Avlija
Portal za kulturu, književnost i društvene teme



Proza

26. Avgusta 2016.
 

Dušan Dojčinović: Mrlja

More articles by »
Written by: Redakcija
Oznake: ,

Примљен је, као наочит момак, у полицијску академију. Беспрекоран досије. Отац му је службовао, у полицији, а онда се пензионисао. И његов деда је такође био припадник милиције и ДБ-а, тог прохујалог времена у СФРЈ. Ипак нико није ни слутио да се у њиховим редовима, крије, потајно припадник, клана, који је ваљао наркотике… Бескрупулозна маска, насмејаног и ведрог, преданог полицајца, помутила је заплена, наркотика, у рутинској провери, док је био у цивилу, на граничном прелазу на Келебији. Сасвим друга униформисана лица, али предана свом послу, и до последње капи крви, дали би за своју професију, јер су се на то и позвали…

– Цури ми из носа!

– То је од коке!

– Ево ти марамица..

– Где су баш сад нашли да нас претресају!?…

– Покажите ми Ваше исправе!? – замолио је учтиво гранични полицајац.

– Па Ви… сте… син чувеног…!

– Знам, знам! – поносито ће, Богдан, и диже главу.

– Шта имате у пртљажнику?

– Неке тениске ракете! Имамо, неки пријатељски меч.

– Пошли сте у шопинг?

– Да, да, у шопинг… – већ невешто, лажу, колеге, по униформи.

– Да по неке, намернице, и тако…

– Ипак, морамо Вас рутински прегледати.

Срце, му је лудо тукло, јер је, баш у тим футролама испод рекета, била извесна количина наркотика. Нико није ни слутио, да се Богдан, бави прљавим пословима. Пежо, боје трула вишња, је за час посла, прегледан. Ту су се појавили и пси. Вучјаци. Нањушили су „робу“. Нешто касније, стајао је у реду пред вратима, командира полицијске станице. Умало није пао. Напољу се раздањивало. Коначно га је примио, јер су имали још неку акцију те ноћи.

– Нисам очекивао ово од тебе… Морамо те рашчинити, послати у пензију, или у саобраћајну полицију. Бирај! Толико могу… због твог оца… Није имао мрљу, у својој каријери! А ти!? Погледај се!? Па откуд теби Пежо, боје труле вишње, јуче си дошао код нас у службу!?

Тако је неславно прошао. Богдан У. Овај случај је прошао незапажено. Ево га на Ибарској магистрали зауставља теретњаке и приводи женске у кукурузу, за неку кинту…

– А одакле ти све то знаш…

– Па били смо вршњаци, брате! Становали у истој згради, брате!!! У истом улазу, брате, на Новом Београду. Брате имаш за један хамбургер?

– Ево ти за два хамбургера. Хвала ти што си ми ово испричао.


Душан Дојчиновић, рођен 1972. године у Лесковцу, Србија.

По занимању економиста.

Крими приче да сада објављивао на порталима: Slovoslovlje, Beč (Gitino posrnuće), Glasnaroda.ba, Milica-18, Andrej i Vinćence, Kapetan Artane, itd.

Živi i stvara u Leskovcu

Neoženjen i nezapošljen

Kontakt telefon: 065-518-53-34



About the Author

Redakcija
Redakcija




Konkursi regiona
 
 

 

Pet priča Veljka Bosnića

СКОКОВИ ПО ВОДИ   Масна велика вода, на доку усред дана, дрјемам као мачак и хватам посљедњи зрак сунца… Клупа је мој кре...
by Redakcija
 

 
 

U Beču promovisana knjiga Dragane Tomašević ”Bajram ide…”

Beč, 20. maj 2017, Bosansko Akademsko Društvo u Austriji (GBAA) organiziralo je druženje sa Draganom Tomašević povodom knjige „Bajram ide…“ Zanimljivo druženje koje će ostati u sjećanju svih prisutnih po atmo...
by Redakcija
 

 

 

Glavni program 25. Kotorskog festivala pozorišta za djecu

OBJAVA GLAVNI PROGRAM KOTORSKI FESTIVAL POZORIŠTA ZA DJECU PREDSTAVLJA PREDSTAVU O AUTORSKIM PRAVIMA ZKM – PRIRODA I DRUŠTVO   Kotorski festival pozorišta za djecu ove godine obilježava svoje jubilarno 25. izdanje ...
by Redakcija
 

 
 

Historijski čas povodom 75 godina Zeničke rezolucije

Kulturni centar „Karneol“ u Zenici je, četvrtak, 25. maja 2017.godine, u Muzeju grada Zenica, organizovao historijski čas u povodu obilježavanja 75.godina Zeničke rezolucije Piše: Said Šteta Nema dana a da nam Evropa ...
by Redakcija
 

 




Konkursi regiona