Avlija
Portal za kulturu, književnost i društvene teme



Proza

26. Avgusta 2016.
 

Dušan Dojčinović: Mrlja

More articles by »
Written by: Redakcija
Oznake: ,

Примљен је, као наочит момак, у полицијску академију. Беспрекоран досије. Отац му је службовао, у полицији, а онда се пензионисао. И његов деда је такође био припадник милиције и ДБ-а, тог прохујалог времена у СФРЈ. Ипак нико није ни слутио да се у њиховим редовима, крије, потајно припадник, клана, који је ваљао наркотике… Бескрупулозна маска, насмејаног и ведрог, преданог полицајца, помутила је заплена, наркотика, у рутинској провери, док је био у цивилу, на граничном прелазу на Келебији. Сасвим друга униформисана лица, али предана свом послу, и до последње капи крви, дали би за своју професију, јер су се на то и позвали…

– Цури ми из носа!

– То је од коке!

– Ево ти марамица..

– Где су баш сад нашли да нас претресају!?…

– Покажите ми Ваше исправе!? – замолио је учтиво гранични полицајац.

– Па Ви… сте… син чувеног…!

– Знам, знам! – поносито ће, Богдан, и диже главу.

– Шта имате у пртљажнику?

– Неке тениске ракете! Имамо, неки пријатељски меч.

– Пошли сте у шопинг?

– Да, да, у шопинг… – већ невешто, лажу, колеге, по униформи.

– Да по неке, намернице, и тако…

– Ипак, морамо Вас рутински прегледати.

Срце, му је лудо тукло, јер је, баш у тим футролама испод рекета, била извесна количина наркотика. Нико није ни слутио, да се Богдан, бави прљавим пословима. Пежо, боје трула вишња, је за час посла, прегледан. Ту су се појавили и пси. Вучјаци. Нањушили су „робу“. Нешто касније, стајао је у реду пред вратима, командира полицијске станице. Умало није пао. Напољу се раздањивало. Коначно га је примио, јер су имали још неку акцију те ноћи.

– Нисам очекивао ово од тебе… Морамо те рашчинити, послати у пензију, или у саобраћајну полицију. Бирај! Толико могу… због твог оца… Није имао мрљу, у својој каријери! А ти!? Погледај се!? Па откуд теби Пежо, боје труле вишње, јуче си дошао код нас у службу!?

Тако је неславно прошао. Богдан У. Овај случај је прошао незапажено. Ево га на Ибарској магистрали зауставља теретњаке и приводи женске у кукурузу, за неку кинту…

– А одакле ти све то знаш…

– Па били смо вршњаци, брате! Становали у истој згради, брате!!! У истом улазу, брате, на Новом Београду. Брате имаш за један хамбургер?

– Ево ти за два хамбургера. Хвала ти што си ми ово испричао.


Душан Дојчиновић, рођен 1972. године у Лесковцу, Србија.

По занимању економиста.

Крими приче да сада објављивао на порталима: Slovoslovlje, Beč (Gitino posrnuće), Glasnaroda.ba, Milica-18, Andrej i Vinćence, Kapetan Artane, itd.

Živi i stvara u Leskovcu

Neoženjen i nezapošljen

Kontakt telefon: 065-518-53-34



About the Author

Redakcija
Redakcija




Konkursi regiona
 
 

 

Jelena Jevđenić: Foto poezija – Biljke u kamenu

Pozvane suncem, odvažne i odlučne, te male biljke okupirale su diva od kamena. Istina je to što kažu, svila je jača od čelika. Svaki dan prolaziš ali ne primjećuješ biljke koje su nadjačale beton. Kada primjetiš, pom...
by Redakcija
 

 
 

Objavljena knjiga ‘’Zaštita okoliša sa aspekta islama’’ dr. Ragiba es-Serdžanija

Sredinom januara rožajska ‘’Avlija’’ je objavila knjigu ‘’Zaštita okoliša sa aspekta islama’’ autora dr. Ragiba es-Serdžanija u prevodu prof. Afana Latića. Ovo djelo je prema riječima prevodioca 2012., god...
by Redakcija
 

 
 

Vitomir Ćurčin: VIRTUELNA PUTOVANJA SNOVA

Tog prvog novogodišnjeg jutra probudio sam se tek oko 10 sati. Zadovoljno sam se proteglio u krevetu razmišljajući o protekloj noći. Pružio sam ruku ka ženinim jastuku, ali ona nije bila u krevetu. Ustajući polako iz kre...
by Redakcija
 

 

 

Dino Kosovac: Svi ideali svijeta ne vrijede suze jednoga djeteta

Rađanje djeteta je ostvarenje sna svakog roditelja i čovjeka. Najplemenitiji događaj u životnom vijeku. Na svijet je došlo malo, umiljato stvorenje koje će jednoga dana spašavati živote, odlučivati o bitnim pitanjima, ...
by Redakcija
 

 
 

Emir Džajić: Fukara

Ne znam kako mi je ime i prezime, ne znam  ni  ime oca, ne znam ni ime  majke. Upitati ćete se  kako se to može desiti. Rodio sam se u maloj varošici  koja  se  zvala  Oraščić. Ne znam  koje  godine  sam  se ...
by Redakcija
 

 




Konkursi regiona