Avlija
Portal za kulturu, književnost i društvene teme



Proza

1. Marta 2015.
 

Dragan Pop Dragan: Ljubav košta

More articles by »
Written by: Redakcija
Oznake:

Најврелији део дана група продаваца проводи испред радње која је у средини у низу, јер ту је клупа у дубокој хладовини. Уз кафу препричавају дневне догађаје и чекају да прође оморина и муштерије поново навале.

– Ооо! Eво стиже онај фини господин. Благо његовој жени, или девојци, не знам да ли је ожењен, али је стварно пажљив. Редовно код мене купује шминку и парфеме. Могу вам рећи, има укуса.

– У праву си. Стварно има укуса. Код мене је купио је неколико женских торбица и каишева који иду уз њих. Избор му је непогрешив.

– Не знамо ко му је девојка, или жена. Никада није дошао са њом. Само знамо који број гардеробе носи. Једном, док је разгледао женске блузе у мом бутику, прошла је она млада комшиница, она лепа црнка од прекопута, рекао ми је: “Молим Вас, погледајте ону девојку. Хоћу да купим поклон једној дами која је исте висине и исте грађе.“ Од тада је купио више прелепих ствари код мене.

– А има и златне руке. Тај се разуме у разне занате, судећи по алату који је код мене куповао. Благо тој његовој мистериозној девојци, или супрузи. Има способног и пажљивог човека.

– Осим тога је и широко образован. Купује књиге из разних области. А воли и децу.

Неколико месеци касније у стану поменутог господина, такође поменута, лепа црнка разгледа садржај специјалног ормара који је крцат разном робом.

– Ове блузе су прелепе, а тек торбе. Па ти се разумеш и у шминку? А, гле ово! И све је то за мене? Човече па то је коштало право мало богатство. Не знам шта да кажем, осим: Ти си диван. Дођи да те пољубим. А шрафцигери, клешта и ове справе за које не знам ни чему служе, шта је то?

Мушкарац ставља чашу на сточић, полако устаје са фотеље и креће ка њој са великим осмехом на лицу.

– Можда ће наша деца бити некакви мајстори. Ко зна? А има, тамо на полици, и књига и за децу и за нас. Све сам то куповао оних месеци док сам чекао да ме приметиш. Долазио сам у твоју улицу кад год сам знао, или претпостављао да ћеш изаћи из куће, или ћеш се од некуд враћати. Нисам могао само да разгледам излоге. Морао сам, понекад, нешто и да купим.

 

Драган Поп Драган  рођен је 1959. године. Објавио је седам књига поезије. Песме су му превођене на:енглески, мађарски, бугарски, румунски и јапански језик. Пише и кратке приче, драмаске текстове и ликовну и књижевну критику.Члан је Друштва књижевника Војводине. Живи у Кикинди.



About the Author

Redakcija
Redakcija




Konkursi regiona
 
 

 

Marija Juračić: Šugaman

„Punice“, kaže moj zet,“ ovo je jelo jedva jestivo. Papreno, ljuto! Pa zar morate sve svoje  frustracije iskaliti na hrani?“ Kušam jelo i čini mi se da će mi plamen suknuti iz grla, oči i duplja izletjeti, ali k...
by Redakcija
 

 
 

Veljko Bosnić: Lagana pjesma za noć

Цјелу ноћ киша је беспекорно лила као из ”кабла” сва могућа вода је кинула и јурнула овим превојом и ивицом мог кревета...
by Redakcija
 

 
 

Mehmed Meša Delić: Starica s pijace

Srijeda, pijačni je dan. I ja obavezno odlazim na pijacu do jednog betonskog stola na kome se nalaze prizvodi iz vlastitog vrta. Na tom stolu neizostavno je dva – tri mlada sira, isto toliko suhi i dimljenih, flaša friškog...
by Redakcija
 

 

 

Emina Vildić: Savjest

Desile su se noći. Crni izvori našeg postojanja, užasavajući krici prošlosti, neizmirene prošlosti. Nije sve tako tamno, pomisli svijeća u sobi našeg kutka gdje skriveno čučimo pružajući ruke k zidovima, bijelim zid...
by Redakcija
 

 
 

Marija Juračić: Dvostruki odgoj

Kažu da čovjek prvo treba pomesti pred svojim pragom. Pa, evo. Da ne bi ispalo kako u našoj kući ogovaramo samo političare, jer njih više nije vrijedno ni ogovarati, pomest ćemo pred svojim pragom. Radi se o mom unuku, m...
by Redakcija
 

 




Konkursi regiona