Avlija
Portal za kulturu, književnost i društvene teme



Poezija

9. Septembra 2015.
 

Vladimir Karatkevič: Bjeloruska pjesma (prevela Dajana Lazarević)

More articles by »
Written by: Redakcija
Oznake:

Написао: Владимир Караткевич (1930-1984)

 

Превела са белоруског: Дајана Лазаревић

Извор:  http://karotkizmest.by

 

 

 

 

 

 

БЕЛОРУСКА ПЕСМА

 

 

 

Где је моја земља? Тамо, где вечну песму пева Белавежа,

Тамо, где Њемен на западу памти непријатељску крв,

Где на Новоградским узвишењима дремају

сурове куле,

И високе куће се огледају у широком Дњепру.

Ти лежиш тамо, где се плава Припјат умилно вије,

Где Софија над Двином плива, као брод…

Тамо, где срце моје са првим кораком,

као чекић бије,

Како бих, чак и слеп и глув, ја дошао до тебе.

Што слеп? Чак и мртав памтићу високе звезде,

Над реком црвеном и магловити шишмиша лет.

Беле лађе на плавим, поносним, као мора, језерима,

И баре-океани, и небо, што иње разлива у свет.

Где је моја земља?

Тамо, где људи никада неће бити робови,

Што за чорбу јарам носе у затвору безнадежном,

Где млади, јаки момци, расту као храстови,

А мушкарци, као камен, – мач се сломи са ударцом.

Где је моја земља?

Тамо, где су мудри преци у боровима заспали,

Где су жене, као сан радосни на прагу зоре,

А девојке, као киша златна. А оседеле мајке,

Као стрњике са паучином и добро сунце, горе.

Тамо звоне бесмртне песме из пуних груди,

Тамо одувек сече мој језик, као дамастно сечиво стоји,

Тај поносни језик, који нећемо заборавити,

Ни када се сунце са земљом у последњој тами споји.

Ти си наша земља.

Ти си црвена крушка над дедовским домовима.

Новембарска звездана искра, и наш си домаћин,

Ти си наша застава, коју никоме, никоме на свету, никоме,

Не дамо да исмеје, опогани,

заборави или мачем да рани.

Ми се кунемо теби својом првом браздом на пољу,

И последњом бусијом, у коју упадамо у злу.

Ми на заклетву дајемо себе,

Да никада,

Никада,

Дакле,

Никада нећемо,

Никада нећемо

Оставити тебе.



About the Author

Redakcija
Redakcija




Konkursi regiona
 
 

 

Enser Hodža: Noć sudbine

Enser Hodža   NOĆ SUDBINE (Lejletul kadr)   Kada iskrica svijesti kresne I spopadnu te, Iz srži potresu, pitanja: Šta sa mnom sutra, poslije, Nakon toga… Toga Dana, Na kraju, ima li kraja? Ne padaj u očaj, Ne g...
by Redakcija
 

 
 

Dejan Bogojević: Ćutim sa majkom

Dejan Bogojević   ĆUTIM SA MAJKOM   Sveti Stefan: bele ruke moje majke i meko testo.   Spremam ispit. Ustaje u toku noći i pijemo kafu.   Kad dođem sa puta sačeka me njen osmeh i podignute obrve.   Sedi na...
by Redakcija
 

 
 

Poezija Jelene Kočović

Svitanje   Svanulo je jutro, dan se polako budi, sunce gviri kroz oblake, biće danas lep dan. Šetam tako polako, koračam nogu pred nogu, posmatram kako  svanjava. Posmatram prirodu kako se budi, posmatram livadu punu r...
by Redakcija
 

 

 

Said Šteta: Majko, dolazim ti

Said Šteta   MAJKO, DOLAZIM TI     U moju kosu sletjele srebrne ptice snovi mi vraćaju djetinjstvo rano Biserni potok teče niz lice dijete na cesti, lice mu izborano   Znam, korila si me nebrojeno noći b...
by Redakcija
 

 
 

Marija Juračić: Ne slušam više ruske balade

Marija Juračić     NE SLUŠAM VIŠE RUSKE BALADE   Ja srce moje zatvorih u kamen u  njemu sada zatvoren je stih ne želi dalje, ostaje ko znamen da sve je privid i odlazak tih. . Svijeće već trnu, a vene cvi...
by Redakcija
 

 




Konkursi regiona