Avlija
Portal za kulturu, književnost i društvene teme



Proza

30. Aprila 2015.
 

Dušan Dojčinović: Susret sa Mikom Antićem

More articles by »
Written by: Redakcija
Oznake:

– Tečo! O tečo! Gde si tečo?

– Dobro, ne viči, gledaj koliko je ovde finog sveta…

– Ti si napisao ”Plavi čuperak”?

– A ti kao ne znadeš, pa me provociraš, još, dripac jedan. Hm…

– Dobro, dobro, što se odmah, ljutite… Gosn’ Miko, znate, kad sam bio u osnovnoj, bio sam zaljubljen u jednu drugaricu, a ona je mala taj famozni plavi čuperak i slikali smo se na zajedničkoj fotografiji… ceo razred, a ja sam Vam bio toliko stidljiv da sam se odmakao od nje… He, he, he.

– Dobro, dobro, Dulence, opširan si brate… Nego i ti pišeš pesme za decu?

– Jes’, ova poslednja je objavljena na sajtu Zvrk, zove se ”Divlje guske”.

– Lepo, samo da znaš da decu ne možeš slagati… Deca su odrasli ljudi u koži deteta…

– Nego, šta ti radiš osim što mudruješ!?

– Hoćeš da skokneš do trafike da mi uzmeš ”Žutu Dravu” i jedno “vinjače”, unuče…

– Može, hoću… Nego gosn’ Miko ovdi se ne puši!

– Ta, ti ćeš mi kasti dripac ni jedan!

– Eto, ljutite se kao buntovnik svog vremena, i uz to i žurnalista, pa Vas ja provociram…

– A ti kao nisi kao ja?

– Još, uvek sam, ha, ha… još uvek…

– Ma batali bre prkos gde je niko, i dal’ će procvasti. Budi kreativan ko sad, piši, tako ćeš na najbolji mogući način pobediti svoja stanja i izrazićeš emocije na najbolji mogući način!

I dok se ja okrenuh Mika Antić se izgubi u gužvi, a jedan isti kao on samo crnomanjast, me upita: ”Brate, gdi kuvadu ovdi dobru kafu?”

– Ne znam, šta me se tiče. – rekoh iznerviran, više iznenadnim Mikinim nestankom na sajmu knjiga u gužvi, nego iz neke nepristojnosti.

– Dušane! Dušane! Zakasnićeš za školu! – sanjam glas majke koja me budi… Osvrćem se, na zidu moje sobe, na kalendaru jasno piše: 2015. godina. Bio je ovo još samo jedan san sa poznatim… Dobro te nije bio košmaran…



About the Author

Redakcija
Redakcija




Konkursi regiona
 
 

 

Miroslav Stamenković: Miki

To mače, koje sam pripit ukrao sa terase kafane jednog prepodneva, i strpao ispod jakne bez mnogo razmišljanja, uneo sam u autobus i držao ga u ruci. Bilo je mirno, pa sam tada pomislio da su sve mačke takve. Jedna žena mi...
by Redakcija
 

 
 

Said Šteta: Otac koji sa kamenom priča

Još mi u sjećanju živi slika mladića s kraja rata, nasmiješenog i uvijek spremnog za neku finu doskočicu. Ponekad zaljubljen i zapleten među zvijezde kao u paukovu mrežu, ali nikada ters. Onda ga prestanem viđati, da b...
by Redakcija
 

 
 

Smail Jonuz: Potohnućemo namah!

Švedski gradić Varberg je važna luka. S druge strane mora je Danska. Naš čovjek, kako ga je Bog stvorio znatiželjna i snalažljiva, odmah poče izviđati u luci kako se tamo ide, koliko košta karta i, što je najvažnije...
by Redakcija
 

 

 

Said Šteta: Dječak na stepenicama

Dječak na stepenicama   Prije koju godinu, prolazio sam kroz udaljeno selo od grada i vidim dječaka, uzrasta pet-šest godina kako sjedi na stepenicama jedne manje kuće. Bio je skromno obučen, isprljane odjeće i misli...
by Redakcija
 

 
 

Vukosav Delibašić: Kuća na bijelom blagu

Rat je završen prije tri godine, a još uvijek su po šumama i skrajnutim selima lutali: odmetnici, vojnici, milicioneri, šumari, razne uhode i špijuni, koji su na svakoga motrili i pazili ko kud odlazi i ko kod koga dolazi...
by Redakcija
 

 




Konkursi regiona