Avlija
Portal za kulturu, književnost i društvene teme



Proza

29. Marta 2015.
 

Biljana Vićentijević: Spisak

More articles by »
Written by: Redakcija
Oznake: ,
,,Da li dobro čujem? Spisak od dvesta pedeset radnica za otkaz!? Već je okačen papir na zid?”
,,Da! Ne znam ko je na njemu. Žene plaču, loše im je. Dolazila je hitna pomoć.”
,,Dragana, vidi da li je moje ime na tom spisku za otkaz!! Molim te!”
,,Suzana, ne mogu da priđem. Tolika je gužva, buka. Svi su pod šokom! Izgubila sam autobus do grada. Ima još na parkingu kola. Moram zamoliti nekog da se vratim kući!”
Veza se prekide kao i buka u pozadini.
Toliko žena za otkaz?! Ne želim više nikoga da zovem. Svi su uznemireni. Čuli smo pre dva meseca da će se ovo desiti, ali nismo verovale. U pitanju je opstanak u ovom teškom vremenu. Mnogo nezaposlenih, gladnih i bez krova nad glavom hoda ulicama ove zemlje. Radim osam godina, bez dana bolovanja, nikada nisam zakasnila. Nikada nisam odbila posao koji mi kažu da odradim. Nisu ni druge žene. Sve smo u kreditima, na dve, pet godina. Neke imaju stambene koje treba otplatiti na deset godina. Ruke mi zadrhtaše, u grudima neka teskoba. Pogledah na sat. Već je jedanest uveče. Smena se završila odavno. Sačekaću jutro, polubudna i zabrinuta.
Noć nekako prođe.
Na stanici gledam svoje koleginice koje su dobile otkaz, ali idu na posao. Pogled izgubljen. Svaka reč koju bih im rekla kao utehu je besmislena.
,,Suzana, ja sam na spisku. Javila mi Dragica. Ne znam za tebe!”
Nada uplakana stoji preda mnom. Slegoh ramenima. Više mi nije ni važno. Šansa da nisam na spisku, je minimalna. Ne nadam se mnogo. Tešim sebe.
Kada sam ušla u fabriku, stotine žena se tiskalo da vidi da li je baš njeno ime na spisku. Nemoguće je bliže prići i tražiti sebe. Da li sam tu? Ako me ko vidi, reći će mi. Prođoh da ostavim stvari u svlačionicu. Sve sam polako radila, ne osećajući koliko sam u šoku. Sve su to dobre radnice. Toliko godina zajedno smo i sad ovo! Jelena i Slavica su pale u hodniku. Lejla se drži za glavu i na telefon javlja nekom da je dobila otkaz. Vrisak. Ivana, naizgled hladna govori da je sinoć saznala da je među dvesta pedeset radnica. Prolazim kao senka i stajem što bliže spisku. Gordana mi kaže:
,,Suzana, nisi na spisku!”
Da li osećam olakšanje? Ne. Zvoni za početak radnog vremena. Ulazim u halu i počinjem da radim. Muka mi je. Ruke mi padaju, ne mogu da držim materijal. Moram, i nekom snagom za koju ne znam da imam, nastavljam svoj posao. Ćuteći. Proklete misli tutnje umom kao brzi voz. Tako osam sati…
Mi koji nismo danas otpušteni, možemo da budemo sutra. Zato osećam da smo između napisanih imena.


About the Author

Redakcija
Redakcija




Konkursi regiona
 
 

 

Razgovor sa Vesnom Radović: Ni danas nismo mnogo odmakli od ”devedesetih”

Djetinjstvo je možda najbezbrižniji dio života, pa samim tim i najljepši. Recite nam nešto o odrastanju i školovanju u kamenom gradu, pored mora. VESNA RADOVIĆ: Tek mnogo godina kasnije, prošavši dosta svijeta, shvatil...
by Redakcija
 

 
 

NOVO: Objavljena knjiga ”Ključ” Mirsada Hadrovića

Početkom februara 2017. godine rožajska ‘’Avlija’’ je objavila pripovjetku “Ključ” Mirsada Hadrovića Kao što je Tolstoj kazao: ”Sve srećne porodice liče jedna na drugu, svaka nesrećna porodica, ...
by Redakcija
 

 
 

Osvald Tomović: Ona

U jednom trenutku mi baš onako mnogo nije bilo dobro i kao mnogi drugi i ja sam počeo da se rastavljam da bih našao uzrok tome. Deo po deo sam skidao, rasklapao, okretao u ruci, uključivao rendgenpogled, ultrazvučni skener...
by Redakcija
 

 

 

Veljko Bosnić: Ne mogu ti ništa reći

На постељи од сна, поспремам твоје ствари, склањам мале тајне дуговјечности и чистоте, скидам завјесе које тужно плачу уз ми...
by Redakcija
 

 
 

Poezija Budimira Stefanovića

Budimir Stefanović     N E P O V R A T N O . Sećanje na sopstvenu utrobu bledi, pred apsolutnom nevidljivošću dočarane nutrine, rosa na izrezbarenom čelu, zadirkuje tugu koja curi ispod nozdrva, zlate se u izmag...
by Redakcija
 

 




Konkursi regiona