Avlija
Portal za kulturu, književnost i društvene teme



Promocije

8. Oktobra 2015.
 

Marina Đenadić: Most do izmaštanih vrtova Saše Stojanova

More articles by »
Written by: Redakcija
Oznake: ,

Poetska proza Saše Stojanova predstavlja vezu, sponu, most kojim se stiže do izmaštanih vrtova. Ove dve odrednice: most i izmaštani vrtovi su dve tačke puta kojim se kreće lirski subjekat koji teži svom cilju – da rečima opiše i izrazi most kojim se stiže do „izmaštanih vrtova“. Taj put i naum nije ni lak ni jednostavan, već, naprotiv, vrlo komplikovan. Zbog toga je i pozicija lirskog subjekta vrlo specifična – predstavlja pokušaj da se izrazi ono metafizičko, transcedentno u poetskom činu, što je zapravo taj „most“ kojim se stiže do „izmaštanih vrtova“. Stoga je i ova poetska proza podeljena na dva ciklusa: „Izmaštane vrtove“ i „Most“ – i tako je valja i čitati.

„Izmaštani vrtovi“ su prvi ciklus ove zbirke i predstavljaju u velikom stepenu prostor imaginacije u koji su utkane i želje, htenja, preokupacije i refleksije lirskog subjekta. Taj prostor je kompleksan i u okviru njega su otvorena mnoga pitanja – neka su dobila svoje odgovore, neka nisu. Sublimaciju želja, htenja i težnja lirskog subjekta predstavljaju dve preokupacije – da se u stihove pretoči i stihovima izrazi suština ljubavi i drugu: da se izrazi priroda poetskog čina u svoj svojoj punoći i sveobuhvatnosti. Ljubav se tretira kao nešto trenutno i prolazno, što je uočljivo u sledećim stihovima:

Prođosmo jedno kraj drugog –

 

Treći se, oslepeli smo od ljubavi,

koju ne videsmo pred sobom. (Daljina)

 

Ovi stihovi potvrđuju da prolazni i trenutni kakarakter ljubavi u ovoj poetskoj prozi proizilazi iz „slepila“ za istu – što lirsko ja i priznaje.

U istoj pesmi razotkriće se odnos pojma ljubavi i metafore „izmaštani vrtovi“ u ovoj poetskoj prozi, kao i veći deo dijapazona koji je obuhvaćen ovom metaforom:

Geledali smo se i plašili istu da priznamo,

u izmaštanim vrtovima koje sam tebi čuvao.

Čime se potvrđuje da je i ljubav kao kategorija deo „izmaštanih vrtova“ u koje se „beži“, jer se lirsko ja plaši da prizna ljubav,  koju „čuva u izmaštanim vrtovima“ samo za „nju“ – što je dodatna potvrda da su vrtovi deo imaginacije, odnosno da lirsko ja teži da izrazi metafizičku i transcedentnu prirodu ljubavi i u tom ključu valja čitati ove lirske zapise.

Druga preokupacija lirskog subjekta je takođe specifično izražena:

Priroda poetskog čina se izražava preko reminiscencija o stihovima i njihovom položaju u savremenom svetu:

Po uglovima poput kurvi ponuđeni stajaše

najlei stihovi.

 

Usput ih pobraše nezainteresovani šetači i utopiše

u ritam prolaznosti. (Stihovi)

Stihovi kao artefakt iskazuju način na koji su prihvaćeni i kako se doživljavaju  u savremenom svetu – oni su zapravo „napušteni“ i „prepušteni sami sebi“ i „nude se“ poput žena lakog morala, a na tom putu zapadaju u ruke nezainteresovanim šetačima i upadaju u kolotečinu i ritam prolaznosti.

Dve glavne preokupacije lirskog ja, izražene u ovim lirskim zapisima, povezane su „mostom“. Taj most je od praiskona na ramenu lirskog subjekta, na kome:

Video sam te kako bežiš u ogledalo istine –

          Danas na most polu cveće zaborava. (Pustinjski most)

          Čime je implicitno naznačeno da ljubav – idealna polovina – beži i krije se u „ogledalu istine“ i upravo iz tog razloga „most prekriva cveće zaborava“, što potvrđuje da most, veza, spona, što ova poetska proza Saše Stojanova i jeste, sama po sebi iziskuje određen stepen zaborava, kako bi se stiglo do „izmaštanih vrtova“ u kojima se lirski subjekat gledao sa „njom“ i čuvao te „vrtove“ samo za „nju“. Međutim, ovo nije kraj puta koji prelazi lirsko ja, a i čitalac zajedno sa njim. Naime, lirsko ja poseduje i viziju, izraženu u pesmi Budući most, u kojoj je „bez straha ukradena nebeska avlija“ i „bačena pod budući most“ – kao zalog za buduća ostvarenja imaginacija se „baca“ pod budući most. Zbog toga lirski subjekat će:

Kad ga budu sagradili, stići ću da se pokajemne žurim

jer Bog prta. (Budući most)

Čitalac će uživati, razotkrivajući međuprostor između „mosta“ i „budućeg mosta“. U tom (raz)otkrivanju susrešće se i sa sentencama ovog autora poput ove kojom se teži idealnom poetskom izrazu i izražava „ideala pesma“ u istoimenoj pesmi:

Bila bi to pesma od jednog stiha, od jedne reči,

u kojoj bismo bili i zauvek ostali.

Čime je izražen i most kojim se stiže do izmaštanih vrtova.

 

Marina Đenadić



About the Author

Redakcija
Redakcija




Konkursi regiona
 
 

 

Pet priča Veljka Bosnića

СКОКОВИ ПО ВОДИ   Масна велика вода, на доку усред дана, дрјемам као мачак и хватам посљедњи зрак сунца… Клупа је мој кре...
by Redakcija
 

 
 

U Beču promovisana knjiga Dragane Tomašević ”Bajram ide…”

Beč, 20. maj 2017, Bosansko Akademsko Društvo u Austriji (GBAA) organiziralo je druženje sa Draganom Tomašević povodom knjige „Bajram ide…“ Zanimljivo druženje koje će ostati u sjećanju svih prisutnih po atmo...
by Redakcija
 

 

 

Glavni program 25. Kotorskog festivala pozorišta za djecu

OBJAVA GLAVNI PROGRAM KOTORSKI FESTIVAL POZORIŠTA ZA DJECU PREDSTAVLJA PREDSTAVU O AUTORSKIM PRAVIMA ZKM – PRIRODA I DRUŠTVO   Kotorski festival pozorišta za djecu ove godine obilježava svoje jubilarno 25. izdanje ...
by Redakcija
 

 
 

Historijski čas povodom 75 godina Zeničke rezolucije

Kulturni centar „Karneol“ u Zenici je, četvrtak, 25. maja 2017.godine, u Muzeju grada Zenica, organizovao historijski čas u povodu obilježavanja 75.godina Zeničke rezolucije Piše: Said Šteta Nema dana a da nam Evropa ...
by Redakcija
 

 




Konkursi regiona