Avlija
Portal za kulturu, književnost i društvene teme



Promocije

29. Marta 2015.
 

Mirjana Đapo: Između legende i istorije o Veprincu i kneginji Anni Stell

More articles by »
Written by: Redakcija
Oznake:

Pred književnim perom Žarka Milenića svi koji se knjževnošću bave  ne mogu da budu ravnodušni. Široka lepeza motiva koje nam je svojim delima ponudio, forme kojima ih je ugravirao u nove knjige, slojevi intelektualnog i poetsko- lirskog čine ga bliskim širokoj čitalačkoj publici. Da bi pisao o Milenićevim knjigama, kao uostalom o delu bilo kog  s pravom afirmisanog pisca, moraš biti „dorastao“ autoru, prelistati i ostale njegove naslove, ako ne i proučiti.

Smogla sam hrabrost da progovorim, prenesem utiske, o delu koje na mene ostavilo najsnažniji utisak. Zašto baš „Majka kamena“, to bi mogli odgovoriti oni koji su se mojim senzibilitetom kroz više objavljenih rukopisa bavili.

Uvek su me impresionirale legende jer ostavljaju prostora istoriji i legendi, prostora ljudskim tračevima, fantaziji. Ima u njima sloj koji sam stvaraš, dograđuješ jer je bajkovitost prednost ovakvih štiva.

Videla sam da je Milenić  u pogovoru pokušao da objasni vezu između ta dva sloja- istorija i legenda, ali sam to ostavila za kraj jer nisam želela da ih razdvajam, tražim paralele. I bez tog dodatka autora njegov roman bi živeo svoj život. Teško je kada te nešto impresionira spoznati da li je to forma ili sadržina, da li oboje, čemu dati prednost. Legenda, sama po sebi, je neverovatna, interesantna, jer zadire u davni 14. vek, a govori o ženi koja bi mogla da se smesti u bilo koji kasniji, možda, ponajpre, u današnji. Prednost ću dati ne legendi već postupku kojim je Milenić oživeo kneginju Annu Stell.

Veprinac, kaštel- dvorac njegove junakinje je, opet, zaogrnut prelepom legendom- zašto je gradić osnovan baš tu, ne uz vodu, i razvija maštu, neku vrstu misterije. I junakinja je misteriozna, ona je poslednji naslednik ovog zdanja i sa njom će i istorija otići u legendu.

Ono što je u romanu najimpresivnije što veštom rukom slikara Milenić kneginju oživljava dajući joj živo tkivo, prelepu vanjštinu i neobičan karakter. Za taj karakter Anne sigurno su zaslužne priče, „repovi“ koji su je zapamtili kao narcisoidnu, bezosećajnu, oholu, hladnu. Autor ovog dela krenuo je od pretpostavke da je kneginja stvarno bila takva, okrutna gospodarica  podanicima. U romanu se ne pominje njeno ime, tek u pogovoru ga saznajemo, pa će ona u čitavoj storiji o kojoj govori biti samo – gospodarica.

Kroz zanimljiva poglavlja naslovljena pitanjima: Tko je ona?  Što  ona radi?, Kako provodi vrijeme?, O čemu misli?…Zašto je gospodarica sama?, Ko će je naslediti…, vešto smo uvedeni  ne samo u lik okrutne gosodarice, već  je postavljeno široko pitanje matrijarhata, prisutnog, verovatno, još u srednjem veku. Po Mileniću, žena, ako joj dopustiš da gospodari, može to da radi i bolje od muškarca, ali i, sigurno okrutnije. Sledi igra odgovora na ta pitanja i svuda je odgovor da je čovek slab pred jačim, željan prestiža i vlasti, sujetan na svoju fizičku i društvenu pojavu i nema tog koga vlast neće pokvariti. Zato je njen sluga, koji nam je i predstavlja, moralno brani. Možda je taj sluga i sam Milenić, na kraju sastavljač pitanja o kneginji.

 

Drugi deo ZATOČENIK blizak je omiljenoj formi  tvorca romana o kome govorim, a to je – naracija kroz pisma i odgovore. Još nekoliko Milenićevih romana ima tu formu. Pisma piše ugledni grof, zatočen jer je gospodarici dobacio na balu nepristojne reči. Ono što i ovom delu romana daje univerzalnost je, osim odnosa gospodara i potnjičenog, patrijarhalni odnosi unutar porodice koji često ne poznaju ljubav, razumevanje, podršku. Nesretni grof je u nemilosti i porodice, prijatelja, gospodarice i taj sukob neće moći rešiti ni nesreća grofa, pokajanje, molba za pomoć. Šaljiivi, ali opet metaforični, deo je pismo mačku Felixu koji mu jedini daje odgovor i baca istinu u oči.

Treći deo – MAJKA donosi centralni motiv i poruku da nijedna uloga nije značajnija, svetija, od uloge majke. Grofica nije želela ulogu žene, majke, jer je sve to za nju bio balast, sputavanje slobode. Kada postaje svesna da je život prolazan, prolazna i ona, želi da se ovekoveči kao dobrotvorac gradeći Crkvu Svete Marije, sujetno sa kipom od kamena po njenom liku. Sveta Marija i žena gospodarica, surova, puna mržnje prema rađanju, potomstvu, ne idu skupa. Umetnik, maestro, je marioneta u rukama osione vladarke. Moraće poslušati njene naredbe, ali će njegovo delo pred likom i srdžbom Marije, kao finalni proizvod biti razoreno u komadiće. Univerzalna poruka je da se sve može kupiti osim volje Božije i da te dve sile dobra i zla ne mogu biti izjednačene.

Moglo bi se pričati i o istorijskom sloju, vezi matrijarhata kroz istoriju, grotesknim slikama drugih vladarki koje su ostale zabeležene  kao negativni likovi istorije. Ti je sam Milenić u Pogovoru objasnio da ga je inspirisala Marija Antoaneta, isto tako surova, zatočeni markiz, ali je sve ovo ostalo u senci Anne – Majke Kamene.

Roman Žarka Milenića zaslužuje da se nađe na programu lektira za srednju školu, ali o tome ne odlučuju čitatelji poput mene.



About the Author

Redakcija
Redakcija




Konkursi regiona
 
 

 

Kako se sve manipuliše sa nama u poslovnom i privatnom životu?

Ne možemo sprečiti da neko pokuša da nas izmanipuliše, ali možemo sprečiti da budemo izmanipulisani. Da bismo u tome uspeli, pre svega moramo razviti svest o postojanju manipulacije, ali i njeno prepoznavanje na vreme. U ...
by Redakcija
 

 
 

Objavljena knjiga ‘’Zaštita okoliša sa aspekta islama’’ dr. Ragiba es-Serdžanija

Sredinom januara rožajska ‘’Avlija’’ je objavila knjigu ‘’Zaštita okoliša sa aspekta islama’’ autora dr. Ragiba es-Serdžanija u prevodu prof. Afana Latića. Ovo djelo je prema riječima prevodioca 2012., god...
by Redakcija
 

 
 

”Ljudi će uvijek pokušavati da sruše naše dvorce” – Milan Jović o knjizi ”Absum”

Milan Jović, devetnaestogodišnjak iz Teslića 12. januara 2017. godine izdaje svoju treću knjigu pod nazivom ”Absum”. Zašto baš ”Absum”? Knjiga ”Abum” simboliše moj odlazak iz grada u k...
by Redakcija
 

 

 

Poema Srebrenicau kontekstu avangarde XXI. stoljeća

Nikola Šimić Tonin: Srebrenički kodirani kadrovi smrti, Vijeće bošnjačke nacionalne manjine Zadarske županije, Zadar 2016. Poema Srebrenica funkcionira kao suptilna interaktivna umjetnička stvarnost svih žrtava i žrtv...
by Redakcija
 

 
 

Nikola Šimić Tonin: Prikaz nove knjige Sandeta Dodevskog

Sande Dodevski: Jačinska jutra, Društvo za afirmaciju kulture – Presing, Mladenovac, Đenovići, 2016., Presing. Prikaz zbirke priča “Jačinska jutra”, Sandeta Dodevskog Piše: Nikola Šimić Tonin, Zadar Pripovjedačk...
by Redakcija
 

 




Konkursi regiona