Avlija
Portal za kulturu, književnost i društvene teme



Poezija

28. Septembra 2015.
 

Poezija Petre Vareš

More articles by »
Written by: Redakcija
Oznake: ,

Petra Vareš

 

 

 

 

 

***

.

Ja nisam birala da dođem na ovaj svet,
ovaj savršeni svet,
kome ja prosto ne pripadam.
Ne pripadam ni svome svetu,
ne snalazim se u njemu.
Sada mislite, koji je moj problem?!
Ili vas ni to ne zanima…
Čekate da završim sa svojim ‘’remek-delom’’,
i da umuknem.
Ja to neću!
Prošla sam kroz trnje i kamenje
i tu sam da nešto kažem.
Sa ovo malo pameti i zdravog razuma,
želim da pišem.
Ne o gradovima ili medijima,
ispranim mozgovima i glupim političarima…
Želim da pišem o emocijama,
koje preovladavaju u ovome svetu.
Svetu kome ja ne pripadam,
svetu u kome ja ne postojim,
a jedina sloboda mi je ova hemikalija,
utisnuta u papir.

.

***

.

Napustila sam dnevnu sobu,

učinilo mi se da ne pripadam tamo,

tom obliku i prostoru,

dok svi oni gledaju dosadne emisije,

gde je jedini cilj terorisati čoveka.

Njegove emocije, njegov talenat,

usmereni su ka terorisanju,

gaženju drugog pojedinca,

ništa više.

Stvoriti karijeru na osnovu rijalitija,

kakva glupost!

Mora biti da je toga samo kod nas,

postali smo starlete željne novca,

bez iole truda upadamo u tu zamku,

gubimo mozak, osvrćemo se

i propadamo.

Jer biti nešto na osnovu rijalitija

nije večno,

nikada neće biti,

ali još tužnije jeste,

što i biti nešto,

na osnovu naučnog rada,

jednostavno nije moguće.

Ne ceni se pamet,

već veština prodavanja proizvoda,

a to znači, dragi moji,

da smo postali etiketirana roba.

 

O UMETNICIMA ILI?

.

Ti čuveni ljudi koji uobražavaju,

sanjaju o sklopljenim snovima

u tim tupim glavama,

nazivajući sebe umetnicima.

Etiketirajući sebe pogrešnim imenima,

a samo predstavljaju još jedno zrno peska

u ovome Univerzumu.

Okaljali su buduće generacije,

stoga niko i ne shvata kulturu ozbiljno,

izruguju joj se,

a ona pati na ruševinama ove zemlje,

na ruševinama kostiju pravih umetnika,

koje niko i ne ceni,

jer se ne eksponiraju, već ćute i rade,

a neko drugi će ih etiketirati.

Sami sebe ne smemo definisati,

jer u nama se odvija večita borba

bezbroj ličnosti,

i tek kada to shvatite vi postajete umetnost.

Šarena umetnost.

Bezbroj boja,

na platnu života.



About the Author

Redakcija
Redakcija




Konkursi regiona
 
 

 

Zoran Bar: Kako prepoznati karakteristike narcizma i psihopatije u poslovnom i političkom okruženju?

Da li ste ikada doživeli mobing ili bili svedok istog? Pitate li se kako funkcionišu i kako se nose sa grižom savesti osobe čije odluke i delovanja direktno štete drugima? Ovde se prvenstveno podrazumevaju one ličnosti ko...
by Redakcija
 

 
 

Zoran Hercigonja: Semezdin Mehmedović – Poezija apatrizma u ”Devet Alexandrija”

Kada se čovjek malo bolje zapita tko je on uistinu, u dubini duše pročita odgovor: „ti si vječiti apatrid, beskućnik i lutalica.“ I cijeli život  je neka vrsta lutanja, skok s jednog  mjesta na drugo, prolaz kroz vr...
by Redakcija
 

 
 

Said Šteta: Batonovo književno veče sa prijateljima

U petak je, 3. februara 2017. godine, organizovan je još jedan kulturni događaj u Klubu paraolimpijskih sportova „Baton“ Zenica, koji okuplja najteže invalide prošlog rata. U Muzeju Grada Zenica „batonci“ su za lju...
by Redakcija
 

 

 

Razgovor sa Vesnom Radović: Ni danas nismo mnogo odmakli od ”devedesetih”

Djetinjstvo je možda najbezbrižniji dio života, pa samim tim i najljepši. Recite nam nešto o odrastanju i školovanju u kamenom gradu, pored mora. VESNA RADOVIĆ: Tek mnogo godina kasnije, prošavši dosta svijeta, shvatil...
by Redakcija
 

 
 

Faruk Dizdarević: O knjizi eseja „Blisko kraju“ Ramiza Hadžibegovića

Faruk Dizdarević   DIVNI TRENU                                    (Tkanica od uspomena) Ramiz Hadžibegović, Blisko kraju (Eseji), Čigoja štampa, Beograd, 2016.     Kao što nak...
by Redakcija
 

 




Konkursi regiona