Avlija
Portal za kulturu, književnost i društvene teme



Proza

1. Marta 2015.
 

Dragan Pop Dragan: Ljubav košta

More articles by »
Written by: Redakcija
Oznake:

Најврелији део дана група продаваца проводи испред радње која је у средини у низу, јер ту је клупа у дубокој хладовини. Уз кафу препричавају дневне догађаје и чекају да прође оморина и муштерије поново навале.

– Ооо! Eво стиже онај фини господин. Благо његовој жени, или девојци, не знам да ли је ожењен, али је стварно пажљив. Редовно код мене купује шминку и парфеме. Могу вам рећи, има укуса.

– У праву си. Стварно има укуса. Код мене је купио је неколико женских торбица и каишева који иду уз њих. Избор му је непогрешив.

– Не знамо ко му је девојка, или жена. Никада није дошао са њом. Само знамо који број гардеробе носи. Једном, док је разгледао женске блузе у мом бутику, прошла је она млада комшиница, она лепа црнка од прекопута, рекао ми је: “Молим Вас, погледајте ону девојку. Хоћу да купим поклон једној дами која је исте висине и исте грађе.“ Од тада је купио више прелепих ствари код мене.

– А има и златне руке. Тај се разуме у разне занате, судећи по алату који је код мене куповао. Благо тој његовој мистериозној девојци, или супрузи. Има способног и пажљивог човека.

– Осим тога је и широко образован. Купује књиге из разних области. А воли и децу.

Неколико месеци касније у стану поменутог господина, такође поменута, лепа црнка разгледа садржај специјалног ормара који је крцат разном робом.

– Ове блузе су прелепе, а тек торбе. Па ти се разумеш и у шминку? А, гле ово! И све је то за мене? Човече па то је коштало право мало богатство. Не знам шта да кажем, осим: Ти си диван. Дођи да те пољубим. А шрафцигери, клешта и ове справе за које не знам ни чему служе, шта је то?

Мушкарац ставља чашу на сточић, полако устаје са фотеље и креће ка њој са великим осмехом на лицу.

– Можда ће наша деца бити некакви мајстори. Ко зна? А има, тамо на полици, и књига и за децу и за нас. Све сам то куповао оних месеци док сам чекао да ме приметиш. Долазио сам у твоју улицу кад год сам знао, или претпостављао да ћеш изаћи из куће, или ћеш се од некуд враћати. Нисам могао само да разгледам излоге. Морао сам, понекад, нешто и да купим.

 

Драган Поп Драган  рођен је 1959. године. Објавио је седам књига поезије. Песме су му превођене на:енглески, мађарски, бугарски, румунски и јапански језик. Пише и кратке приче, драмаске текстове и ликовну и књижевну критику.Члан је Друштва књижевника Војводине. Живи у Кикинди.



About the Author

Redakcija
Redakcija




Konkursi regiona
 
 

 

Marija Juračić: DOBAR SKANDAL

Moj se zet u posljednje vrijeme počeo čudno ponašati. Ranije odlazi na posao, sve kasnije se kući vraća. Već je nekoliko puta javio da ne može stići na ručak. Nije došao ni kada sam mu onako lukavo pripremila njegovu ...
by Redakcija
 

 
 

Sende Dodevski: Slatko od kajsija

Još uvijek pamtim jedno dugo, dugo putovanje vozom od Splita do Skopja u sada već davnoj 1963. godini, a neposredno nakon zemljotresa koji je početkom avgusta zadesio Skopje… Nepregledna šatorska naselja po parkov...
by Redakcija
 

 
 

Ahmet Ademagić: Kako se kažnjavao lopov u Kraljevini SHS u Rožajama

Bilo je lopova u čitavoj ljudskoj povijesti, ima ih danas i biće ih sve dok traje ljudski rod. Zato nas islam uči da je strogo zabranjeno uzeti nešto što znamo da nije naše. Čuo sam da se i danas na Bliskom istoku u neki...
by Redakcija
 

 

 

Razim Slanjankić: Saz kao sudbina

Pod mojim nogama se prostire kaldrma, glatka, čista i strma. Tu sam, na Atikčaršiji daleko od moje Bosne. Čaršija je uzavrela usljed žamora ljudskih glasova. Ljudi sporim koracima prolaze,poneki zastajkuju pored zanatskih...
by Redakcija
 

 
 

Dušan Dojčinović: Razgovor s Tomislavom N. Cvetkovićem

А? А? – Мајка је одсутно понављала једно те исто слово, на моје информације споља. Имао сам у рукама тако добро опремљену књ...
by Redakcija
 

 




Konkursi regiona