Avlija
Portal za kulturu, književnost i društvene teme



Prevodi

18. Oktobra 2015.
 

Poezija Maksima Bogdanoviča (prevela Dajana Lazarević)

More articles by »
Written by: Redakcija
Oznake: ,

Песме о Белорусији

Написао: Максим Багданович

Превела са белоруског: Дајана Лазаревић
Извор: http://sinyavokaya.ru/daragaya-belarus

.

.

Драга Белорусијо

.

Ја славим свој крај вољени,
Где сам жарку зору пио.
Како си мом срцу мила,
Драга Белорусијо!

Твоје златкасте просторе,
Јасних звезда далек збор.
Реке тихе и језера,
И стасити, шумни бор!

Добрим си нас испунила,
У срећи сам говорио:
Како си мом срцу мила,
Драга Белорусијо!

Нисам могао ни да сањам
Како си узрастала.
А твоја је престоница
Као бајка цветала.

Наша радост, наша сила,
Где бих хвале окупио?
Како си мом срцу мила,
Драга Белорусијо!

.

Земља Белорусијe

.

Земља Белорусијe!
Борови и храстови.
То су житна поља
И свилени брегови.
У зрацима крушке,
Вечерњег заласка,
Када се чују чапље –
А брзи поточић
Кроз шумске редове
Путевима капље.

.

Мој крај језерни

.

Моја земљо језерна, светла,
Са тајним шумским разговором,
Чиме сам ја за тебе везан
И што си ти увек преда мном?

Тражим време, близу, далеко,
Да бих тај давни дан нашао,
Кад сам под песмом над колевком,
Дах зида од смоле спознао.

Од тада, једно сам са тобом,
Заувек са тобом било где –
На путу са торбом и трубом,
И са мало хлеба и воде,

Ја песме певам на свитању,
И са дечјом бучном игром,
Срећом младеначке љубави,
И у пољу са првом браздом.

Сјединили се и потоци,
На пашњацима једра роса
И изглед тужне колибице,
И мајчина искрена суза.

Моја земљо језерна, светла,
И данас сам цео са тобом –
С пољима, са мојим трактором,
И са неукротивом шумом.

Може ли још о некој срећи
Некад да промишља наш човек?
К`о син неодвојив од мајке,
Са тобом ја бићу заувек!



About the Author

Redakcija
Redakcija




Konkursi regiona
 
 

 

Milijan Despotovć: Recenzija zbirke pesama Zorice Tijanić „Campana Immortale“

Poezija je i duhovni melem „u raskoraku teških misli“. U njoj pesnik nije okrenut samo sebi već i spoljašnjosti, tamo je njegov čitalac, vodeći često onaj Ničeovski dijalog „ljudsko, suviše ljudsko“. Pesnik ne s...
by Redakcija
 

 
 

Kosta – Kočo Racin: Kopači (Prevod s makedonskog: Sande Dodevski)

Kosta – Kočo Racin     KOPAČI   Nestaje noćca crna Kruni se stijena mraka Selom se pjetli čuju Zora se zori – Nad stijenom u krvi Tamu upija Silno Zasvijetlio Dan! Budite se umorni Kopačice i kopač...
by Redakcija
 

 
 

Osvald Tomović: Varljivi mesec

Niko na ovom svetu nije video zeleni mesec. Nije bio ni plav. Nikad baš. Umeo je mesec da bude crvenkast i narandžast, ponekad čak i potpuno crven, ali zelen nije bio nikad. Neće mesec da pozeleni, pa to ti je. Beo kao kre...
by Redakcija
 

 

 

Vaso Knežević: Kurta i Murta iz ugla konja

KURTA I MURTA IZ UGLA KONJA . Iz ugla konja, i Kurta i Murta su isti, oni koji jašu. Taj isti konj polako lipsava, dok se oni smjenjuju… A konj ko konj, trpi i nosi teret. Njemu je sve jedno ko ga jaše, teret je teret… Al...
by Redakcija
 

 
 

Šefket Krcić: Nove knjige o znamenitim islamskim spomenicima i građevinama

DVIJE ZNAČAJNE MONOGRAFIJE H. MARKIŠIĆA O KULTURNOJ TRADICIJI PLAVSKOG KRAJA Mr. Halil Markišić: „Islamska epigrafika u Plavu i Gusinju“ (Rožaje, 2016., str. 150) i „Kulturne vrijednosti Plava“ (Rožaje, 2016., st...
by Redakcija
 

 




Konkursi regiona