Avlija
Portal za kulturu, književnost i društvene teme



Poezija

31. Avgusta 2015.
 

Tatjana Beuk – Laćak: Cveće za ljubav i nešto izgubljeno

More articles by »
Written by: Redakcija
Oznake: ,

Tatjana Beuk – Laćak

 

 

 

 

 

 

CVEĆE ZA LJUBAV I NEŠTO IZGUBLJENO

 

 

 

1.

 

Kupite cveće, gospodine,

za sreću, ili bar za sećanje.

Vaša će žena zaplakati

kad vas bude videla

s buketom u rukama

i voleće vas više

no što možete da zamislite.

A meni će zveckati u džepu…

Ja ću bez stida gledati izloge,

bez straha ću prkositi onima

što s visine gledaju moje telo.

 

Pogledajte, gospodne,

nemaju li ljubičice

boju mojih očiju?

Volim proleće.

I ljubičice.

Nisu li nežne kao moje ruke,

ili bar kao senka moje senke…

Kao ljubav, gospodine,

lepa i daleka.

Zar vas ne boli kad je gazite

bez trunke sažaljenja?

Ne pomislite li nekada

da propadate dok ljubite

one nasmejane i nepoznate?

Nisu li njihovi zagrljaji

vaša smrt?

 

Izvinite, nisam trebala,

ja sam ovde da prodam.

Kupite, gospodine,

ne mene… cveće.

 

2.

 

S mojim cvećem ćete

do lepote moći.

Da ne moram,

ne bih vam ga nudila,

sebi bih ga u kosu stavila.

Trčala bih livadama,

jurila bih leptira

što krade mirise.

 

Uzmite, gospodine,

nećete zažaliti.

Ovi će vam cvetovi

vreme zaustaviti,

ostaćete zauvek mladi.

Pronaći će u vama

onog zaboravljenog mladića

koji je ljubio ruke „tetama“

kad su dolazile na popodnevnu kafu

kod zlatnog studenta književnosti.

Nije li vam bilo lepo?

Sećate li se,

tada ste kupovali

po nekoliko buketa najlepših ruža.

Jedan za Mariju,

jedan za Sonju, Vesnu…

Ko zna koliko je njih

usrećilo moje cveće!

A ja sam ih gledala

i kad su dolazile

i kad su odlazile

iz vašeg života.

Ni jedna nije zaplakala,

ni jedna nije sumnjala

da je uzela od vas

sve što je mogla,

da više ne možete

da date nikome.

Dugo biste stajali na prozoru

i gledali za njima,

žaleći za zabranjenim uživanjima.

 

Jesu li vam po volji karanfili?

Beli ili crveni?

Želite li mešano?

Da, lepo je,

tri crvena i dva bela.

Izvolite, gospodine.

 

3.

 

Dobar dan…

Zašto vam je tako tužan pogled?

Jeste li ispratili još neku od njih?

Žao mi je vaše žene.

Sigurno joj nije lako.

Sad mi je drago

što sam se na vreme

istrgla iz vaše mreže.

 

Starimo, moj gospodine.

I cveće je nekako uplašeno,

kao da oseća nešto neprijatno.

Ne znam…

Prošlo je dosta vremena,

mislim da ne bih mogla

da počnem još jednom,

ovo je bilo previše.

Bilo ih je i u mojoj mladosti,

samo, njima nisam nudila cveće,

njima sam ispunjavala želje,

jer su me molili.

Da, da, moj gospodine,

molili su me za trenutke slabosti.

Privlačili su ih

moja večita tuga,

smeh bez razloga

i moje pesme.

Voleli su što sam toliko dete,

što sam romantična

i zaljubljena u svakog od njih.

A ja sam volela vas.

Svi su vam bili nalik,

samo su bili dostupniji.

Bili ste srećni

kad biste me videli

kako stojim pod vašim prozorom

i gledam očima punim iščekivanja.

Uživali ste osećajući moju nesreću,

smejali ste se grleći neku od tih Marija,

ljubeći joj usne.

Tako su oni mene čekali.

Možda su me i voleli,

ne znam,

prošlo je mnogo godina.

 

Osmehnite se, nije to ništa.

Doći će druga,

a tu vam je i žena, lepa je.

Pustite me, gospodine,

treba da prodam cveće.

 

4.

 

Procvale su lale…

U stvari, zašto bih lagala,

bilo ih je cele godine.

Do sad ih nisam iznosila,

mislila sam da će biti dovoljno,

da ću moći.

Uvek kad verujem u nešto – izgubim.

Pogledajte, nisu li divne?

 

Lepo je vreme, gospodine!

Zašto ne prošetate sa ženom i decom?

Mislite da biste ih ponizili?

E, dragi moj,

niste vi za njih.

Niste vi ni za koga.

Njima treba neko

ko će ih voleti,

ko će biti s njima.

U pravu ste,

to je vaša stvar.

 

Srećna sam,

juče sam prodala sve karnfile.

Kažu ljudi da su neobični,

čudni za naše podneblje.

Kupovali su ih, kupovali,

nemam više ni za sebe.

A da mi je bar jedan ostao,

vama bih ga na rever stavila.

 

Pustite me,

još ima nade u meni.

I cveća…

 

5.

 

Danas više nema cveća, gospodine,

sad nosim samo njegov odsjaj u očima,

sve su mi uzeli.

Ne, sama sam ga dala.

 

Pogledajte,

danas su mi prazne ruke,

šta ću s njima?

Došla sam…

Došla sam da mi kažete

da sam ružna, glupa i naivna.

Došla sam da me vidite ostavljenu,

da biste se dugo sećali.

Zla sam, gospodine,

previše zla da bih propala bez vas.

 

Kupite, gospodine,

danas prodajem sebe!



About the Author

Redakcija
Redakcija




Konkursi regiona
 
 

 

Mersiha Džafić: Cipele

Mersiha Džafić . CIPELE . Ljudi mijenjaju svoje cipele Ljudi mijenjaju svoje naslovnice   Da im noge budu vesele Da preteknu krilatice   Kad je svijet pjesme željan S toliko vriskavih glasova   Kad je super-he...
by Redakcija
 

 
 

Marija Juračić: YOU TUBER

Nekoliko tjedana prije završetka nastave moj je desetogodišnji unuk posve prošvikao.  Nije mi jasno, je li malac puknuo od stalnog učenja, ili je genijalac shvatio kako društvo funkcionira. Prestao je učiti. Odlučio je ...
by Redakcija
 

 
 

Emina Vildić: Savjest

Desile su se noći. Crni izvori našeg postojanja, užasavajući krici prošlosti, neizmirene prošlosti. Nije sve tako tamno, pomisli svijeća u sobi našeg kutka gdje skriveno čučimo pružajući ruke k zidovima, bijelim zid...
by Redakcija
 

 

 

Shura publikacije: “Dolje s oružjem” (Waffen nieder) Bertha von Suttner

Bertha von Suttner, (rođena u Pragu 9. 6. 1843. kao baronica Kinski; umrla u Beču 21. 6. 1914) je austrijska književnica i pacifist. Žena koja u svojoj osobnosti sjedinjuje u jedinstven amalgam – književnicu, antiratnu j...
by Redakcija
 

 
 

Sadržaj 16. broja časopisa ”Avlija”

U 16. broju časopisa za kulturu, književnost i društvene teme ”Avlija” čitajte: REKLI SU… Noam Čomski UZ SLIKU SA NASLOVNE STRANE Kaubojska politika ubija  – zabranjeno pušenje RAZGOVORI SA PISCIM...
by Redakcija
 

 




Konkursi regiona