lutalica.“ I cijeli život  je neka vrsta lutanja, skok s jednog  mjesta na drugo, prolaz kroz vr...
by Redakcija
 

 

 

Said Šteta: Batonovo književno veče sa prijateljima

U petak je, 3. februara 2017. godine, organizovan je još jedan kulturni događaj u Klubu paraolimpijskih sportova „Baton“ Zenica, koji okuplja najteže invalide prošlog rata. U Muzeju Grada Zenica „batonci“ su za lju...
by Redakcija
 

 
 

Razgovor sa Vesnom Radović: Ni danas nismo mnogo odmakli od ”devedesetih”

Djetinjstvo je možda najbezbrižniji dio života, pa samim tim i najljepši. Recite nam nešto o odrastanju i školovanju u kamenom gradu, pored mora. VESNA RADOVIĆ: Tek mnogo godina kasnije, prošavši dosta svijeta, shvatil...
by Redakcija
 

 




Konkursi regiona