Avlija
Portal za kulturu, književnost i društvene teme



Poezija

9. Septembra 2015.
 

Vladimir Karatkevič: Bjeloruska pjesma (prevela Dajana Lazarević)

More articles by »
Written by: Redakcija
Oznake:

Написао: Владимир Караткевич (1930-1984)

 

Превела са белоруског: Дајана Лазаревић

Извор:  http://karotkizmest.by

 

 

 

 

 

 

БЕЛОРУСКА ПЕСМА

 

 

 

Где је моја земља? Тамо, где вечну песму пева Белавежа,

Тамо, где Њемен на западу памти непријатељску крв,

Где на Новоградским узвишењима дремају

сурове куле,

И високе куће се огледају у широком Дњепру.

Ти лежиш тамо, где се плава Припјат умилно вије,

Где Софија над Двином плива, као брод…

Тамо, где срце моје са првим кораком,

као чекић бије,

Како бих, чак и слеп и глув, ја дошао до тебе.

Што слеп? Чак и мртав памтићу високе звезде,

Над реком црвеном и магловити шишмиша лет.

Беле лађе на плавим, поносним, као мора, језерима,

И баре-океани, и небо, што иње разлива у свет.

Где је моја земља?

Тамо, где људи никада неће бити робови,

Што за чорбу јарам носе у затвору безнадежном,

Где млади, јаки момци, расту као храстови,

А мушкарци, као камен, – мач се сломи са ударцом.

Где је моја земља?

Тамо, где су мудри преци у боровима заспали,

Где су жене, као сан радосни на прагу зоре,

А девојке, као киша златна. А оседеле мајке,

Као стрњике са паучином и добро сунце, горе.

Тамо звоне бесмртне песме из пуних груди,

Тамо одувек сече мој језик, као дамастно сечиво стоји,

Тај поносни језик, који нећемо заборавити,

Ни када се сунце са земљом у последњој тами споји.

Ти си наша земља.

Ти си црвена крушка над дедовским домовима.

Новембарска звездана искра, и наш си домаћин,

Ти си наша застава, коју никоме, никоме на свету, никоме,

Не дамо да исмеје, опогани,

заборави или мачем да рани.

Ми се кунемо теби својом првом браздом на пољу,

И последњом бусијом, у коју упадамо у злу.

Ми на заклетву дајемо себе,

Да никада,

Никада,

Дакле,

Никада нећемо,

Никада нећемо

Оставити тебе.



About the Author

Redakcija
Redakcija




Konkursi regiona
 
 

 

Zoran Antonijević: Ruzmarin

Zoran Antinijević     RUZMARIN   Svatovi u kolo se uhvatili okićeni ruzmarinom gnezdo veselo svili  . Miris lisja opasao mladenačka srca između kojih još jedno srce kuca  . Pupolji se prinova nek je živa ...
by Redakcija
 

 
 

Jelena Čolović: Nemaš Hrabrosti

Jelena Čolović     NEMAŠ HRABROSTI     Na licu žudnja za lepšim životom U duši potreba da podeliš s nekim svoje muke Još uvek se nadaš tragajući za dobrotom, Ali nemaš hrabrosti da mi pružiš ru...
by Redakcija
 

 
 

Said Šteta: Teško je voljeti mene

Said Šteta     TEŠKO JE VOLJETI MENE   U mojim očima još se ptice gnijezde i raduju me pčele, dok lete medonosne Ja prstima svaku noć dodirujem zvijezde dok hodim stazama sivim, moje Bosne   Na mome ra...
by Redakcija
 

 

 

KRALJEVSTVO BIJELIH RADA DAJE NA ZNANJE

Festival „Kraljevstvo Bijelih rada”, namijenjen djeci, polako, ali sigurno postaje tradicija Bijelog Polja. Jedan od organizatora, Aleksandar Obradović, kaže: „Sva kraljevstva pa i ovo naše, kad je nešto bitno, čitaj...
by Redakcija
 

 
 

Poezija Harisa Jašarevića

Haris Jašarević         . Karika   Nisu cijenili moj ego.   Cigarete rekoše: Pročitaj šta piše na kutiji, i puši me.   Lekovi rekoše: Pročitaj upustvo, i uzimaj me.   Ugovor reče: P...
by Redakcija
 

 




Konkursi regiona