Avlija
Portal za kulturu, književnost i društvene teme



Poezija

21. Marta 2015.
 

Sande Dodevski: Dome moj jačinski

More articles by »
Written by: Redakcija
Oznake:

Sande Dodevski

 

 

 

 

 

 

DOME  MOJ JAČINSKI

jato čvorkovo

I

 

Dome moj daleki, za koji me ne veže ništa

Što s tugom proživljeno nije, radošću isplakano

I životom odbolovano… Dome moj na ledini

Nad kojom je modro nebo – samo meni poznato!!!

 

 

I afion procvjetao, i sunce na prvoj četvrtini neba,

A dolje samo ona, ledina – ogoljela i pusta!

I vjetar, dome moj, nevidljiv a meni drag;

I miris – prazni dome moj – miris  nedozrelih dinja!

 

 

Ah, kako samo zelene dinje mirišu!

I tek u dnu dola i na kraju ledine –

Tek onamo, zakržljao, uzdiže se  brijestić –

Stariji od mog rodjenja…!

 

 

I čini mi se dalek njegov hlad; nepregledna nas

Daljina dijeli, a čujem mu na vjetru zavijorelo lišće

Nalik nečijem grlenom pjevanju,

Koje me uspavljuje, koje me miluje po snenoj kosi  …

 

 

Dok  mi sunce ispucalu donju usnu u krvavu

Kaplju ne pretvori i dok u meni

I dalje zagledanost i upitanost:

Šta, kako i do kada će sve ovo trajati ???…

 

 

Brijestić mi se iz dola smiješi; dinje zelene me

Dozivaju u svoje mirišljave vreže; sunce me prži, a ledina,

Ogoljela, pusta stoji i tek se na istoku ispod prve četvrtine

Neba podiže čvorkovo jato…

 

 

Koje zacrnjuje  dotadada prozirno čist svod horizonta,

Koje  se povija u letu kao klasje na vjetru što

Se povija, i koje svoje crne sjenke na tlu pokazuje

Kao izvrnuto lišće svoja srebrnkasta naličja što pokazuje;

 

 

II

 

To je   M o j   d o m !  Takav je moj dom i ja osim njega

Drugi nemam niti ću ga ikada imati;

Dosta mi je i samo taj jedan – kažem sebi, i željno

Mu se u mislima vraćam!…

 

 

Trčim mu u susret   – njemu,

Koji se žurno udaljava od mene!

Stani dome moj, dozivam ga plačnim glasom…

Pričekaj me, dome moj, da sa kućnog praga

 

 

Još jedanput  vidim  prvu četvrtinu neba – da  miris

Zelenih dinja sa nevidiljivim vjetrom  do mene dopre;

da mi donja usna na suncu do krvi prepukne;   brijestić  u dolu

i nakrivljenu mu sjenku  da  vidim nad okolnom  crvenom zemljom –

starijom od svačijeg rođenja …!

 

 

Stani dome moj, kada te kao Gospoda boga molim

Da sa kućnog praga samo još jednom ugledam čvorkovo jato u letu!!!

Stani, zaustavi se  i nemoj mi bježati

Da u ove pozne dane i bez tebe ne ostanem!!!

 

 

I  tada  se on, moj dom, zaustavlja,

Ali ne šireći ruke kao nekada!

I, čeka me… čeka me!… Stoji na brijegu

Nad rijekom oronuo i trošan i bijući posljednju bitku

 

I sam dozivajući svoju mladost;

Da bi dozidao od kiša i snjegova poispadale ćerpiče, i od blata

Armiranog raženim slamkama zanovio svoju zemljanu fasadu;

Brijestovu kućnu gredu na čardačiću da promijeni.

 

I  da pod njom lastavičje gnijezdo opet se nađe,  a

U njegovoj arabesci od skorjelog blata još  jednom

Izlijegu bjelogrli i bjelotrbi lastavičji poletarci sa očima crnim ko što

Je zrnevlje od konoplje crno…

 

 

Da i na praznik Svete Petke pohrli sve što hodati može,

I da tada moj dom  mirno i dostojanstveno sam i prazan

Na bregu nad rijekom stoji – znajući da će se u predvečerje

Svi u njega vratiti….

 

III

 

 

O, Dome moj – slatki dome moj – niko se i nikada

Tebi  više  vratiti neće; ostaćeš sam na vjetrometnom  mjestu

I posle te moje smrti niko dozivati neće………………………..

……………………………………………………………………………?!

 

 

Ledinu stoga ogoljelu i pustu čuvaj; dinjama zelenim

Ne daj da zrenu, afionu da procvjeta i brijestiću da ga »holandska«

Bolest  sprži! Meni moju donju usnu, krvavu, vrati  –

I košulju prtenu na ramenima od sunca pobjeljelu!

 

 

A zatim  i bivole  moje crne meni vrati

Što na putu nepomično stoje dok  kišna oluja

I porojni pljusak  nad Kratovom i Skopskom Crnom Gorom!

Ostavi ih  meni  da ih rukama izguravam do kuće  na brijegu

 

 

I da skupa s njima kisnem dok  pod  brijegom  mutna dotiče rijeka

I  dok poplutale u pjeni boje čokolade prve plodove  jabuke  petrovače

pronosi! …………………………………………………………………………

Ostavi me, dome moj, jer vrijedan tvoga pamćenja nisam!

Zaboravi na mene ko što ću ja zaboraviti  na  tebe! …

Živi, dome moj, u svjetlosti  jutara novih i ne osvrći se na mene!!

 

 

 

 

 

Herceg-Novi, l999. godine.                                       S. Dodevski



About the Author

Redakcija
Redakcija




Konkursi regiona
 
 

 

Marija Juračić: Ne slušam više ruske balade

Marija Juračić     NE SLUŠAM VIŠE RUSKE BALADE   Ja srce moje zatvorih u kamen u  njemu sada zatvoren je stih ne želi dalje, ostaje ko znamen da sve je privid i odlazak tih. . Svijeće već trnu, a vene cvi...
by Redakcija
 

 
 

Zoran Antonijević: Ruzmarin

Zoran Antinijević     RUZMARIN   Svatovi u kolo se uhvatili okićeni ruzmarinom gnezdo veselo svili  . Miris lisja opasao mladenačka srca između kojih još jedno srce kuca  . Pupolji se prinova nek je živa ...
by Redakcija
 

 
 

Jelena Čolović: Nemaš Hrabrosti

Jelena Čolović     NEMAŠ HRABROSTI     Na licu žudnja za lepšim životom U duši potreba da podeliš s nekim svoje muke Još uvek se nadaš tragajući za dobrotom, Ali nemaš hrabrosti da mi pružiš ru...
by Redakcija
 

 

 

Said Šteta: Teško je voljeti mene

Said Šteta     TEŠKO JE VOLJETI MENE   U mojim očima još se ptice gnijezde i raduju me pčele, dok lete medonosne Ja prstima svaku noć dodirujem zvijezde dok hodim stazama sivim, moje Bosne   Na mome ra...
by Redakcija
 

 
 

KRALJEVSTVO BIJELIH RADA DAJE NA ZNANJE

Festival „Kraljevstvo Bijelih rada”, namijenjen djeci, polako, ali sigurno postaje tradicija Bijelog Polja. Jedan od organizatora, Aleksandar Obradović, kaže: „Sva kraljevstva pa i ovo naše, kad je nešto bitno, čitaj...
by Redakcija
 

 




Konkursi regiona