Avlija
Portal za kulturu, književnost i društvene teme



Poezija

1. Februara 2016.
 

Poezija Marijane Stanković

More articles by »
Written by: Redakcija
Oznake: ,

Marijana Stanković

 

 

 

 

 

 

NADA

 

Negde neko postoji.

I čeka me.

Sa osmehom na licu

I isčekivanjem u oku.

Oseća da doći ću u njegov život,

Kao što oseća bol u kostima.

Menja se vreme,

Menjaju se godišnja doba, ljudi, godine.

On čeka i dalje.

Koraci između nas su sve manji

I kraći je put svakog dana.

Čeka me…

Da vino podelimo,

Da mu pričam o svom danu,

I boji neba, osmehu deteta na ulici,

O muzici,

Da zajedno delimo tišinu.

Doći ću.

Neće više biti on i neću biti ja.

Bicemo MI kao postojanost,

Kao radost, kao život.

 

 

SUSRET

 

Danas sam srela anđela.

Bio je i ranije tu,

Moj ga je pogled danas dotakao.

Prepoznao nežnost.

Ranije nisam srce otvarala

Da ga pustim unutra.

Čekao je

Da brana popusti.

Da pronađem ključ.

Osmeh da u pogledu zablista.

Da me nada u sumorno jutro

Sačeka kao miris tople kafe.

Da me nežno među ljude gurne.

Da im bez straha ruke pružim.

Sada, dok me pogled anđela

Kroz život prati.

Koračam sa osmehom.

 

 

TEBI NA DAR

 

U dubini tvoga oka,

Ja lepotu sveta vidim.

U meni je, u tebi je,

U svima sa kojim živim.

I pružam ti ruke svoje,

Da ti daju sve što treba,

Moju radost, ljubav moju,

Nežnu poput boje neba.

I dajem ti sve osmehe

Što u moje srce staju.

Da te prate, da te uvek

Od zla, tuge sačuvaju.

I dajem ti svoje dane

Da u njih kad hoćeš dođeš.

Da ulepšaš život moj,

Kad kraj mene, srećo, prođeš.

I dajem ti pesme svoje –

Moju decu, moje rane.

U njima su naši snovi,

Noći srećom obasjane.

 

ZVEZDA

 

Za sve usamljene ljude na svetu

Sija jedna zvezda.

Neki joj pričaju.

Neki joj pevaju.

Neki je samo gledaju i ćute.

I svi oni, bez izuzetka,

Sanjaju o drugoj svetlosti.

O sjaju nečijeg oka.

Gledaju, pevaju, sanjaju u prazno.

Dok drugi pune nečije srce,

Oni čuju otkucaje sata na zidu

I gledaju kako se zvezda otkida i pada.

I tu je kraj.

Svakog dana, ili ponekad

Kad shvatimo da smo

U gomili ljudi ostali sami.

 

SANJARENJE 

 

Maštam…

O osmehu u tvom pogledu.

O radosti na tvojim usnama.

O lepoti tvojih dodira.

O nežnosti tvojih reči.

O ćutanju kraj tebe.

O tišini udvoje,

O stisku tvoje ruke.

O danima, našim.

Samo maštam, samo sanjam.

Dok ti tražiš, raduješ se,

Dok ti živiš.

 

IZ DANA U DAN

 

Sanjam da ti nedostajem.

I budim se sa uzdahom.

Sanjam da dolaziš,

U srcu se čežnja rađa.

Sanjam da ka meni pružaš ruke.

I nada u meni plamti.

Sanjam da se smešiš.

I radost me obuzima.

Sanjam tebe, sanjam lice tvoje.

I pružam ruke da ga zagrlim.

Sanjam kako trčim ka tebi.

I u snu od mene bežiš.

Sanjam, i u snu ostajem sama.

Budim se sa licem mokrim od suza.

U danu u kom nas nema.

Grlim prazninu koja je iza tebe ostala.

 


 

Istaknuta slika; Suncokret, Ševko Kadrić



About the Author

Redakcija
Redakcija




Konkursi regiona
 
 

 

Objavljena knjiga ”Turcizmi u rožajskom govoru” Nerkese Kurpejović

U izdanju ”Orbisa” objavljena je knjiga Nerkese Kurpejović ”Turcizmi u rožajskom kraju” čije štampanje je podržao Fond za zaštitu i ostvarivanje manjinskih prava u Crnoj Gori   Izvod iz recenz...
by Redakcija
 

 
 

Nikola Šimić Tonin: Mirna Bosna

IRONISKI DISKURS   Predstava Kamernog teatra 55 iz Sarajeva “Mirna Bosna”, redatelja Saše Peševskog, na tekst Borisa Lalića. U  predstavi igraju: Feđa Štukan, Vanesa Glođo, Gordana Boban, Davor Golubović. Ovaj ...
by Redakcija
 

 
 

Sveta Cakić: Vreme i vremena

  I Čujem ljudi pričaju da su nastupila neka vremena teška. Na globalnom svetskom planu bukti i plamti po koji rat lokalnog karaktera. Ekonomska situacija u svetu kažu nikad lošija i neizvesnija. Naše male i napaćene dr...
by Redakcija
 

 

 

Marija Juračić: „Zapisi s uzglavlja“ Sei Shonagon, dvorske dame carice Sadako

Na dvoru japanskog cara u današnjem Kyotu (Heian Kyu) bilo je na prijelazu 10. u  11.  stoljeće vrlo živo. Već nekoliko vjekova stvarnu vlast u zemlji ima bogati klan Fujiwara koji se raduje rođenju svakog ženskog djete...
by Redakcija
 

 
 

Poezija Adnana Sijarića

I   Ako ti kažu da te više ne volim – vjeruj im! Nije me strah tvog gnjeva, tvog očaja (dobrota se lako u pakost pretvara). Ti bijedni, nevoljeni, vječito gladni, od kojih se neprestano skrivam jer čim ih upozna...
by Redakcija
 

 




Konkursi regiona