Avlija
Portal za kulturu, književnost i društvene teme



Promocije

6. Januara 2014.
 

Natalija Ž. Živković: Deda mraz spasava Srbiju i područje eks-Ju

More articles by »
Written by: Redakcija
Oznake: ,

autorka: Natalija Ž. Živković

 

scenario epizode
Deda mraz spasava Srbiju i područje eks-Ju
TV emisije Dva komada nečega 

lica: Deda Mraz, Pomoćnik, Vila

Foto 3 (Custom) 

SCENA 1

LICA: Deda Mraz, Pomoćnik

(Deda Mraz i Pomoćnik u eksterijeru, ispred zida na kom su nacrtani sunce i palme. Pomoćnik drži pod miškom igračku sneška.)

DEDA MRAZ: Šta je ovo?! Kuda ide ovaj svet?! Avgust traje već  pet godina i Nova godina nikako da dođe. Eh, gde su ta dobra stara vremena kada smo slavili Novu godinu svake godine, pa i češće.

POMOĆNIK: Eh, Deda Mraze! To bih i ja voleo da znam. Više nego da otvorim limenku okom, više nego da se popnem na brdo i raširim ruke kao da ću da poletim. Nedostaju mi konfete, nedostaju mi prskalice. Osećam veliku prazninu u grudima, kao da mi je neko zario veliku prskalicu u dušu.

DEDA MRAZ: I ja, moj Pomoćniče. Osećam se kao da mi je neko zario u dušu prskalicu i veliku sekiru. Za mene, život bez proslave Nove godine je kao hod po ivici usijane sekire.

POMOĆNIK: Toliko sam se radovao kao dete kada mi Deda Mraz donese automobilčić. Tako smo se i upoznali. (tapše Deda Mraza po ramenu) Kako da sada deca dobiju automobilčiće kada nam država neće refundirati troškove za to, jer Nova godina zauvek kasni? Listove iz kalendara s 31. decembrom možemo slobodno baciti piranama, i to zauvek. Evo ovako.

(Pomoćnik baci igračku sneška.)

DEDA MRAZ: Da, da nije bilo Nove godine, ti bi danas možda bio bankar ili predsednik. Bio bi uštogljen kao grisina kada se pobode u plast sena. Ne bi bilo osmeha na tvom licu. Bio bi duboko nesrećan kao čovek sa reklame za sapune.

POMOĆNIK: Vreme je, Deda Mraze. Moramo nešto preduzeti.

DEDA MRAZ: Šta?!

POMOĆNIK: Da zapalimo avgust? Da ga spakujemo u kinder jaje? Ali, mnogo bi kinder jaja bilo potrebno, i država nam to ne bi refundirala.

DEDA MRAZ: Da pozovemo našeg prijatelja Supermena?

POMOĆNIK: On je na Bahamima. Evo razglednice. (vadi razglednicu iz džepa) Nosi kožne pantalone na plus pedeset, to samo Supermen može, i vozi kroz glavnu ulicu skuter za vodu.

DEDA MRAZ: Hajde da se i mi obučemo u kožna odela? Nova godina će tada sigurno doći. Ali… mi već imamo kožu na telu. To je kao da imamo (pravi rukama znak navodnika) „kožna odela“.

POMOĆNIK: A da pitamo Betmena?

DEDA MRAZ: ’Ajde.

POMOĆNIK: Poslaćemo mu pismo. ———————— Ipak, mi njega lično ne poznajemo. Trebalo bi da imamo debelu vezu. Ne znam ni koliko sve to njega zanima i da li govori srpski.

DEDA MRAZ: A možda da pitamo ribare? Oni imaju velike mreže i mogu u njih upecati mnoge stvari. Neki od njih su i poznati, kao Mihajlo Petrović Alas.

POMOĆNIK: Eno je tamo reka. Mahnimo im!

(Deda Mraz i Pomoćnik mašu van kadra.)

DEDA MRAZ i POMOĆNIK: Hej, ribari! Hej!

DEDA MRAZ: Veslajte! Veslajte ka nama!

POMOĆNIK: Oni idu u sasvim pogrešnom smeru. Ja sam bolji ribar od njih.

DEDA MRAZ: Pomoćniče. Mi smo prepušteni sami sebi. Ali, ova država zavisi od nas, mislim na Novu godinu. Možda se to odnosi čak i na područje eks Ju. Ne smemo izneveriti sve te ljude. Dosta je što su pretrpeli raspad Jugoslavije i aferu papinata salveta.

POMOĆNIK: Mi zajedno možemo sve. Mi možemo promeniti svet. Nema povlačenja. Nema predaje.

(Deda Mraz uzima gitaru – koja je bila van kadra – i zasvira. Izlaze iz kadra.)

 

SCENA 2

LICA: Deda Mraz, Pomoćnik

(Deda Mraz i Pomoćnik idu ulicom svirajući i pevajući novogodišnju pesmu „Bili biste vi“. Deda Mraz svira na gitari a Pomoćnik ga prati zvečkom.)
DEDA MRAZ i POMOĆNIK:

Bili biste vi krenuli
u svet pun bogatstva i
svet dobrih riba
ali bez Nove godine

Ne bismo!

Bili biste vi krenuli
u najbolji restoran
pun kavijara i ikre
ali bez Nove godine

Ne bismo!

Bili biste vi krenuli
u netaknutu prirodu
prelivenu šampanjcem
a bez Nove godine

Ne bismo!

Bili biste vi krenuli
u svet  gde kruna vam na glavi
svi vas tapšu „Kralju!“
ali bez Nove godine

Ne bismo!


SCENA 3

 

LICA: Deda Mraz, Pomoćnik, Vila

(Deda Mraz i Pomoćnik sede na fontani prekoputa Skupštine.)

POMOĆNIK: Deda Mraze, legenda kaže da u fontani prekoputa Skupštine postoje odgovori na sva pitanja. Samo treba da ubacimo kovanicu od pet dinara u ovu lednu vodu.

DEDA MRAZ: Ja imam samo kovanicu od dva.

POMOĆNIK: Ja imam samo papirni novac iz Monopola. Možda njega primaju u fontani ispred Metropola?

DEDA MRAZ: A da im otplešemo nešto umesto toga? Ipak, rizikovaću i ubaciću moje poslednje blago, kovanicu od deset dinara.

(Deda Mraz ubacuje kovanicu u fontanu. Začuje se teatralni šlagvort. Iz fontane izlazi Vila.)

VILA: Dobar dan, momci, kako život? Kako danas, šta ima?

DEDA MRAZ: Upekla je žega.

VILA: Evo vam kusur, tri dinara. A dva dinara ide na PDV.

POMOĆNIK: Ako, tako i valja. Mi najviše obožavamo državu, pošto i sami radimo za nju, iako nismo prijavljeni.

VILA: Šta ste to hteli da me pitate? Ja sam sveznajuća vila, iz fontane Stavudina Brčića na Konjarniku. Ali sam u ovoj jer zamenjujem koleginicu koja je udahnula vodu na nos.

DEDA MRAZ: Kako je to živeti u fontani?

VILA: Eh, šta da kažem… Nekada su ljudi u ovu fontanu ubacivali kovanice da požele želju. Danas, ubacuju štapiće od sladoleda i poleđine samolepljivih sličica. A kako je živeti na suvom?

DEDA MRAZ: Tragično, zaista tragično. Nama niko ništa ne ubacuje, nikakav novac, i retko ko nas ičime čašćava.

POMOĆNIK: Mene su častili na promociji kvasa, al ja to u principu ne pijem.

VILA: Ne znam da li ste primetili da nema ni Nove godine!

POMOĆNIK: Eh, primetili… To je naša bolna tačka. Kao u pesmi Ekatarine velike „Ti si sav moj bol“.

VILA: Saosećam. Moj deda je bio Deda Mraz, a i majka i ujak.

DEDA MRAZ: Znaš li, vilo, kako da se to promeni? Kako da ponovo prizovemo Novu godinu?

VILA: Znam. Ali, to je velika tajna i vi morate prvo proći vatreno krštenje, skočivši u ovu lednu prestoničku vodu gologa tela.

POMOĆNIK: Ali već smo ubacili pet dinara da dobijemo odgovor?!

VILA: To je samo urbana legenda. Morate skočiti u lednu vodu. Drugi način da dobijete odgovor je da odsečete sebi ruku. A treći da se isfrizirate kao Elvis Prisli.

POMOĆNIK: Ko smišlja te propozicije?!

VILA: Ja. To mi je u opisu radnog mesta.

POMOĆNIK: Slušaj, vilo, malo si preterala.

VILA: Ok. Onda samo skočite u lednu vodu, a ona ustvari ima 42 stepena celzijusa. I ne dišite na nos. Idemo!

(Predvođeni Vilom, Deda Mraz i Pomoćnik ulaze u fontanu. Plivaju fontanom u psihodeličnoj atmosferi.)

 

SCENA 4

 

LICA: Deda Mraz, Pomoćnik, Vila

(Vila, Deda Mraz i Pomoćnik izlaze iz fontane na Trgu Nikole Pašića. Zatim ih vidimo kako sede na njoj.)

VILA: Kako se osećate nakon ovog puta, ravnog Dalaj Laminom izletu u spejs šatlu?

DEDA MRAZ: Prosvetljeno.

POMOĆNIK: I ja sam doživeo prosvetljenje.

DEDA MRAZ: Imao sam vizije. Video sam Karl Junga i još nešto.

POMOĆNIK: Identično.

DEDA MRAZ: Karl Jung je u rukama nosio Skupštinu. I u njoj sam video poslanike. A onda je počeo da plače, i iz oka mu je ispao ministar prosvete, poput teške suze.

POMOĆNIK: A zatim su svi oni kitili jelku i plakali. Naišao je Branko V. Radičević, naš poznati pesnik, i dao im ukras što se stavlja na vrh jelke.

DEDA MRAZ: Oni su ga odbili, i ceo svet se srušio.

VILA: Duboko simbolično. Hrabri prijatelji moji, postoji samo jedan razlog zbog koga Nova godina nije došla.

DEDA MRAZ i POMOĆNIK: Koji??

VILA: Oduvek su pesnici bili glas razuma, zvezda koja sija kao simbol, na kraju tunela. Oni su ti čije ruke vrte u krug Zemlju. Napisali su mnoge stihove. Nova godina nije došla jer pesnici nisu dovoljno zastupljeni u parlamentu.

DEDA MRAZ: Kako se toga samo ranije nismo setili!

POMOĆNIK: Pa to je sasvim logično!

VILA: Odgovor vam je sve vreme bio pred nosem.

POMOĆNIK: Preostaje nam to da pokrenemo peticiju za povećanje procenta pesnika u skupštini!

VILA: Ako treba, potpisaću je dva puta.

DEDA MRAZ: I mi, makar potrošili i papir i olovku! Hvala ti vilo, hvala od srca.

VILA: Ništa, to mi je posao, dža, bu.

DEDA MRAZ: Pohitajmo, Pomoćniče, narod na ulici nas željno čeka!

 

SCENA 5

LICA: Deda Mraz, Pomoćnik

(Improvizacija. Deda Mraz i Pomoćnik prilaze ljudima na ulici i pitaju ih da potpišu peticiju za povećanje procenta pesnika u skupštini. Takođe pitaju prolaznike razna pitanja o poeziji i pesnicima – da li misle da su pesnici dovoljno zastupljeni u parlamentu, kog pesnika se najviše plaše, itd.)

 

SCENA 6

LICA: Deda Mraz, Pomoćnik

(Deda Mraz i Pomoćnik idu ulicom svirajući i pevajući nastavak novogodišnje pesmu „Bili biste vi“, uz gitaru i zvečku.)

DEDA MRAZ i POMOĆNIK:

Bili biste ušli u tramvaj
i da nema kontrole
a vozač vam brat od tetke
ali bez Nove godine

Ne bismo!

Bili biste ušli u studentsku menzu
a nema gromuljica u pireu
i najlepše ste obučeni u menzi
ali bez Nove godine

Ne bismo!

Bili biste otišli na Kalemegdan
i nacrtali Pobedniku gaće
zalazili na ušću umesto sunca
ali bez Nove godine

Ne bismo!

Bili biste bili član Mense
ljudski digitron na dve noge
imali dugmiće koje žene pritiskaju
ali bez Nove godine

Ne bismo!

 

SCENA 7

LICA: Deda Mraz, Pomoćnik, Vila

(Deda Mraz i Pomoćnik sede u parku.)

POMOĆNIK: Oh, koliko rada i truda. Kao da sam se opet na trenutak bio vratio u srednju školu.

DEDA MRAZ: Vredelo je, Pomoćniče. Već čujem zvona Nove godine kako zvone: cing ciling. Cing ciling.

POMOĆNIK: Brinem se za tvoje mentalno zdravlje. Koliko smo skupili potpisa? Trebalo je da ih skupimo sto hiljada.

DEDA MRAZ: Ovako odokativno rekao bih da ima toliko. Ali, čekaj minut da prebrojim. Jedan, dva, tri, četiri… Nekako ih je mnogo, ali bojim se da ipak nedostaje još deset potpisa.

POMOĆNIK: Onda je sve propalo…! Dižem ruke! Očigledno nema dovoljno ljudi u Srbiji voljnih da potpišu peticiju. Jedino da pitamo onu babu sa pijace što je se bojimo, ali to bi bilo suviše radikalno rešenje.

DEDA MRAZ: Mislim da je to crta koju ne smemo preći.  Oh, zar sad sve da se slomi. Zar pesnička noga nikad da ne stupi u parlament, niti pesnička ruka, niti pesničko oko.

POMOĆNIK: Hajde onda da učinimo dobro delo. Predajmo ovu peticiju s potpisima ali za nešto za šta ima dovoljno potpisa. Da tramvaji budu zeleni, da se povećaju poslanicima plate, da se vrati Nikola Tesla.

DEDA MRAZ: Rado. Ali, onda ćemo izneveriti Novu godinu. Kako to da opravdamo dečacima i devojčicama koji nikada neće doživeti iskustvo Nove godine, koji će misliti da je jelkica ono što visi u autu.

POMOĆNIK: Koji će u ponoć 31. decembra slaviti 25. maj na Dunavskom keju.

DEDA MRAZ: Kako god.

(Čuje se šlagvort i pojavljuje se Vila.)

VILA: Dobar dan, momci, ovo, ono, dža, bu.

POMOĆNIK i DEDA MRAZ: Vilo?!

POMOĆNIK : Vratili su te ovde, na Konjarnik?

VILA: Da, a moju sestru bliznakinju su sad stavili u centar. Kako ide skupljanje potpisa?

DEDA MRAZ: Nismo sigurni. Nešto ne štima.

VILA: Možda vam se istrošila hemijska?

POMOĆNIK: Ne, nije to u pitanju. U pitanju je nešto dublje, neki duboki koren.

VILA: Ne brinite, hrabri ljudi. Mi vile i korenje smo duboko povezani. U mnogim narodnim pričama vile žive u drvetu, u panjevima i stablima. Zato ću se svojeručno višestruko potpisati.

DEDA MRAZ: O, vilo, hvala ti!

POMOĆNIK: Vilo, ti si poput Ravijojle! Samo da rasfrćkaš kosu.

DEDA MRAZ: Da nam ne radi hemijska, dali bismo ti da se potpišeš našom krvlju.

VILA: Hvala, hvala… Dajte to što treba, da ga zapandrljavim. (potpisuje peticiju) Evo, sad imate sto hiljada potpisa.

DEDA MRAZ: (gleda u peticiju) Sijaju poput sneška belića.

VILA: Mogu ja i sto hiljade prvi put da se potpišem.

POMOĆNIK: Nemoj, nemoj. U Skupštini ne znam da l’ bi to prihvatili, tamo su hirurški precizni i sve je pod konac.

DEDA MRAZ: A sad, živo nam ostaj!

(Deda Mraz nestaje.)

VILA: Ćao. Idem u igraonicu, tamo radim popodne.

(Pomoćnik nestaje.)

SCENA 8

LICA: Deda Mraz, Pomoćnik

(Deda Mraz i Pomoćnik odnose peticiju u Skupštinu, a zatim izlaze srećni. Skupština se snima spolja.)

 

SCENA 9

LICA: Deda Mraz, Pomoćnik

(Deda Mraz i Pomoćnik idu ulicom svirajući i pevajući novogodišnje pesmu „Bili biste vi“.)

 

DEDA MRAZ i POMOĆNIK:

Biste li bili vanzemaljac
dokazali svima da postojite
i viknuli to najglasnije u bunar
ali bez Nove godine

Ne bismo!

Biste li obrnuli kalendar
vratili se u vreme Miloševića
i isfenirali ga na drugu stranu
ali bez Nove godine

Ne bismo!

Bili biste plesali u polju
a vrane misle da ste strašilo
i jure da vam iskopaju oči
ali bez Nove godine

Ne bismo!

Bili biste makli puža s asfalta
da ga ne zgaze kola
odveli ga na Exit i skijanje
ali bez Nove godine

Ne bismo!

SCENA 10

LICA: Deda Mraz, Pomoćnik

(Deda Mraz i Pomoćnik stoje u parku prekoputa Skupštine.)

POMOĆNIK: (veselo) Kako su nas samo dočekali u Skupštini!

DEDA MRAZ: Čini mi se da jedva čekaju da uvedu pesnike. Smešak im nije silazio s usana.

POMOĆNIK: A možda su mislili da im donosimo poklone? Deda Mraze, šta su oni poručili za Novu godinu?

DEDA MRAZ: (vadi iz džepa kovertu) Ček da vidim. Ovo su njihove želje. (čita) Odakle nam ovo, majko mila? Odakle sve ovo da im nabavimo? I žirafu? A ovo je ilegalno… Moraćemo da muljamo na granici i balansiramo između smrti i života. A ti da se premaskiraš u ženskog policajca.

POMOĆNIK: Ma, baci to. Vidiš da nisu platili ni poštansku markicu. Reći ćemo da nije stiglo.

(Deda Mraz baca kovertu.)

POMOĆNIK: Sada je sve u njihovim rukama. Kad li će odobriti proces postupka za uvođenje pesnika u parlament?

DEDA MRAZ: Da pričekamo malo. Ja mogu sat vremena.

POMOĆNIK: Ja mogu dvadeset minuta. Moram da igram „Laste prolaste“ i šah.

DEDA MRAZ: (viče ka Skupštini) Hajde, požurite malo!

(Koračaju dalje.)

POMOĆNIK: Ja imam pomalo proročnjačke sposobnosti. Deluje mi da možda neće odobriti.

DEDA MRAZ: I meni seva u zglobovima, i igra mi levi kapak. Pogledaću u „Sanovniku“ šta to znači.

POMOĆNIK: Ništa dobro.

DEDA MRAZ: A šta ako oni sad u Skupštini ni ne čitaju peticiju, nego su je bacili u neki prašnjavi ćošak? Misliš da je tako nešto moguće?

POMOĆNIK: Bojim se i da zamislim tako nešto.

DEDA MRAZ: Eh, da nam je sad ovde vila… Ali – ko je ono? (Pokazuje rukom prekoputa.)

POMOĆNIK: Branko V. Radičević! Tvoj omiljeni pesnik i idol iz mladosti!

(Deda Mraz podiže kapu s glave pozdravljajući osobu van kadra.)

(U kadar upada papirić.)

DEDA MRAZ: Oh! Nešto mi je bacio! (podiže papirić)

POMOĆNIK: Da li je bezbedno da to uzmemo?

DEDA MRAZ: Nemam pojma.

POMOĆNIK: Deda Mraze! Je li ono Desanka Maksimović?

DEDA MRAZ: Jeste!

(U kadar upada drugi papirić.)

POMOĆNIK: I ona nam baca papirić.

DEDA MRAZ: Eno ga Aleksa Šantić, odmah sam ga prepoznao!

(Upada i treći papirić.)

POMOĆNIK: I svi oni idu ka Skupštini.

DEDA MRAZ: A vidi onog sa šalom, mora da je i on pesnik…

POMOĆNIK: To znači samo jedno!

DEDA MRAZ: Nemoguće!

POMOĆNIK: Da – vlada je usvojila peticiju!

DEDA MRAZ: Predivno! Ali… gde je Nova godina?

Deda Mraz: Da nije u Kini? … Hej, Deda Mraze…! Pogledaj. Pogledaj šta piše na ovim papirićima!

(Vidimo kadar papirića u Pomoćnikovim rukama. Na papiriću piše „SNEG“.)

DEDA MRAZ i POMOĆNIK: Sneg?!!!

POMOĆNIK: Pa to znači da je pao sneg!

DEDA MRAZ  i POMOĆNIK: Jupi! (u kameru) SREĆNA NOVA GODINA!!!!

 

KRAJ

Foto autorke (Custom)

Natalija Ž. Živković

Natalija Ž. Živković (1982, Beograd) je pesnikinja, scenaristkinja, video i TV autorka. Autorka je nadrealističke emisije “Dva komada nečega” na beogradskoj TV Art. Svaka epizoda emisije zasnovana je na dramskom tekstu i nalik je kratkom filmu.

Autorka je projekta “Omnibus Video V. Poezija”, pionirskog projekta srpske video poezije. Poetski filmovi iz omnibusa prikazivani su na više od 30 festivala – u SAD, Španiji, Argentini i zemljama bivše Jugoslavije, a neki od filmova su na festivalima i nagrađivani.

Autorka je zbirke poezije “U aorti mog srca” nagrađene regionalnom “Nagradom Risto Ratković za mlade autore”.

Objavljivala je poeziju u časopisima za književnost, a zastupljena je i u antologijama.

web:

emisija Dva komada nečega
https://www.facebook.com/2komadanecega
http://www.youtube.com/channel/UCs1FMTeXy5N4eSy7qi1A30A

projekat Omnibus Video V. Poezija
https://www.facebook.com/omnibusvideovpoezija
http://www.youtube.com/user/videoVpoezija

Drugi deo – http://www.youtube.com/watch?v=d_piuxYDvLU



About the Author

Redakcija
Redakcija




Konkursi regiona
 
 

 

CRNA GORA POSTALA ČLAN MREŽE – SEE CINEMA NETWORK

Na Generalnoj skupštini mreže kinematografija Jugoistočne Evrope – SEE CINEMA NETWORK, održane tokom Međunarodnog filmskog festivala u Solunu, Crna Gora postala je njen novi član.   Crnu Goru je predstavljao Sehad ...
by Redakcija
 

 
 

REDIZAJNIRAN SAJT BOSANSKOG AKADEMSKOG DRUŠTVA U AUSTRIJI

Za redizajn stranice BOSANSKOG AKADEMSKOG DRUŠTVA U AUSTRIJI pobrinuli su se Ajdin Selimović i Sinan Arnaut iz Linca (Firma Algopoint) kao i Selma Aljović i Aldin Mahmić iz Beča: http://www.bhakademiker.org/ a u novije vr...
by Redakcija
 

 
 

Poezija Armina Bolića

ILHAMIJA     Slovo slovu derman nije Ni boja kist da zalije Neimar kule zakide.   I čudan zeman nastade I vakat vaktu kratak li je. I zulum zulumu žal nije.   Ubica ne znaše da ‘bio li je. Ubijeni n...
by Redakcija
 

 

 

Promovisana knjiga Saida Štete ”Tragom čaja od papaje”

Izložba emocija u Muzeju Grada Zenica   Promocija knjige „Tragom čaja od papaje“ čiji je autor knjževnik i novinar Said Šteta   Četvrtak večer, 9. novembra 2017. godine, ostat će  za nezaborav  brojnih posje...
by Redakcija
 

 
 

Međunarodna likovna izložba ”Eho, rubovi IV”

МЕЂУНАРОДНА ЛИКОВНА ИЗЛОЖБА „ЕХО, РУБОВИ IV”   Ликовна колонија „ЕХО, РУБОВИ IV“ је одржана у Ваљеву (од 6. до 9. октобра, 2017)....
by Redakcija
 

 




Konkursi regiona