Avlija
Portal za kulturu, književnost i društvene teme



Promocije

19. Decembra 2015.
 

Miloš Ristić: O knjizi poezije ”Pusti me da sanjam” Latinke Đorđević

More articles by »
Written by: Redakcija
Oznake: ,

ИЗМЕЂУ ОПТИМИЗМА И ПЕСИМИЗМА

(О књизи поезије ,,Пусти ме да сањам” Латинке Ђорђевић)

Miloš Ristić

Пише: Милош Ристић

 

 

 

 

 

 

Наслов збирке Латинке Ђорђевић носи и императив, категорички или симболички – ,,Пусти ме да сањам”. А то ,,пусти” заправо и није прави императив, већ императив у функцији молбе, чиме се изражава трагика несклада лирског субјекта са објективном стварношћу у којој живимо, пројектованој тако да појединцима намеће системе, регулације, односе, навике, мишљења, па и осећања. А то, последње, осећања, управо су оно што вуче ка маштању једне друге, боље, сањиве стварности, у којој је све лакше, мекше, лепршавије, невиније и спонтаније. Један други песник, написао је кратку форму, тристих ,,Пусти ме/ пусти нас/ пусти”. И заиста, чини се да ово време неће да пусти људе на миру – као да је то оно што нам је Латинка Ђорђевић хтела казати мотом у имену збирке. Јединке теже да буду пуштене, јединке теже слободи, а каква је то слобода којој није дозвољено да сања? Сам насловни концепт стоји на танкој жици песимизма и оптимизма, али је управо оно ,,пусти” оптимистички императив који је превагнуо. Као да се жели наредити срећа, као да се жели наредити срећи, као да се хоће, макар и силом, преотети тренутак мира. Толико је јака та жеља.

 

Оптимистички императив оваплоћује се у стиху ,,Смеј се”, истоимене песме. Но, прича о оптимистичком императиву комплицира се ако погледамо целу збирку, јер ћемо доћи и до оног ,,Сад ћутим и не сањам више”, изричитог песимизма. Цела збирка је као борба, вечна борба између оптимизма и песимизма.

 

,,Пусти ме да сањам” подсећа на лирску бајку, са једне стране, док са друге, читава збирка се усложњава комбинацијом песама и мини-песама, интерлудија, интермеца, који прате основну тему и готово рефренски варирају на њу, композицијом која је врло близу поеме.

 

Може се констатовати можда и пречеста употреба презента који за разлику од перфекта, а и заједно са њим, више припада прозном стваралаштву. Но, са друге стране, у складу са мелодијом, меланхолијом, менталитетом и тоналитетом читаве збирке (и наслова исте) он је послужио као јако везивно ткиво.

 

Духовна компонента рефлексивног тока поезије Латинке Ђорђевић снажно се сукобљава са телесном и Еросом: ,,Горка олуја/ пара груди/ огољене” као и ,,Талас жеља/ смешећи се широко/ лиже пукотине/ слатке бесмислице” (стр. 35 / стр. 34).

 

Занимљива је игра презента и императива, који у њеној поезији мешају своја значења у копулативном споју у коме заједно партиципирају, као и презента и перфекта, где презент често бива у функцији означавања прошлог, а прошло време као да означава нешто што је вечно прошло, па и до садашњег тренутка, нпр. ,,Бриге нас море/ годинама/ коса је од те муке/ проседела,/ душа увела” (стр. 79).

 

Душа, као битно обележје у култури старих Словена, све то није случајно, Латинка Ђорђевић је заиста песникиња словенска, у чијем поетском језгру душа заузима важно ако не и главно место – њене су песме мисаоне само ако су и осећајне, заправо она и пише својеврсне душевне песме.

 

Сви ови, примарни несклади, срећа и туга, смех и сузе, нада и бол, права и секундарна значења морфолошко-синтаксичких јединица, дух и Ерос, у функцији су изражавања основног сукоба, песимизма и оптимизма, где се песникиња опредељује за друго, али је реалност враћа првом. Ту немогућност, да се ухвати коло среће, онда када се појави, најбоље потврћују сами делови ове збирке:

 

,,Срећа растаче наше силе,

Као што несрећа

Гуши наше врлине…”

 

или:

 

,,Живот с пролећа

године бдења,

вечита чежња,

љубичасто небо

на крилима галеба,

ноћ што

лагано пада.”

 

или пак:

 

,,Срећа која пламти,

помаже да победим

живу смрт.

Болест и грч.”

 

Или оно, што можда и најбоље детерминише читаву збирку:

 

,,Страх је прошао,

вратите ми сан.”

 

 

                                                                                              проф. Милош Ристић

 

 

 



About the Author

Redakcija
Redakcija




Konkursi regiona
 
 

 

Đura Šefer Sremac: Uskršnja nedelja

Ђура Шефер Сремац   УСКРШЊА НЕДЕЉА     Био сам дете близу девете… Ех, успомене походе мене!   Од трешње цвêта нежнија, ...
by Redakcija
 

 
 

Uskoro nova knjiga ”Rožaje nekada i sada”

U toku je priprema knjige sa ekskluzivnim starim fotografijama (iz bogate arhive od kojih većina do sada nisu objavljene) iz prošlog vijeka kao i novim fotografijama snimljenim iz iste pozicije. Knjiga ,,Rožaje nekada i sada...
by Redakcija
 

 
 

Said Šteta dobio prvu nagradu za najbolju novinsku priču

U okviru Međunarodne kulturne manifestacije “Zeničko proljeće 2017“, NIP „Naša riječ“ iz Zenice 5. aprila 2017. godine u Općoj biblioteci, priredilo je svečanost dodjele nagrada izabranim autorima, na k...
by Redakcija
 

 

 

Pjesma Mehmeda Akifa Ersoja (na bosanski preveo Sejfidin Haruni)

Mehmet Akif  Ersoj   HIMNA NEZAVISNOSTI   Ne strahuj! Sjaj crvenog bajraka što se po sumraku vihori, neće se ugasiti; Sve dok se posljednje ognjište, što se dimi nad mojom domovinom, ne ugasi. Taj bajrak je zvije...
by Redakcija
 

 
 

Sende Dodevski: Slatko od kajsija

Još uvijek pamtim jedno dugo, dugo putovanje vozom od Splita do Skopja u sada već davnoj 1963. godini, a neposredno nakon zemljotresa koji je početkom avgusta zadesio Skopje… Nepregledna šatorska naselja po parkov...
by Redakcija
 

 




Konkursi regiona