Avlija
Portal za kulturu, književnost i društvene teme



Poezija

14. Jula 2015.
 

Poezija Snežane Marko-Musinov

More articles by »
Written by: Redakcija
Oznake:

Snežana Marko-Musinov, rođ. 1958. god. Slovakinja rodom iz Padine (južni Banat). Živi i službuje u Zemunu. Oprobala se u: kratkim pričama, pesmama za decu i odrasle, i aforizmima. Oglasila se u štampanoj i elektronskoj formi tek 2013. godine  i od tada je zastupljena u više od trideset zbornika: „Noć boema”, „Magija”, „Vrata Ponišavlja”, „Između dva sveta”, „Trijumf pesme i vina”, „Arte stih vol.2”, „Zajednička prečica”, „Osmeh život krasi”,  „Najkraće priče 2013”, „S ljubavlju ženi”, „Sinđelićeve čegarske vatre 24”, „Ispod duge”, „Kad regent u vinu peva”, „Život je ljubav”, „Zbornik savremene ljubavne poezije”, „Zbornik savremenih ljubavnih priča”, „Panonski galeb 25”, „Kajmakčalanska 11”, „Sve boje leta”, „Duša davninom probuđena”, „Kapi slobode”, „Zbornik savremenog književnog stvaralaštva”, „Nek’ živi ljubav”, „Nek te ima, moj Zemune,,,Leksikon savremenih pesnika bivše Jugoslavije”, „Pesmodari mira”, „Majko ja ti pesmom spomen dižem”, „Njeno ime je žena ”, „Galerija od stiha gradske rime”, „Vršačko pero 15”, „Arte stih vol.3”,… i nekolicini časopisa u zemlji i regionu („Avlija”, „Književne vertikale”, „Kreativni magazin”, „Hlas l’udu”, „Buktinja”, „Afirmator, „Slovoslovlje”, „Zvezdani kolodvor”, „Kutija ljubavi”, „Voštanice”). Jedna pesma joj je objavljena na engleskom jeziku. Prevođena je na arapski i slovački jezik. Pohvaljivana.

 

Posle nje voljene

 

U praznini postojanja,

bauljajući po kući,

s teškim bolom u duši

i tegobom u nogama,

svakim danom većim,

prilazio je prozoru,

razgrtao zavese da bolje vidi,

i pratio pokrete ljudi u prolazu

i lelujanje lišća na brezi preko puta

gde se skupljahu vrapci

kojima se radovao

kao najvećim prijateljima

očekujući da mu makar ko pozvoni

i rutinu svakodnevice promeni.

 

Od kako je ostao sam

više nije gledao na sat,

nije se vezivao za TV serije,

kao redovno, uz nju, ranije,

nije mario za vreme obroka

i odlaska na spavanje,

a nije rano ni ustajao

da bi mu preostalo manje do večeri

da razmišlja i seća se,

da prebira po foto albumima,

po njenoj preostaloj garderobi

sa kojom nije imao srca da se rastane

ne bi li je, fiktivno, što duže zadržao kraj sebe

usamljenog, nekad beskrajno voljenog.

 

 

Slika prošlog, slika sna, slika dana

 

Otvaram ti otvoreno

polje nesvesnog,

gde i sama po psihi tragam,

merim, stvaralčku ličnost vagam;

i potiskivano, traumatično,

gurano, sabijano, agresivno,

sažimano, ukidano, branim,

branim od zaborava

da bih konfliktno mogla da menjam

i istog trena o nečem boljem snevam

i kad ga nađem da mu se priklanjam;

nošeno nasleđe predaka u sebi,

pra-pra borbe, i pobede, nastavljam,

budim unutar sebe povezanost

simbola prošlih, u snu davnašnjih i

novih, današnjih, ne uskraćujući sebi

ogroman broj informacija

do kojih dolazim, dok kroz život prolazim,

opsednuta kontinuumom rešavanja problema

radi utopističkog obeležavanja sveta, gde gneva nema,

gde je svaka, imalo zamišljena, glava, ostvarena.

 

Ljubavlju gorim

 

Jedva da se čujem,

šapatom blagim zborim,

ne sputavam misli,

otvaram srce, i govorim.

 

Ne mora ceo svet da me čuje,

dovoljno je da zvuci do tebe dopru,

biću i nestvarna, i uverljivo stvarna

zaboravljajući da sam ikad bila nemarna.

 

Sada baš marim,

marim da se ostvarim,

da tvoje srce zabavim

i poverenje tvoje zasvagda pribavim.

 

Premda se jedva čujem

i šapatom tihim zborim,

drago mi je da baš s tobom

ljubavlju gorim.

 

Kud god krenem

 

U tvome srcu večno nastanjena,

u drugima, davno zaboravljena,

lagoda dodira prostorom ispunjena,

nelagodom sećanja zaustavljenja.

 

Sa obale misli, ka pučini upućena,

od greha očišćena, ipak venem,

jer svesno propuštam prilike,

kud god da krenem.

 

Kajanja i neispunjena očekivanja

ispunjavaju prazninu,

na sve strane razbacani,

do ludila rasipani.

 

Ko će sakupiti krhotine života,

umoran od neispunjenja,

od svađa, od slušanja, nedovršenih puteva,

precrtavanja, drhtanja, samovanja?



About the Author

Redakcija
Redakcija




Konkursi regiona
 
 

 

Marija Juračić: Ne slušam više ruske balade

Marija Juračić     NE SLUŠAM VIŠE RUSKE BALADE   Ja srce moje zatvorih u kamen u  njemu sada zatvoren je stih ne želi dalje, ostaje ko znamen da sve je privid i odlazak tih. . Svijeće već trnu, a vene cvi...
by Redakcija
 

 
 

Zoran Antonijević: Ruzmarin

Zoran Antinijević     RUZMARIN   Svatovi u kolo se uhvatili okićeni ruzmarinom gnezdo veselo svili  . Miris lisja opasao mladenačka srca između kojih još jedno srce kuca  . Pupolji se prinova nek je živa ...
by Redakcija
 

 
 

Jelena Čolović: Nemaš Hrabrosti

Jelena Čolović     NEMAŠ HRABROSTI     Na licu žudnja za lepšim životom U duši potreba da podeliš s nekim svoje muke Još uvek se nadaš tragajući za dobrotom, Ali nemaš hrabrosti da mi pružiš ru...
by Redakcija
 

 

 

Said Šteta: Teško je voljeti mene

Said Šteta     TEŠKO JE VOLJETI MENE   U mojim očima još se ptice gnijezde i raduju me pčele, dok lete medonosne Ja prstima svaku noć dodirujem zvijezde dok hodim stazama sivim, moje Bosne   Na mome ra...
by Redakcija
 

 
 

KRALJEVSTVO BIJELIH RADA DAJE NA ZNANJE

Festival „Kraljevstvo Bijelih rada”, namijenjen djeci, polako, ali sigurno postaje tradicija Bijelog Polja. Jedan od organizatora, Aleksandar Obradović, kaže: „Sva kraljevstva pa i ovo naše, kad je nešto bitno, čitaj...
by Redakcija
 

 




Konkursi regiona