Avlija
Portal za kulturu, književnost i društvene teme



Poezija

9. Septembra 2015.
 

Vladimir Karatkevič: Bjeloruska pjesma (prevela Dajana Lazarević)

More articles by »
Written by: Redakcija
Oznake:

Написао: Владимир Караткевич (1930-1984)

 

Превела са белоруског: Дајана Лазаревић

Извор:  http://karotkizmest.by

 

 

 

 

 

 

БЕЛОРУСКА ПЕСМА

 

 

 

Где је моја земља? Тамо, где вечну песму пева Белавежа,

Тамо, где Њемен на западу памти непријатељску крв,

Где на Новоградским узвишењима дремају

сурове куле,

И високе куће се огледају у широком Дњепру.

Ти лежиш тамо, где се плава Припјат умилно вије,

Где Софија над Двином плива, као брод…

Тамо, где срце моје са првим кораком,

као чекић бије,

Како бих, чак и слеп и глув, ја дошао до тебе.

Што слеп? Чак и мртав памтићу високе звезде,

Над реком црвеном и магловити шишмиша лет.

Беле лађе на плавим, поносним, као мора, језерима,

И баре-океани, и небо, што иње разлива у свет.

Где је моја земља?

Тамо, где људи никада неће бити робови,

Што за чорбу јарам носе у затвору безнадежном,

Где млади, јаки момци, расту као храстови,

А мушкарци, као камен, – мач се сломи са ударцом.

Где је моја земља?

Тамо, где су мудри преци у боровима заспали,

Где су жене, као сан радосни на прагу зоре,

А девојке, као киша златна. А оседеле мајке,

Као стрњике са паучином и добро сунце, горе.

Тамо звоне бесмртне песме из пуних груди,

Тамо одувек сече мој језик, као дамастно сечиво стоји,

Тај поносни језик, који нећемо заборавити,

Ни када се сунце са земљом у последњој тами споји.

Ти си наша земља.

Ти си црвена крушка над дедовским домовима.

Новембарска звездана искра, и наш си домаћин,

Ти си наша застава, коју никоме, никоме на свету, никоме,

Не дамо да исмеје, опогани,

заборави или мачем да рани.

Ми се кунемо теби својом првом браздом на пољу,

И последњом бусијом, у коју упадамо у злу.

Ми на заклетву дајемо себе,

Да никада,

Никада,

Дакле,

Никада нећемо,

Никада нећемо

Оставити тебе.



About the Author

Redakcija
Redakcija




Konkursi regiona
 
 

 

Said Šteta: Bio je oktobar

Said Šteta   BIO JE OKTOBAR   Ruke mekše od kadife i neobično bijele uzimale su zvijezdu iz blata i nosile je visoko u sazviježđe želja svojih Bio je oktobar kada i mravi ljetinu dijele na dlanu zrno žita, kao ...
by Redakcija
 

 
 

Tri pjesme Mehmeda Meše Delića

Oblaci su kao ljudi   Gledam oblake ima ih većih, manjih, ima ih bijelih, crnih, ima ih usamljenih, ima ih razbacanih, ima ih u grupama.   Oblaci su kao ljudi, oni se druže, razilaze, oni se gurkaju, svađaju mjesto...
by Redakcija
 

 
 

Said Šteta: Iza zavjese

Said Šteta   IZA ZAVJESE   Kad zavjesa padne, svjetla se upale negdje tamo iza, gnijezdo tama svije i prestava počne u toj mrkloj noći Očima što svjetla podarit su znale one što su mogle grijati toplije nego sun...
by Redakcija
 

 

 

Tri pjesme Sanje Atanasovske

Сања Атанасовска е родена на 21 декември 1985 година во Куманово, Македонија. По професија е новинар. Во 2015 година ја издава зби...
by Redakcija
 

 
 

Said Šteta: Kiša

Said Šteta     KIŠA   K'o poljubac davni spušta se na lice ne sjećam se kada, ali sliči tragom na usne k'o breskve i zrele i medne Ispod brade svija gnijezdo poput ptice i doziva srce svojom pjesmom dragom d...
by Redakcija
 

 




Konkursi regiona