Avlija
Portal za kulturu, književnost i društvene teme



Proza

30. Aprila 2015.
 

Dušan Dojčinović: Susret sa Mikom Antićem

More articles by »
Written by: Redakcija
Oznake:

– Tečo! O tečo! Gde si tečo?

– Dobro, ne viči, gledaj koliko je ovde finog sveta…

– Ti si napisao ”Plavi čuperak”?

– A ti kao ne znadeš, pa me provociraš, još, dripac jedan. Hm…

– Dobro, dobro, što se odmah, ljutite… Gosn’ Miko, znate, kad sam bio u osnovnoj, bio sam zaljubljen u jednu drugaricu, a ona je mala taj famozni plavi čuperak i slikali smo se na zajedničkoj fotografiji… ceo razred, a ja sam Vam bio toliko stidljiv da sam se odmakao od nje… He, he, he.

– Dobro, dobro, Dulence, opširan si brate… Nego i ti pišeš pesme za decu?

– Jes’, ova poslednja je objavljena na sajtu Zvrk, zove se ”Divlje guske”.

– Lepo, samo da znaš da decu ne možeš slagati… Deca su odrasli ljudi u koži deteta…

– Nego, šta ti radiš osim što mudruješ!?

– Hoćeš da skokneš do trafike da mi uzmeš ”Žutu Dravu” i jedno “vinjače”, unuče…

– Može, hoću… Nego gosn’ Miko ovdi se ne puši!

– Ta, ti ćeš mi kasti dripac ni jedan!

– Eto, ljutite se kao buntovnik svog vremena, i uz to i žurnalista, pa Vas ja provociram…

– A ti kao nisi kao ja?

– Još, uvek sam, ha, ha… još uvek…

– Ma batali bre prkos gde je niko, i dal’ će procvasti. Budi kreativan ko sad, piši, tako ćeš na najbolji mogući način pobediti svoja stanja i izrazićeš emocije na najbolji mogući način!

I dok se ja okrenuh Mika Antić se izgubi u gužvi, a jedan isti kao on samo crnomanjast, me upita: ”Brate, gdi kuvadu ovdi dobru kafu?”

– Ne znam, šta me se tiče. – rekoh iznerviran, više iznenadnim Mikinim nestankom na sajmu knjiga u gužvi, nego iz neke nepristojnosti.

– Dušane! Dušane! Zakasnićeš za školu! – sanjam glas majke koja me budi… Osvrćem se, na zidu moje sobe, na kalendaru jasno piše: 2015. godina. Bio je ovo još samo jedan san sa poznatim… Dobro te nije bio košmaran…



About the Author

Redakcija
Redakcija




Konkursi regiona
 
 

 

Osvald Tomović: Ona

U jednom trenutku mi baš onako mnogo nije bilo dobro i kao mnogi drugi i ja sam počeo da se rastavljam da bih našao uzrok tome. Deo po deo sam skidao, rasklapao, okretao u ruci, uključivao rendgenpogled, ultrazvučni skener...
by Redakcija
 

 
 

Veljko Bosnić: Ne mogu ti ništa reći

На постељи од сна, поспремам твоје ствари, склањам мале тајне дуговјечности и чистоте, скидам завјесе које тужно плачу уз ми...
by Redakcija
 

 
 

Marija Juračić: Dvanaest kuna

Čujem da su iz nekog samostana nestale dvije relikvije neprocjenjive vrijednosti i sada čekam hoće li one osvanuti u  podrumu mojega zeta. Navodno su ukradene prije mnogo vremena, a krađa je otkrivena tek jučer. No, taj m...
by Redakcija
 

 

 

Petar Jovanović: ONA NIJE MOJA MAJKA (III nagrada za najbolju priču u regionu za 2016. godinu)

Pošto je prošlo petnaest godina od slučaja, moji roditelji su smatrali da je kucnuo pravi čas za istinu. Naime, trebali su da mi saopšte nešto u što ni danas ne mogu da poverujem. Za veliko čudo majka je vršila pritisa...
by Redakcija
 

 
 

Marin Pelaić: TESTA DI CAZZO (III nagrada za najbolju priču u regionu za 2016. godinu)

Profesorica Maddalena Gagliardi ležernim je korakom ušetala u učionicu trećeg razreda splitske gimnazije. Začula se kratkotrajna buka nastala pomicanjem drvenih sjedalica i klupa, iza koje je uslijedila grobna tišina – ...
by Redakcija
 

 




Konkursi regiona