Avlija
Portal za kulturu, književnost i društvene teme



Poezija

9. Septembra 2015.
 

Vladimir Karatkevič: Bjeloruska pjesma (prevela Dajana Lazarević)

More articles by »
Written by: Redakcija
Oznake:

Написао: Владимир Караткевич (1930-1984)

 

Превела са белоруског: Дајана Лазаревић

Извор:  http://karotkizmest.by

 

 

 

 

 

 

БЕЛОРУСКА ПЕСМА

 

 

 

Где је моја земља? Тамо, где вечну песму пева Белавежа,

Тамо, где Њемен на западу памти непријатељску крв,

Где на Новоградским узвишењима дремају

сурове куле,

И високе куће се огледају у широком Дњепру.

Ти лежиш тамо, где се плава Припјат умилно вије,

Где Софија над Двином плива, као брод…

Тамо, где срце моје са првим кораком,

као чекић бије,

Како бих, чак и слеп и глув, ја дошао до тебе.

Што слеп? Чак и мртав памтићу високе звезде,

Над реком црвеном и магловити шишмиша лет.

Беле лађе на плавим, поносним, као мора, језерима,

И баре-океани, и небо, што иње разлива у свет.

Где је моја земља?

Тамо, где људи никада неће бити робови,

Што за чорбу јарам носе у затвору безнадежном,

Где млади, јаки момци, расту као храстови,

А мушкарци, као камен, – мач се сломи са ударцом.

Где је моја земља?

Тамо, где су мудри преци у боровима заспали,

Где су жене, као сан радосни на прагу зоре,

А девојке, као киша златна. А оседеле мајке,

Као стрњике са паучином и добро сунце, горе.

Тамо звоне бесмртне песме из пуних груди,

Тамо одувек сече мој језик, као дамастно сечиво стоји,

Тај поносни језик, који нећемо заборавити,

Ни када се сунце са земљом у последњој тами споји.

Ти си наша земља.

Ти си црвена крушка над дедовским домовима.

Новембарска звездана искра, и наш си домаћин,

Ти си наша застава, коју никоме, никоме на свету, никоме,

Не дамо да исмеје, опогани,

заборави или мачем да рани.

Ми се кунемо теби својом првом браздом на пољу,

И последњом бусијом, у коју упадамо у злу.

Ми на заклетву дајемо себе,

Да никада,

Никада,

Дакле,

Никада нећемо,

Никада нећемо

Оставити тебе.



About the Author

Redakcija
Redakcija




Konkursi regiona
 
 

 

Said Šteta: Batonovo književno veče sa prijateljima

U petak je, 3. februara 2017. godine, organizovan je još jedan kulturni događaj u Klubu paraolimpijskih sportova „Baton“ Zenica, koji okuplja najteže invalide prošlog rata. U Muzeju Grada Zenica „batonci“ su za lju...
by Redakcija
 

 
 

Ani Stajkova Ivanova: Ognjište babe i dede (prevod sa bugarskog)

Ани Стаjкова – Иванова     ОГЊИШТЕ  БАБЕ  И  ДЕДЕ   Уредно старо огњиште насред куће. Баба послује а деда дрва носи. Тр...
by Redakcija
 

 
 

Igor Divković: Ljubavni conto

Igor Divković     LJUBAVNI CONTO   Puno sam manji, nego se čini. Nemam ja tu korpulencu. Da nisam zaljubljen, kao što jesam, ne bih bio ni blizu toj visini.   Da nisam grijan ljubavnim žarom, bio bih hla...
by Redakcija
 

 

 

Poezija Budimira Stefanovića

Budimir Stefanović     N E P O V R A T N O . Sećanje na sopstvenu utrobu bledi, pred apsolutnom nevidljivošću dočarane nutrine, rosa na izrezbarenom čelu, zadirkuje tugu koja curi ispod nozdrva, zlate se u izmag...
by Redakcija
 

 
 

Slobodan Ž. Obradović: Balada o pohlepi i škrtosti

Мука, богме, а не шала, како ћеш без капитала?… Празног џепа?… Док је шака пуна козји` брабоњака… . Но, ко жели преко ноћ...
by Redakcija
 

 




Konkursi regiona