Avlija
Portal za kulturu, književnost i društvene teme



Promocije

19. Decembra 2015.
 

Miloš Ristić: O knjizi poezije ”Pusti me da sanjam” Latinke Đorđević

More articles by »
Written by: Redakcija
Oznake: ,

ИЗМЕЂУ ОПТИМИЗМА И ПЕСИМИЗМА

(О књизи поезије ,,Пусти ме да сањам” Латинке Ђорђевић)

Miloš Ristić

Пише: Милош Ристић

 

 

 

 

 

 

Наслов збирке Латинке Ђорђевић носи и императив, категорички или симболички – ,,Пусти ме да сањам”. А то ,,пусти” заправо и није прави императив, већ императив у функцији молбе, чиме се изражава трагика несклада лирског субјекта са објективном стварношћу у којој живимо, пројектованој тако да појединцима намеће системе, регулације, односе, навике, мишљења, па и осећања. А то, последње, осећања, управо су оно што вуче ка маштању једне друге, боље, сањиве стварности, у којој је све лакше, мекше, лепршавије, невиније и спонтаније. Један други песник, написао је кратку форму, тристих ,,Пусти ме/ пусти нас/ пусти”. И заиста, чини се да ово време неће да пусти људе на миру – као да је то оно што нам је Латинка Ђорђевић хтела казати мотом у имену збирке. Јединке теже да буду пуштене, јединке теже слободи, а каква је то слобода којој није дозвољено да сања? Сам насловни концепт стоји на танкој жици песимизма и оптимизма, али је управо оно ,,пусти” оптимистички императив који је превагнуо. Као да се жели наредити срећа, као да се жели наредити срећи, као да се хоће, макар и силом, преотети тренутак мира. Толико је јака та жеља.

 

Оптимистички императив оваплоћује се у стиху ,,Смеј се”, истоимене песме. Но, прича о оптимистичком императиву комплицира се ако погледамо целу збирку, јер ћемо доћи и до оног ,,Сад ћутим и не сањам више”, изричитог песимизма. Цела збирка је као борба, вечна борба између оптимизма и песимизма.

 

,,Пусти ме да сањам” подсећа на лирску бајку, са једне стране, док са друге, читава збирка се усложњава комбинацијом песама и мини-песама, интерлудија, интермеца, који прате основну тему и готово рефренски варирају на њу, композицијом која је врло близу поеме.

 

Може се констатовати можда и пречеста употреба презента који за разлику од перфекта, а и заједно са њим, више припада прозном стваралаштву. Но, са друге стране, у складу са мелодијом, меланхолијом, менталитетом и тоналитетом читаве збирке (и наслова исте) он је послужио као јако везивно ткиво.

 

Духовна компонента рефлексивног тока поезије Латинке Ђорђевић снажно се сукобљава са телесном и Еросом: ,,Горка олуја/ пара груди/ огољене” као и ,,Талас жеља/ смешећи се широко/ лиже пукотине/ слатке бесмислице” (стр. 35 / стр. 34).

 

Занимљива је игра презента и императива, који у њеној поезији мешају своја значења у копулативном споју у коме заједно партиципирају, као и презента и перфекта, где презент често бива у функцији означавања прошлог, а прошло време као да означава нешто што је вечно прошло, па и до садашњег тренутка, нпр. ,,Бриге нас море/ годинама/ коса је од те муке/ проседела,/ душа увела” (стр. 79).

 

Душа, као битно обележје у култури старих Словена, све то није случајно, Латинка Ђорђевић је заиста песникиња словенска, у чијем поетском језгру душа заузима важно ако не и главно место – њене су песме мисаоне само ако су и осећајне, заправо она и пише својеврсне душевне песме.

 

Сви ови, примарни несклади, срећа и туга, смех и сузе, нада и бол, права и секундарна значења морфолошко-синтаксичких јединица, дух и Ерос, у функцији су изражавања основног сукоба, песимизма и оптимизма, где се песникиња опредељује за друго, али је реалност враћа првом. Ту немогућност, да се ухвати коло среће, онда када се појави, најбоље потврћују сами делови ове збирке:

 

,,Срећа растаче наше силе,

Као што несрећа

Гуши наше врлине…”

 

или:

 

,,Живот с пролећа

године бдења,

вечита чежња,

љубичасто небо

на крилима галеба,

ноћ што

лагано пада.”

 

или пак:

 

,,Срећа која пламти,

помаже да победим

живу смрт.

Болест и грч.”

 

Или оно, што можда и најбоље детерминише читаву збирку:

 

,,Страх је прошао,

вратите ми сан.”

 

 

                                                                                              проф. Милош Ристић

 

 

 



About the Author

Redakcija
Redakcija




Konkursi regiona
 
 

 

Yohann Koshy: Kako je bombardovanje iz vazduha promijenilo svijet

Proučili smo istoriju posmatrajući je iz oblaka. Istaknuta slika: Drezden, 1945, pogled sa gradske vijećnice (Rathaus) na razoreni grad (Foto via Deutsche Fotothek‎) Kad je čovjek prestao da vjeruje u Boga, počeo je da ...
by Redakcija
 

 
 

Zoran Bar: Kako prepoznati karakteristike narcizma i psihopatije u poslovnom i političkom okruženju?

Da li ste ikada doživeli mobing ili bili svedok istog? Pitate li se kako funkcionišu i kako se nose sa grižom savesti osobe čije odluke i delovanja direktno štete drugima? Ovde se prvenstveno podrazumevaju one ličnosti ko...
by Redakcija
 

 
 

Zoran Hercigonja: Semezdin Mehmedović – Poezija apatrizma u ”Devet Alexandrija”

Kada se čovjek malo bolje zapita tko je on uistinu, u dubini duše pročita odgovor: „ti si vječiti apatrid, beskućnik i lutalica.“ I cijeli život  je neka vrsta lutanja, skok s jednog  mjesta na drugo, prolaz kroz vr...
by Redakcija
 

 

 

Said Šteta: Batonovo književno veče sa prijateljima

U petak je, 3. februara 2017. godine, organizovan je još jedan kulturni događaj u Klubu paraolimpijskih sportova „Baton“ Zenica, koji okuplja najteže invalide prošlog rata. U Muzeju Grada Zenica „batonci“ su za lju...
by Redakcija
 

 
 

Razgovor sa Vesnom Radović: Ni danas nismo mnogo odmakli od ”devedesetih”

Djetinjstvo je možda najbezbrižniji dio života, pa samim tim i najljepši. Recite nam nešto o odrastanju i školovanju u kamenom gradu, pored mora. VESNA RADOVIĆ: Tek mnogo godina kasnije, prošavši dosta svijeta, shvatil...
by Redakcija
 

 




Konkursi regiona