Avlija
Portal za kulturu, književnost i društvene teme



Prevodi

18. Februara 2017.
 

Ani Stajkova Ivanova: Ognjište babe i dede (prevod sa bugarskog)

More articles by »
Written by: Redakcija
Oznake: , ,

Ани Стаjкова – Иванова

 

 

ОГЊИШТЕ  БАБЕ  И  ДЕДЕ

 

Уредно старо огњиште насред куће.

Баба послује а деда дрва носи.

Традиционални корени древни.

На кукуи – котлић са чорбом стоји.

 

Сву ноћ их жеравица греје.

Дух народни породицу уједињује.

Жеравица им даје чудну моћ

за хлеб да се боре, за земљу тврду.

 

На њивама раде и отац и стриц.

Жене месе а потом – хлеб у пећ.

Како је сладак мириc породичне погаће

покривена вршником и жаром.

 

На троношцима од жилавог прућа

вечери сваке сви за софром седе.

Невиним осмехом окружују ме деца.

Празником – песма, весеље, коло…

 

Данас модеран штедњак стоји.

Огњиште у складиште претворено.

Хлеб без љубави стварно је горак

а живот немилосрдан, тежак…

 

Из успомене уредно огњиште исплива

и духовно ме уздиже, надахњује.

Традиционални древни корени…

Баба и деда у заборав утонули нису!

 

 

ОГНИЩЕТО НА БАБА И ДЯДО

 

 

В къща стара спретнато огнище.

Баба шета, дядо носеше дърва.

В традициите древно коренище.

На куката – котлето със чорба.

 

Жаравата ги топли цяла нощ.

Семейства в дух народностен сплотява.

Жаравата им дава чудна мощ,

за хляба да се борят със земя корава.

 

По нивите работят чичо, татко.

Жените месят хляб, а после – във пещта.

В подницата питката ухае сладко,

покрита с връшника и със жарта.

 

Вечер всички сядат край софрата

върху трикраки столчета от жилаво дърво.

С детските усмивки наобикалят ги децата.

По празниците – песни и хоро.

 

Сега модерна печка наоколо стои.

Огнището – превъртано във склад.

Хлябът без любов наистина горчи

в живота тежък, безмилостен, нерад.

 

Но в спомена изплува спретнато огнище

и духовно ме въздига, вдъхновява.

На традициите древно коренище.

Баба, дядо не са потънали в забрава.

 

Ани Стаjкова – Иванова jе рођена на 1955. године у Свежену краj Пловдива, Бугарска. Библиотекар магистар. Пише поезиjу и кратке приче од 2002. годинe, а хаику од 2010. године. Члан jе Савеза независних бугарских писаца као и неколико књижевних клубова. Члан jе Удружења српских књижевника у отаџбину и расеjању. Обjавила jе збирке песама: ”Твоj поглед jе довољан мени”, ”Остварени сан”, ”Кафа и самоћа”, ”Небески вулкан”, ”Лаворикe и трње”, ”Море љубави”.

Сарађуjе са часописима. Добитник jе значаjних награда и признања на књижевним конкурсима у Бугарскоj, Србиjи, Босне и Херцеговине и у Црноj Гори. Своjим књижевним радом и свеукупном делатношћу активно доприноси развоjу и афирмациjи културних веза између Бугарске и Србиjе. Живи и ствара у Пловдиву, Република Бугарска.

Од почетка 2007. године има 313 публикациja у новинама, часописима, алманасима, зборницима у Бугарскоj и у иностранству. Њене песме су улазили у више од 100 зборника у Србиjи и у некoлико зборника у Хрватскоj, Босни и Хеpцеговини, Црноj Гори, Немачкоj, Аустриjи, Кипру, Румуниjу, Jапану.

 

 

E-mail: ani_staykova_ivanova(ЕТ)abv.bg

Истакнута слика: ФОТО: Дамир Скареп



About the Author

Redakcija
Redakcija




Konkursi regiona
 
 

 

Objavljena knjiga ”Turcizmi u rožajskom govoru” Nerkese Kurpejović

U izdanju ”Orbisa” objavljena je knjiga Nerkese Kurpejović ”Turcizmi u rožajskom kraju” čije štampanje je podržao Fond za zaštitu i ostvarivanje manjinskih prava u Crnoj Gori   Izvod iz recenz...
by Redakcija
 

 
 

Nikola Šimić Tonin: Mirna Bosna

IRONISKI DISKURS   Predstava Kamernog teatra 55 iz Sarajeva “Mirna Bosna”, redatelja Saše Peševskog, na tekst Borisa Lalića. U  predstavi igraju: Feđa Štukan, Vanesa Glođo, Gordana Boban, Davor Golubović. Ovaj ...
by Redakcija
 

 
 

Sveta Cakić: Vreme i vremena

  I Čujem ljudi pričaju da su nastupila neka vremena teška. Na globalnom svetskom planu bukti i plamti po koji rat lokalnog karaktera. Ekonomska situacija u svetu kažu nikad lošija i neizvesnija. Naše male i napaćene dr...
by Redakcija
 

 

 

Marija Juračić: „Zapisi s uzglavlja“ Sei Shonagon, dvorske dame carice Sadako

Na dvoru japanskog cara u današnjem Kyotu (Heian Kyu) bilo je na prijelazu 10. u  11.  stoljeće vrlo živo. Već nekoliko vjekova stvarnu vlast u zemlji ima bogati klan Fujiwara koji se raduje rođenju svakog ženskog djete...
by Redakcija
 

 
 

Poezija Adnana Sijarića

I   Ako ti kažu da te više ne volim – vjeruj im! Nije me strah tvog gnjeva, tvog očaja (dobrota se lako u pakost pretvara). Ti bijedni, nevoljeni, vječito gladni, od kojih se neprestano skrivam jer čim ih upozna...
by Redakcija
 

 




Konkursi regiona