Avlija
Portal za kulturu, književnost i društvene teme



Proza

30. Septembra 2015.
 

Dušan Dojčinović: Dirljiv susret sa Atifom Kurtovićem

More articles by »
Written by: Redakcija
Oznake:

Смењују се светло, и мрак пролазимо кроз тунел, нашао сам се у чепу, временској зони онако смрвљен од умора, попут драгог ми саговорника, Атифа Куртовића, рудара са чувене хиљадарке, који се попиње у воз у Брчком, или у Бановићима, ма ко ће га знати, само знам да ме дирнуло што ме је назвао онако топло и мајчински речима:

– Сироти! Буд’ се!, Вријеме тије да напустиш воз, овдје и ја силазим. Ја и Атиф Куртовић у возу, у празном вагону, на ветрометини живота, ко зна где у Босни, широм наше лепе Социјалистичке Федеративне Републике Југославије.

– Полудићеш од писања! – нећу вала! Као да се љутим… И одмах, за који сат он ће се спустити у окно.

– А гдје ћеш се ти спустити сироти мој!? – И када?

Видиш, мислио си да ће нешто велико и красно урадити у животу, али само за себе, и велики си нарцис брате! – Јес’ вала откуд знаш?

– Па знам вала, дрнаш ту гитару, као да ћеш снимити платинасти тираж за ”Југотон”?

– Али та музичка кућа више не постоји!’

– Постоји, постоји, овдје у твојим грудима, и раздрља ону рударску блузу, и откри маљаве груди: – у срцу ти је сва музика – рече

Одсвирај ми ону твоју: воли ме макар још једном, воли ме последњи пут, воли ме…

– Како је знаш? – Па ја све знам, и ниси се случајно нашао са мном у возу.

– Тежак је то посао, то: естрада, шоу, баш као мој крамп, и лопата којом копам и тражим мрки угаљ, доле у окну.

– Шта ти знаш! – већ би одбрусио, Атифу, али се суздржах, шта ти је музичка сујета, па то ти је.

– Ти си Алија Сиротановић!

– Е, видиш, грдно си погријешио!“’

– То су ме помјешали с њим ваљда да ме та слава не узнесе и да постижем и даље ударничке резултате.

– Па, да готово се наивно и дечачки сетих, да је Атиф Куртовић, скроз у праву, па додах и ово!

– Аха, зато је Елвис Џ.Куртовић, неко други а не он!?

– Јес вала баш тако!

Онда је и Малколм Мухарем, менаџер „Плавог оркестра, неко други а не он због музичке сујете, и зависти да се склони, кад крену да колају приче у Југи.

– Баш тако, брзо капираш сироти мој!

-Шта ћу, времена су све гора, и на глобалном нивоу!

-Ево ти хиљадарка, и,закити ми њоме џеп од плавог сакоа, и ја му одсвирах „Жуте дуње, из филма „Кудуз.

-Хеј, па то си ти“! На новчаници!? Скоро да зацвилех од узбуђења, и радости..

– Шут ба, нек ти се нађе да се почастиш са рајом ил’ женскињом неком.

– Ја овдје силазим, до окна ћу пјешице, а ти сретно!

– Сретно Атифе, и нека је сретан пут и теби!

Осетих даме неко дрмуса, у пола пројекције, у полупразној биоскопској сали, да сам све сањао, а тако је стварно било…

Не бих погрешио када бих рекао да сам гледао домаћи филм баш о Атифу Куртовићу, уморан од куцања на писаћој машини.


 

Душан Дојчиновић, dusandojcinovic72@gmail.com, kontakt telefon 061-7002468



About the Author

Redakcija
Redakcija




Konkursi regiona
 
 

 

Emina Vildić: Savjest

Desile su se noći. Crni izvori našeg postojanja, užasavajući krici prošlosti, neizmirene prošlosti. Nije sve tako tamno, pomisli svijeća u sobi našeg kutka gdje skriveno čučimo pružajući ruke k zidovima, bijelim zid...
by Redakcija
 

 
 

Marija Juračić: Dvostruki odgoj

Kažu da čovjek prvo treba pomesti pred svojim pragom. Pa, evo. Da ne bi ispalo kako u našoj kući ogovaramo samo političare, jer njih više nije vrijedno ni ogovarati, pomest ćemo pred svojim pragom. Radi se o mom unuku, m...
by Redakcija
 

 
 

Pet priča Veljka Bosnića

СКОКОВИ ПО ВОДИ   Масна велика вода, на доку усред дана, дрјемам као мачак и хватам посљедњи зрак сунца… Клупа је мој кре...
by Redakcija
 

 

 

Marija Juračić: NE ZNA LJEVICA ŠTO RADI DESNICA

Zavila sam se u šutnju koja traje već cijelo poslijepodne pa se moj zet zabrinuo za svoju punicu. Ustvari, mislim da se više zabrinuo za svoj želudac, jer moja kći ne pokazuje pretjeranu sklonost ka kuhanju. Morala sam mu ...
by Redakcija
 

 
 

Misera Suljić Sijarić: Niska od sunčanih zrnaca (Srebrno Planjaxovo pero za 2016.)

  Ne znam koliko sam tako sićušna godina mogla imati, ali ih je bilo dovoljno da zamišljam i doživljavam stvari baš onako kako ja hoću. A u svemu je upravo to i bilo najljepše! Kad bi se ko ponedjeljkom (ponedioniko...
by Redakcija
 

 




Konkursi regiona