Avlija
Portal za kulturu, književnost i društvene teme



Promocije

3. Februara 2016.
 

KR Balkan: ”Na tepihu” Mladomira Kneževića

More articles by »
Written by: Redakcija
Oznake:

Тепих Младомира Кнежевића

 

Тепих који је пред читаоце раширио Младомир Кнежевић веома је разнолик. Различите врсте песама су груписане у више циклуса: „Овај свет“,  „Живот“, „Разум“, „Судбина“, „Љубав која вреди“, „Свака љубав“, „Љубавне искре“, „Смер љубави“, „Љубав дивна“, „Шта више“, „За наук“. Ова разноликост, осим на тематском нивоу – родољубива, љубавна, социјална и рефлексивна поезија – огледа се и у виду различите позиције лирског субјекта. Некада је лирско ја резигнирано, понекад неутрално, понекад екзалтирано (љубавна поезија), некад равнодушно и помирљиво (социјална поезија). Управо ове разлике представљју шаре на тепиху који је пред читаоце распростро Младомир Кнежевић, тако да свако може бирати по вољи, укусу и жељи, а читати редом који одaбере.

Признавајући и описујући негативне глобалне феномене, равнодушно лирско ја из циклуса „Овај свет“ заправо жели да подигне на виши ниво еколошку свест читаоца (нпр. песма Вода).

Ово равнодушно лирско ја у социјалним песмама је и резигнирано, јер је некада било пацифиста:

„Желео сам целом свету

да у миру живи дане,

и да за све људе буде

свега доста, па и хране.“ (Свет)

Из те перспективе доживеће разочарење:

Ратова је и преварâ

на овоме свету много…“ (Свет)

Због чега постаје апатично и равнодушно, да би та апатија прешла у огорченост:

Разлика је између њих и свињâ –

jедни рокћу, а други говоре. (Без разума)

Метафорично изражавајући социо-политичку слику.

И графички елементи утичу на значење, као у песми ДиносауРус, при чему се читаоцу  оставља на вољу да сâм протумачи.

Без обзира на ту равнодушност, тргнуће се социјално-рефлексивним песмама, каква је песма Дете, у којој ће признати и можда свој највећи квалитет:

„лепо је имати жељâ, али дете не може бити свако.“

То дете које, аутор никада није убио у себи, представља лирски субјекат ове збирке, који нас подсећа и враћа у нека срећнија времена, о којима радо причамо и о којима читамо са уживањем – како ће се осећати читалац у додиру са овом поезијом.

Читајући дивне родољубиве стихове, широког тематског распона – од југоносталгије до Косова, читалац ће осетити олакшање, готово катарзу – да ипак нисмо заборавили… што сведочи и предивна песма Божур. Свако би требало да се запита:

„Може ли божур опет процветати?“

Љубавна лирика је такође разноврсна. Посвећена је различитим женама – судећи по великом броју женских имена, намера је да се обрати целокупном женском роду.

Неретко представља израз платонске љубави, израз жеље да се буде са неком женом; понекад бившу, прошлу љубав, понекад само искру, која је бљеснула у тренутку и нестала. Како год нема читатељке која неће уздахнути док буде читала ове стихове.

Уз сву лепоту и доминацију љубавне поезије у овој збирци, родољубиви стихови некако се сами намећу читаоцу:

„Хвала Степи, Мишић Живојину, што умећем обуздаше силину.

И пред целим светом показаше да не дамо оно што је наше.

Албанска нас голгота ломила, много живља Србија изгубила.“

(Србија у Првом светском рату)

Зато што нас подсећају на нешто што смо помало заборавили, а нисмо смели и буде здраво национално осећање.

У име свега тога „прошетајте“ „Тепихом“ Младомира Кнежевића – можда ће Вама нека, друга „шара“ бити занимљивија.

 

Марина Ђенадић

 

 



About the Author

Redakcija
Redakcija




Konkursi regiona
 
 

 

Milijan Despotovć: Recenzija zbirke pesama Zorice Tijanić „Campana Immortale“

Poezija je i duhovni melem „u raskoraku teških misli“. U njoj pesnik nije okrenut samo sebi već i spoljašnjosti, tamo je njegov čitalac, vodeći često onaj Ničeovski dijalog „ljudsko, suviše ljudsko“. Pesnik ne s...
by Redakcija
 

 
 

Šefket Krcić: Nove knjige o znamenitim islamskim spomenicima i građevinama

DVIJE ZNAČAJNE MONOGRAFIJE H. MARKIŠIĆA O KULTURNOJ TRADICIJI PLAVSKOG KRAJA Mr. Halil Markišić: „Islamska epigrafika u Plavu i Gusinju“ (Rožaje, 2016., str. 150) i „Kulturne vrijednosti Plava“ (Rožaje, 2016., st...
by Redakcija
 

 
 

Objavljena zbirka ”Glas ašika” Ahmeda Jesevija

IZBOR IZ „DIVANA” TURSKOG PESNIKA AHMEDA JESEVIJA, PRVI PUT U PREVODU NA SRPSKI JEZIK     Povodom 850 godina od smrti čuvenog turskog sufije i pesnika Ahmeda Jesevija, nedavno je objavljen izbor iz njegove poezij...
by Redakcija
 

 

 

Mersiha Džafić: Poetički mimohod Šehićevog romana ”Zar nije prošlo vrijeme ruža”

Među istinom i med snom   Estetika izraslina na koži ima tendenciju postati  dijahronijskom sadržinom bošnjačkoga naroda – barem nam to otkriva idiolatrija pisane riječi. Prosto, imanencija književnosti podrazumi...
by Redakcija
 

 
 

BKC: „Bosna i Bošnjaci u književnosti Avde Halilovića“

Bošnjački kulturni centar Sarajevo organizira Koševske divane na temu „Bosna i Bošnjaci u književnosti Avde Halilovića“   Učestvuju: Isnam Taljić Fatmir Alispahić Avdo Halilović     Avdo Halilović ...
by Redakcija
 

 




Konkursi regiona