Avlija
Portal za kulturu, književnost i društvene teme



Proza

26. Avgusta 2016.
 

Dušan Dojčinović: Mrlja

More articles by »
Written by: Redakcija
Oznake: ,

Примљен је, као наочит момак, у полицијску академију. Беспрекоран досије. Отац му је службовао, у полицији, а онда се пензионисао. И његов деда је такође био припадник милиције и ДБ-а, тог прохујалог времена у СФРЈ. Ипак нико није ни слутио да се у њиховим редовима, крије, потајно припадник, клана, који је ваљао наркотике… Бескрупулозна маска, насмејаног и ведрог, преданог полицајца, помутила је заплена, наркотика, у рутинској провери, док је био у цивилу, на граничном прелазу на Келебији. Сасвим друга униформисана лица, али предана свом послу, и до последње капи крви, дали би за своју професију, јер су се на то и позвали…

– Цури ми из носа!

– То је од коке!

– Ево ти марамица..

– Где су баш сад нашли да нас претресају!?…

– Покажите ми Ваше исправе!? – замолио је учтиво гранични полицајац.

– Па Ви… сте… син чувеног…!

– Знам, знам! – поносито ће, Богдан, и диже главу.

– Шта имате у пртљажнику?

– Неке тениске ракете! Имамо, неки пријатељски меч.

– Пошли сте у шопинг?

– Да, да, у шопинг… – већ невешто, лажу, колеге, по униформи.

– Да по неке, намернице, и тако…

– Ипак, морамо Вас рутински прегледати.

Срце, му је лудо тукло, јер је, баш у тим футролама испод рекета, била извесна количина наркотика. Нико није ни слутио, да се Богдан, бави прљавим пословима. Пежо, боје трула вишња, је за час посла, прегледан. Ту су се појавили и пси. Вучјаци. Нањушили су „робу“. Нешто касније, стајао је у реду пред вратима, командира полицијске станице. Умало није пао. Напољу се раздањивало. Коначно га је примио, јер су имали још неку акцију те ноћи.

– Нисам очекивао ово од тебе… Морамо те рашчинити, послати у пензију, или у саобраћајну полицију. Бирај! Толико могу… због твог оца… Није имао мрљу, у својој каријери! А ти!? Погледај се!? Па откуд теби Пежо, боје труле вишње, јуче си дошао код нас у службу!?

Тако је неславно прошао. Богдан У. Овај случај је прошао незапажено. Ево га на Ибарској магистрали зауставља теретњаке и приводи женске у кукурузу, за неку кинту…

– А одакле ти све то знаш…

– Па били смо вршњаци, брате! Становали у истој згради, брате!!! У истом улазу, брате, на Новом Београду. Брате имаш за један хамбургер?

– Ево ти за два хамбургера. Хвала ти што си ми ово испричао.


Душан Дојчиновић, рођен 1972. године у Лесковцу, Србија.

По занимању економиста.

Крими приче да сада објављивао на порталима: Slovoslovlje, Beč (Gitino posrnuće), Glasnaroda.ba, Milica-18, Andrej i Vinćence, Kapetan Artane, itd.

Živi i stvara u Leskovcu

Neoženjen i nezapošljen

Kontakt telefon: 065-518-53-34



About the Author

Redakcija
Redakcija




Konkursi regiona
 
 

 

Yohann Koshy: Kako je bombardovanje iz vazduha promijenilo svijet

Proučili smo istoriju posmatrajući je iz oblaka. Istaknuta slika: Drezden, 1945, pogled sa gradske vijećnice (Rathaus) na razoreni grad (Foto via Deutsche Fotothek‎) Kad je čovjek prestao da vjeruje u Boga, počeo je da ...
by Redakcija
 

 
 

Zoran Bar: Kako prepoznati karakteristike narcizma i psihopatije u poslovnom i političkom okruženju?

Da li ste ikada doživeli mobing ili bili svedok istog? Pitate li se kako funkcionišu i kako se nose sa grižom savesti osobe čije odluke i delovanja direktno štete drugima? Ovde se prvenstveno podrazumevaju one ličnosti ko...
by Redakcija
 

 
 

Zoran Hercigonja: Semezdin Mehmedović – Poezija apatrizma u ”Devet Alexandrija”

Kada se čovjek malo bolje zapita tko je on uistinu, u dubini duše pročita odgovor: „ti si vječiti apatrid, beskućnik i lutalica.“ I cijeli život  je neka vrsta lutanja, skok s jednog  mjesta na drugo, prolaz kroz vr...
by Redakcija
 

 

 

Said Šteta: Batonovo književno veče sa prijateljima

U petak je, 3. februara 2017. godine, organizovan je još jedan kulturni događaj u Klubu paraolimpijskih sportova „Baton“ Zenica, koji okuplja najteže invalide prošlog rata. U Muzeju Grada Zenica „batonci“ su za lju...
by Redakcija
 

 
 

Razgovor sa Vesnom Radović: Ni danas nismo mnogo odmakli od ”devedesetih”

Djetinjstvo je možda najbezbrižniji dio života, pa samim tim i najljepši. Recite nam nešto o odrastanju i školovanju u kamenom gradu, pored mora. VESNA RADOVIĆ: Tek mnogo godina kasnije, prošavši dosta svijeta, shvatil...
by Redakcija
 

 




Konkursi regiona