Avlija
Portal za kulturu, književnost i društvene teme



Poezija

9. Septembra 2015.
 

Vladimir Karatkevič: Bjeloruska pjesma (prevela Dajana Lazarević)

More articles by »
Written by: Redakcija
Oznake:

Написао: Владимир Караткевич (1930-1984)

 

Превела са белоруског: Дајана Лазаревић

Извор:  http://karotkizmest.by

 

 

 

 

 

 

БЕЛОРУСКА ПЕСМА

 

 

 

Где је моја земља? Тамо, где вечну песму пева Белавежа,

Тамо, где Њемен на западу памти непријатељску крв,

Где на Новоградским узвишењима дремају

сурове куле,

И високе куће се огледају у широком Дњепру.

Ти лежиш тамо, где се плава Припјат умилно вије,

Где Софија над Двином плива, као брод…

Тамо, где срце моје са првим кораком,

као чекић бије,

Како бих, чак и слеп и глув, ја дошао до тебе.

Што слеп? Чак и мртав памтићу високе звезде,

Над реком црвеном и магловити шишмиша лет.

Беле лађе на плавим, поносним, као мора, језерима,

И баре-океани, и небо, што иње разлива у свет.

Где је моја земља?

Тамо, где људи никада неће бити робови,

Што за чорбу јарам носе у затвору безнадежном,

Где млади, јаки момци, расту као храстови,

А мушкарци, као камен, – мач се сломи са ударцом.

Где је моја земља?

Тамо, где су мудри преци у боровима заспали,

Где су жене, као сан радосни на прагу зоре,

А девојке, као киша златна. А оседеле мајке,

Као стрњике са паучином и добро сунце, горе.

Тамо звоне бесмртне песме из пуних груди,

Тамо одувек сече мој језик, као дамастно сечиво стоји,

Тај поносни језик, који нећемо заборавити,

Ни када се сунце са земљом у последњој тами споји.

Ти си наша земља.

Ти си црвена крушка над дедовским домовима.

Новембарска звездана искра, и наш си домаћин,

Ти си наша застава, коју никоме, никоме на свету, никоме,

Не дамо да исмеје, опогани,

заборави или мачем да рани.

Ми се кунемо теби својом првом браздом на пољу,

И последњом бусијом, у коју упадамо у злу.

Ми на заклетву дајемо себе,

Да никада,

Никада,

Дакле,

Никада нећемо,

Никада нећемо

Оставити тебе.



About the Author

Redakcija
Redakcija




Konkursi regiona
 
 

 

Nova knjiga poezije ”Venac” Bepine Pinčić-Žigić

Izašla je nova knjiga poezije pod imenom “Venac” Bepine Pinčić-Žigić. Pročitajte, pokušajte, sanjajte… Ljubavni, romantični, uzdrmani, ožalošćeni, interesantni, ili neutešni događaji. Prošetajte...
by Redakcija
 

 
 

Said Šteta: Tiho

Said Šteta   TIHO   Mjesec je čekao sunca zraku da i on sija k'o što i ja  riječ da me istopi kao komad stakla Tiho Da ne pomjeriš sjenke u mraku tako mi prija šum trepavica kad se oko sklopi ali se riječ izma...
by Redakcija
 

 
 

Jasna Jašaragić: Jedan mart, jedno proljeće

Jasna Jašaragić   JEDAN MART, JEDNO PROLJEĆE   Sjećam se marta prošloga ljeta, od same pomisli obuzme me sjeta, žubori rijeka, miriše cvijeće mi, i more sreće.   Povjetarac se igra u mojoj kosi, bič po ...
by Redakcija
 

 

 

Dajana Lazarević: Tri kratke priče Marine Jevsejčik iz Minska (Belorusija)

Marina Jevsejčik (bel. Марына Яўсейчык) je savremena književnica i novinarka iz Minska, rođena pored reke Braginke. Objavila je zbirku priča „Priče močvarnih jela“. Dobitnica je više književnih nagrada...
by Redakcija
 

 
 

Miloš Petronijević: Ona i ja (ciklus iz neobjavljene zbirke ”Magija proplanaka”)

1 Ne znam kojom se magijom bavila, jer pojavljivala se kako ona hoće, slobodu mi volje izlažući podsmehu, i pisao sam joj pesme − na svašta je čovek osuđen u ovim kukavnim vremenima u kojima mi nije bilo dano da za nju ...
by Redakcija
 

 




Konkursi regiona