Avlija
Portal za kulturu, književnost i društvene teme



Poezija

16. Avgusta 2015.
 

Poezija Tatjane Beuk-Laćak

More articles by »
Written by: Redakcija
Oznake: ,

Tatjana Beuk-Laćak, rođena 1958. godine u Ruskom Krsturu (Vojvodina). Živi i radi u Novom Sadu. Za sebe kaže da je pesnik povratnik, jer je počela da piše još u osnovnoj školi na rusinskom jeziku, nastavila u gimnaziji i na fakultetu i na rusinskom i na srpskom. Od 1983. do 2011. nije pisala, da bi se krajem 2011. vratila poeziji. Piše najviše o ljubavi, ali se sve više okreće univerzalnim životnim temama. Član je više pesničkih grupa na Fejsbuku, a pesme su joj objavljene u nekoliko zbornika – „Slovoslovna vrata“, Digitalnom zborniku DŽP, kao i u Antologiji balkanske ljubavne poezije.

 

 

 

 

GOTOVO JE

 

Zagazi u blato od svojih reči,

zaglibi se do očaja,

ja te izvlačiti neću.

Nekad sam te crtala

po zidovima svojih snova,

pravila te od sunčevih zraka,

pravdala sva tvoja skretanja

s našeg zajedničkog puta.

umela sam da te čekam,

tiho, u smirenom strahu,

preplašenih očiju

uperenih u vrata:

možda dolaziš.

Sledila sam za tobom,

Pratila tvoj miris

I drhtala da ti se nešto ne desi.

Sad si samo trag

koji bih najradije izgubila

u nedokučivosti života.

Gotovo je, iscurila je celuloidna traka,

Velikim slovima piše KRAJ.


 

GRAMATIKA JE ČUDO

 

Ako ti se učini da me vidiš

između redova knjige koju čitaš,

budi siguran da si prespavao

najvažnije stranice, vrati se unazad.

Nisam navikla da budem

među olovnim slovima,

niti da se skrivam od tuđih pogleda,

ako me ima, onda sam tu!

Nemam čega da se stidim,

sve što radim, radim po savesti,

sve što imam, kao da nemam,

delim kome treba više nego meni.

Mogao si da me imaš,

mogao si da me sanjaš,

da mi šapućeš ime kad se zamisliš,

da mi toneš u oči bez straha.

Mogao si, ali nisi.

i zato prestani da zamišljaš

da slobodno tumaraš mojim željama,

da ne mogu bez tebe.

Gramatika je čudo, dragi moj,

perfekat, pluskvamperfekat, aorist,

a posebno zaborav.


 

BEG

 

Bežim u spavanje bez snova

kad god se suočim

sa stvarnošću

koja me ne privlači.

Tonem u nepregledne dubine,

lebdim neopisivim visinama,

nose me vetrovi,

kiše spiraju tragove bola,

dok ja mirno spavam,

ne reagujući ni na šta.

Ne želim da sanjam,

samo da spavam, da pobegnem,

da me nema kad naiđu loši trenuci,

kad dođe do sukoba sa samom sobom.

Spavanje je moj spas,

u njemu trajem bez napora,

u njemu samo dišem,

u njemu živim bez posledica.

Eh, kad bih tako mogla

da spavam zauvek.


Istaknuta slika: Slika Ismeta Čauševića – Čakija, profesora i akademskog slikara
rođenog u Foči 1950. godine a ubijenog u KPD Foča 1993. godine

 



About the Author

Redakcija
Redakcija




Konkursi regiona
 
 

 

Dženis Šaćirović: Razmišljanja (IX dio)

  Iako se ove osobine u svijetu porobljene svijesti nikako ne savjetuju, buntovnost i prkos jedino pružaju šansu da nemoguće postane mogućim.   Poštovan je onaj ko poštuje sebe. Poštovati sebe, znači poštovati dr...
by Redakcija
 

 
 

Marija Juračić: Dvostruki odgoj

Kažu da čovjek prvo treba pomesti pred svojim pragom. Pa, evo. Da ne bi ispalo kako u našoj kući ogovaramo samo političare, jer njih više nije vrijedno ni ogovarati, pomest ćemo pred svojim pragom. Radi se o mom unuku, m...
by Redakcija
 

 
 

Objavljen drugi broj magazina za kulturnu raznolikost „Alia Mundi“

Objavljen je drugi broj magazina za kulturnu raznolikost „Alia Mundi“. U novom broju koji je objavljen na znatno većem broju strana, čitaoce očekuju nova uzbudljiva putešestvija po raznim kulturama sveta. Ovoga puta, ma...
by Redakcija
 

 

 

Planet Poezija – Almanah 2016

Obavještavamo Vas da treći broj godišnjaka Planet Poezija – Almanah 2016 sadrži obilje informacija o (probranim) multimedijalnim programima u kojima su učestvovali pjesnici, književnici, slikari, svirači, kantautori, f...
by Redakcija
 

 
 

Enser Hodža: Noć sudbine

Enser Hodža   NOĆ SUDBINE (Lejletul kadr)   Kada iskrica svijesti kresne I spopadnu te, Iz srži potresu, pitanja: Šta sa mnom sutra, poslije, Nakon toga… Toga Dana, Na kraju, ima li kraja? Ne padaj u očaj, Ne g...
by Redakcija
 

 




Konkursi regiona