Avlija
Portal za kulturu, književnost i društvene teme



Proza

30. Aprila 2015.
 

Dušan Dojčinović: Susret sa Mikom Antićem

More articles by »
Written by: Redakcija
Oznake:

– Tečo! O tečo! Gde si tečo?

– Dobro, ne viči, gledaj koliko je ovde finog sveta…

– Ti si napisao ”Plavi čuperak”?

– A ti kao ne znadeš, pa me provociraš, još, dripac jedan. Hm…

– Dobro, dobro, što se odmah, ljutite… Gosn’ Miko, znate, kad sam bio u osnovnoj, bio sam zaljubljen u jednu drugaricu, a ona je mala taj famozni plavi čuperak i slikali smo se na zajedničkoj fotografiji… ceo razred, a ja sam Vam bio toliko stidljiv da sam se odmakao od nje… He, he, he.

– Dobro, dobro, Dulence, opširan si brate… Nego i ti pišeš pesme za decu?

– Jes’, ova poslednja je objavljena na sajtu Zvrk, zove se ”Divlje guske”.

– Lepo, samo da znaš da decu ne možeš slagati… Deca su odrasli ljudi u koži deteta…

– Nego, šta ti radiš osim što mudruješ!?

– Hoćeš da skokneš do trafike da mi uzmeš ”Žutu Dravu” i jedno “vinjače”, unuče…

– Može, hoću… Nego gosn’ Miko ovdi se ne puši!

– Ta, ti ćeš mi kasti dripac ni jedan!

– Eto, ljutite se kao buntovnik svog vremena, i uz to i žurnalista, pa Vas ja provociram…

– A ti kao nisi kao ja?

– Još, uvek sam, ha, ha… još uvek…

– Ma batali bre prkos gde je niko, i dal’ će procvasti. Budi kreativan ko sad, piši, tako ćeš na najbolji mogući način pobediti svoja stanja i izrazićeš emocije na najbolji mogući način!

I dok se ja okrenuh Mika Antić se izgubi u gužvi, a jedan isti kao on samo crnomanjast, me upita: ”Brate, gdi kuvadu ovdi dobru kafu?”

– Ne znam, šta me se tiče. – rekoh iznerviran, više iznenadnim Mikinim nestankom na sajmu knjiga u gužvi, nego iz neke nepristojnosti.

– Dušane! Dušane! Zakasnićeš za školu! – sanjam glas majke koja me budi… Osvrćem se, na zidu moje sobe, na kalendaru jasno piše: 2015. godina. Bio je ovo još samo jedan san sa poznatim… Dobro te nije bio košmaran…



About the Author

Redakcija
Redakcija




Konkursi regiona
 
 

 

Emir Džajić: Fukara

Ne znam kako mi je ime i prezime, ne znam  ni  ime oca, ne znam ni ime  majke. Upitati ćete se  kako se to može desiti. Rodio sam se u maloj varošici  koja  se  zvala  Oraščić. Ne znam  koje  godine  sam  se ...
by Redakcija
 

 
 

Katarina Terheš: Gde li je sada beskućnik Č. J.?

U zemlji u kojoj živim, Božić je praznik kojem se najviše radujemo – porodični praznik. Svi se trude da te dane provedu sa najbližima. Bolnička odelenja se prazne, ostaju samo izuzetno teški bolesnici. Krajem decembra...
by Redakcija
 

 
 

Veljko Bosnić: Crtice

ДЕБЕЛЕ СЈЕНКЕ   Дебеле сјенке окруженог танког круга куће наше, подови и кров који нестаје у сјају звјезда-неба. Дебеле сј...
by Redakcija
 

 

 

Veljko Bosnić: Pjevac Sultan

U jesen te 1998. godine, Dušan i njegova žena, koju je zvao bakom, užurbano se pakuju jer je neko Dušanu javio da se može vratiti u Drvar – na svoj kućni prag. Dva puta mu to nisu trebali reći, i sa starim biciklom Rog...
by Redakcija
 

 
 

Mehmed Meša Delić: Oblaci iznad grada

Stigao sam u grad na rijeci Bosni. U mojoj pratnji bio je sumrak rane jeseni koji je čekao da se upale ulične svjetiljke. Onog trenutka kada sam krenuo preko mosta u stari dio grad i njegovu čaršiju zaustavi me opor tišine...
by Redakcija
 

 




Konkursi regiona