Avlija
Portal za kulturu, književnost i društvene teme



Promocije

28. Novembra 2015.
 

Miloš Ristić: O zbirci poezije Lepe Simić ”Najtiše Posvete”

More articles by »
Written by: Redakcija
Oznake: , ,
Miloš Ristić

Miloš Ristić

NAJTIŠE POSVETE su zbirka poezije u kojoj se na različite moguće načine konkretizuje odnos između lirskog centra – jedinke i zavičaja koji je predstavljen ili u porodici ili u ljudima koji joj nedostaju. Ono što povezuje te dve strane najčešće je čežnja, ljubav, naklonost, dopisivanje itd. Prostorna udaljenost, odnosno širenje životnog prostora u direktnom je obrnutosrazmernom proporcionalnom odnosu sa gubitkom ili nedostatkom sreće.
Prostorna udaljenost širi se i na vreme pa poetski narator ili jedinka sve manje biva u realnom a sve više se vraća u ono neko, prošlo, bolje vreme. Vreme sreće, mladosti, nekih nevinih pogleda na svet. Prva u tom krugu nedostajanja je majka. Njenim odlaskom pesnikinja žali za osećanjem što prestaje da bude nečije čedo i ćerka. Taj osećaj nadoknađuje stihovima brige i nežnosti koje piše za svoju ćerku.
Čitava ova zbirka kao da je jedan spomenar sećanja, ljudi, mesta, osećanja i čežnji prema zavičaju koji je daleko i ljudima koji su joj bliski. Pored čežnje prema roditelju i čežnje prema rodnom kraju centralno mesto u zbirci predstavlja čežnja prema dragom. Sve je to obavijeno i snažno prožeto nekim velom sećanja pa i ne čudi što poneki stihovi u celosti i glase ,,Sećaš li se” ili ,,Stižu me sećanja”. I, koliko žali za prošlom i završenom ljubavi, toliko i poziva na novu ljubav – pesnikinja ceo smisao postojanja vidi u ljubavi i voljenju.
Zato i poziva ,,Hajdemo negde večeras”, negde gde bi doživela nova sećanja i nove momente, neka nova pamćenja u njenoj duši i srcu. Hajdemo negde, ona poziva dragog, ili budućeg dragog, da – ,,Upisujemo pečate postojanja”. Za Lepu Simić se postoji i biva samo ako se voli, tačnije samo ako se biva voljen, ako je ljubav uzvraćena. Pesnikinja, različitim vrstama ljubavi, voli sve ljude u njenom svetu. Zato piše jednu pesmu majci, jednu za ćerku, jednu dragom, jednu najbližoj drugarici. Te su pesme njene u formi pisma, i pesnikinja čak to i ne krije – pesmama kao pismima ona poziva na večnost i zahvaljuje ljudima koji joj znače. Nedostajanje nije samo fizičko, prostorno – ono se kroz njene stihove otelotvoruje kao jaka emotivna, svakodnevna, duševna komponenta.


Miloš Ristić



About the Author

Redakcija
Redakcija




Konkursi regiona
 
 

 

Prof. dr. Nisveta Alispahić poklonila opremu iz svoje ginekološke ambulante Domu zdravlja Teočak

Prof. dr. Nisveta Alispahić (82), prva Tuzlanka specijalista ginekologije, dugogodišnja načelnica Ginekološko-akušerske klinike u Tuzli i šefica Katedre na Medicinskom fakultetu, koja je nakon penzionisanja jedno vrijeme ...
by Redakcija
 

 
 

Dajana Lazarević: “Ulažite u sebe i iskoristite svaki slobodan trenutak da nešto novo vidite i naučite”

Ona je tek napunila 24 godine, a već je objavila tri knjige poezije, jedan roman i jednu biografiju. Član je Književnog kluba Scena Crnjanski, a pored toga aktivna je i kao kustos i član Kluba saradnika Narodnog muzeja. Spo...
by Redakcija
 

 
 

SUADA A. DŽOGOVIĆ ODBRANILA DOKTORSKU DISERTACIJU

U utorak, 21. marta 2017. godine, na Univerzitetu Jugoistočne Evrope u Makedoniji, mr. sc. Suada A. Džogović uspješno je odbranila doktorsku disertaciju na temu ”Političko-kulturni utjecaj Republike Turske na Zapadni...
by Redakcija
 

 

 

Milijan Despotovć: Recenzija zbirke pesama Zorice Tijanić „Campana Immortale“

Poezija je i duhovni melem „u raskoraku teških misli“. U njoj pesnik nije okrenut samo sebi već i spoljašnjosti, tamo je njegov čitalac, vodeći često onaj Ničeovski dijalog „ljudsko, suviše ljudsko“. Pesnik ne s...
by Redakcija
 

 
 

Kosta – Kočo Racin: Kopači (Prevod s makedonskog: Sande Dodevski)

Kosta – Kočo Racin     KOPAČI   Nestaje noćca crna Kruni se stijena mraka Selom se pjetli čuju Zora se zori – Nad stijenom u krvi Tamu upija Silno Zasvijetlio Dan! Budite se umorni Kopačice i kopač...
by Redakcija
 

 




Konkursi regiona