Avlija
Portal za kulturu, književnost i društvene teme



Poezija

31. Avgusta 2015.
 

Tatjana Beuk – Laćak: Cveće za ljubav i nešto izgubljeno

More articles by »
Written by: Redakcija
Oznake: ,

Tatjana Beuk – Laćak

 

 

 

 

 

 

CVEĆE ZA LJUBAV I NEŠTO IZGUBLJENO

 

 

 

1.

 

Kupite cveće, gospodine,

za sreću, ili bar za sećanje.

Vaša će žena zaplakati

kad vas bude videla

s buketom u rukama

i voleće vas više

no što možete da zamislite.

A meni će zveckati u džepu…

Ja ću bez stida gledati izloge,

bez straha ću prkositi onima

što s visine gledaju moje telo.

 

Pogledajte, gospodne,

nemaju li ljubičice

boju mojih očiju?

Volim proleće.

I ljubičice.

Nisu li nežne kao moje ruke,

ili bar kao senka moje senke…

Kao ljubav, gospodine,

lepa i daleka.

Zar vas ne boli kad je gazite

bez trunke sažaljenja?

Ne pomislite li nekada

da propadate dok ljubite

one nasmejane i nepoznate?

Nisu li njihovi zagrljaji

vaša smrt?

 

Izvinite, nisam trebala,

ja sam ovde da prodam.

Kupite, gospodine,

ne mene… cveće.

 

2.

 

S mojim cvećem ćete

do lepote moći.

Da ne moram,

ne bih vam ga nudila,

sebi bih ga u kosu stavila.

Trčala bih livadama,

jurila bih leptira

što krade mirise.

 

Uzmite, gospodine,

nećete zažaliti.

Ovi će vam cvetovi

vreme zaustaviti,

ostaćete zauvek mladi.

Pronaći će u vama

onog zaboravljenog mladića

koji je ljubio ruke „tetama“

kad su dolazile na popodnevnu kafu

kod zlatnog studenta književnosti.

Nije li vam bilo lepo?

Sećate li se,

tada ste kupovali

po nekoliko buketa najlepših ruža.

Jedan za Mariju,

jedan za Sonju, Vesnu…

Ko zna koliko je njih

usrećilo moje cveće!

A ja sam ih gledala

i kad su dolazile

i kad su odlazile

iz vašeg života.

Ni jedna nije zaplakala,

ni jedna nije sumnjala

da je uzela od vas

sve što je mogla,

da više ne možete

da date nikome.

Dugo biste stajali na prozoru

i gledali za njima,

žaleći za zabranjenim uživanjima.

 

Jesu li vam po volji karanfili?

Beli ili crveni?

Želite li mešano?

Da, lepo je,

tri crvena i dva bela.

Izvolite, gospodine.

 

3.

 

Dobar dan…

Zašto vam je tako tužan pogled?

Jeste li ispratili još neku od njih?

Žao mi je vaše žene.

Sigurno joj nije lako.

Sad mi je drago

što sam se na vreme

istrgla iz vaše mreže.

 

Starimo, moj gospodine.

I cveće je nekako uplašeno,

kao da oseća nešto neprijatno.

Ne znam…

Prošlo je dosta vremena,

mislim da ne bih mogla

da počnem još jednom,

ovo je bilo previše.

Bilo ih je i u mojoj mladosti,

samo, njima nisam nudila cveće,

njima sam ispunjavala želje,

jer su me molili.

Da, da, moj gospodine,

molili su me za trenutke slabosti.

Privlačili su ih

moja večita tuga,

smeh bez razloga

i moje pesme.

Voleli su što sam toliko dete,

što sam romantična

i zaljubljena u svakog od njih.

A ja sam volela vas.

Svi su vam bili nalik,

samo su bili dostupniji.

Bili ste srećni

kad biste me videli

kako stojim pod vašim prozorom

i gledam očima punim iščekivanja.

Uživali ste osećajući moju nesreću,

smejali ste se grleći neku od tih Marija,

ljubeći joj usne.

Tako su oni mene čekali.

Možda su me i voleli,

ne znam,

prošlo je mnogo godina.

 

Osmehnite se, nije to ništa.

Doći će druga,

a tu vam je i žena, lepa je.

Pustite me, gospodine,

treba da prodam cveće.

 

4.

 

Procvale su lale…

U stvari, zašto bih lagala,

bilo ih je cele godine.

Do sad ih nisam iznosila,

mislila sam da će biti dovoljno,

da ću moći.

Uvek kad verujem u nešto – izgubim.

Pogledajte, nisu li divne?

 

Lepo je vreme, gospodine!

Zašto ne prošetate sa ženom i decom?

Mislite da biste ih ponizili?

E, dragi moj,

niste vi za njih.

Niste vi ni za koga.

Njima treba neko

ko će ih voleti,

ko će biti s njima.

U pravu ste,

to je vaša stvar.

 

Srećna sam,

juče sam prodala sve karnfile.

Kažu ljudi da su neobični,

čudni za naše podneblje.

Kupovali su ih, kupovali,

nemam više ni za sebe.

A da mi je bar jedan ostao,

vama bih ga na rever stavila.

 

Pustite me,

još ima nade u meni.

I cveća…

 

5.

 

Danas više nema cveća, gospodine,

sad nosim samo njegov odsjaj u očima,

sve su mi uzeli.

Ne, sama sam ga dala.

 

Pogledajte,

danas su mi prazne ruke,

šta ću s njima?

Došla sam…

Došla sam da mi kažete

da sam ružna, glupa i naivna.

Došla sam da me vidite ostavljenu,

da biste se dugo sećali.

Zla sam, gospodine,

previše zla da bih propala bez vas.

 

Kupite, gospodine,

danas prodajem sebe!



About the Author

Redakcija
Redakcija




Konkursi regiona
 
 

 

Mersiha Džafić: Kako?

Mersiha Džafić   KAKO?   Bole ljudi bole stvari Bole novi bole stari Bole noći bole jutra Bole grudi iza vjetra Kao jasle su za utovar Kao jasle su za istovar  
by Redakcija
 

 
 

Prof. dr. Nisveta Alispahić poklonila opremu iz svoje ginekološke ambulante Domu zdravlja Teočak

Prof. dr. Nisveta Alispahić (82), prva Tuzlanka specijalista ginekologije, dugogodišnja načelnica Ginekološko-akušerske klinike u Tuzli i šefica Katedre na Medicinskom fakultetu, koja je nakon penzionisanja jedno vrijeme ...
by Redakcija
 

 
 

Dajana Lazarević: “Ulažite u sebe i iskoristite svaki slobodan trenutak da nešto novo vidite i naučite”

Ona je tek napunila 24 godine, a već je objavila tri knjige poezije, jedan roman i jednu biografiju. Član je Književnog kluba Scena Crnjanski, a pored toga aktivna je i kao kustos i član Kluba saradnika Narodnog muzeja. Spo...
by Redakcija
 

 

 

SUADA A. DŽOGOVIĆ ODBRANILA DOKTORSKU DISERTACIJU

U utorak, 21. marta 2017. godine, na Univerzitetu Jugoistočne Evrope u Makedoniji, mr. sc. Suada A. Džogović uspješno je odbranila doktorsku disertaciju na temu ”Političko-kulturni utjecaj Republike Turske na Zapadni...
by Redakcija
 

 
 

Marija Juračić: Kad aveti gmižu

Marija Juračić     KAD AVETI GMIŽU   U noćima kad aveti gmižu gluha muza škrtari na riječi plamenovi vatre visoko se dižu pokušavam te prostore prijeći. Ne nosim tebi miris bijelih ruža to crne kale mi...
by Redakcija
 

 




Konkursi regiona