Avlija
Portal za kulturu, književnost i društvene teme



Poezija

14. Jula 2015.
 

Poezija Jasmine Obradović

More articles by »
Written by: Redakcija
Oznake:

Jasmina Obradović se rodila 1. 2. 1981. u Petrovcu na Mlavi. I od tad slavi svoj rođendan, mada smatra rođendan treba da bude slavlje u ime majke koja je rodila dete! Završila je studije biologije, a sprema uskoro i odbranu doktorata. Živi i radi u Kragujevcu.

 

 

 

()traga

 

Hoćeš li moći da prepoznaš moj drhtaj

u šuštanju brezinog lišća?

Hoćeš li videti treptaj mog oka

u mnoštvu nemirnih svitaca?

Da li ćeš pratiti moj dašak

između talasa mire planinskog bilja?

Da li ćeš slutiti moju suzu

u orošenom polju raži?

Da li će ti oko moći da potraži

moj put međ’ oblacima u osvitu?

Da li ćeš poznati moju pesmu

u poju jata ptica?

Ne odustaj na pô traga.

Hoćeš li spoznati sebe, našavši mene?

 

 

Kaktus

 

Dugo,

dugo pupe

u meni stihovi

i retko nikne

cveće.

Sočno,

zrelo,

lepo.

Grešna sam

što nije češće.

Oprostite,

dugo zrim.

Ćutim,

mislim,

bdim.

Ne bojte se mojih bodlji.

Ne napadam.

Samo branim dragoceni mir.

Mir nije zanos.

Mir je napor.

Da otpevaš pesmu

kad bi izbljuvao vatru.

Da oprostiš,

kad te satru,

kad ti otkinu,

ukradu

il’ sažvaću cvet.

Da podneseš,

da ne kukaš.

Ako uspeš,

promenićeš svet

– u sebi!

Zato!

Dugo ćutim.

Mirujem.

Ubodem neoprezne.

Ne smetam.

Oprostite,

zato,

što tako retko cvetam.

 

 

Glava koja sija

(lepše nego Usijana glava)

 

Da je bio samo neko da mi lupi šamar,

I da obuzda damar

u srcu

da promenim svet!

Pa dala bih mu ceo celcat džep

ovog

razumevanja.

I odsekla bih veliki rep

pogrešnih odluka.

Da mogu.

Da je bio neko

da me tresne o zemlju

i otrezni od zanosa

i pevanja

da su baš svi ljudi,

kao slatko od jagoda.

Da može da se hoda,

kao u bajci,

svetlucavo i lako.

Da je bio neko da me tako

opameti,

utiša

moje glasne nade,

htenja.

(Možda je i bio,

ali nisam čula

od tog silnog vrenja

u duši).

Kako sad sve to

što umem

i razumem

da šapnem

u jedno malo uho

svog sina?

Da me čuje,

da ne pati,

da se ne uplaši

i da shvati?

 

 

Drina

 

Drina.

Kao zeleno srce

između planina.


 

Susret

 

Kao da ruka neka,

šara po životu,

kao po papiru,

o tvom,

o mom nemiru.

Kada ti i ja sedimo u sobi,

kao da sedi-mlađa Ti,

kao da sedi-starija Ja.

I znam sve odgovore

na pitanja: Kako si?

I znaš sve laži

u odgovoru: Dobro sam.

Ne može ni vetar,

ni kiša

da utiša zov,

u trenima bespomoći.

Ja te čujem,

ja te majko znam.

… Ne brini,

sve je u redu, dobro sam…



About the Author

Redakcija
Redakcija




Konkursi regiona
 
 

 

Enser Hodža: Noć sudbine

Enser Hodža   NOĆ SUDBINE (Lejletul kadr)   Kada iskrica svijesti kresne I spopadnu te, Iz srži potresu, pitanja: Šta sa mnom sutra, poslije, Nakon toga… Toga Dana, Na kraju, ima li kraja? Ne padaj u očaj, Ne g...
by Redakcija
 

 
 

Dejan Bogojević: Ćutim sa majkom

Dejan Bogojević   ĆUTIM SA MAJKOM   Sveti Stefan: bele ruke moje majke i meko testo.   Spremam ispit. Ustaje u toku noći i pijemo kafu.   Kad dođem sa puta sačeka me njen osmeh i podignute obrve.   Sedi na...
by Redakcija
 

 
 

Poezija Jelene Kočović

Svitanje   Svanulo je jutro, dan se polako budi, sunce gviri kroz oblake, biće danas lep dan. Šetam tako polako, koračam nogu pred nogu, posmatram kako  svanjava. Posmatram prirodu kako se budi, posmatram livadu punu r...
by Redakcija
 

 

 

Said Šteta: Majko, dolazim ti

Said Šteta   MAJKO, DOLAZIM TI     U moju kosu sletjele srebrne ptice snovi mi vraćaju djetinjstvo rano Biserni potok teče niz lice dijete na cesti, lice mu izborano   Znam, korila si me nebrojeno noći b...
by Redakcija
 

 
 

Marija Juračić: Ne slušam više ruske balade

Marija Juračić     NE SLUŠAM VIŠE RUSKE BALADE   Ja srce moje zatvorih u kamen u  njemu sada zatvoren je stih ne želi dalje, ostaje ko znamen da sve je privid i odlazak tih. . Svijeće već trnu, a vene cvi...
by Redakcija
 

 




Konkursi regiona