Avlija
Portal za kulturu, književnost i društvene teme



Proza

10. Januara 2017.
 

Katarina Terheš: Gde li je sada beskućnik Č. J.?

More articles by »
Written by: Redakcija
Oznake: ,

U zemlji u kojoj živim, Božić je praznik kojem se najviše radujemo – porodični praznik. Svi se trude da te dane provedu sa najbližima. Bolnička odelenja se prazne, ostaju samo izuzetno teški bolesnici.

Krajem decembra 1995.godine kola hitne pomoći su dovezla oronulog starca, pod sumnjom da boluje od tuberkuloze, sto je najčešće i bio slučaj kod beskućnika. Ispostavilo se da čiča ima srčane tegobe; nije bio tuberan. Za tri dana je bio  zalečen, a nakon što se okupao i obrijao nije više ni izgledao kao starac.

Zadržali smo ga na odeljenju uprkos ukazu da se bolesnici suvišno ne  izležavaju. Kako je stacionar pred praznike počeo da se prazni, odlučili smo da Jakaba, usred zime ne puštamo na ulicu.

Saopštili smo mu radosnu vest: – Sve je sređeno, bićete i dalje u toplom, dnevno tri obroka. Bez brige!

– O, ne! Ne želim da ostanem. Za Božić moram da izađem. Imam gde da idem. Prijatelji me čekaju. – odgovori je.

Uzaludno je bilo svako nagovaranje. Čergo Jakab, koga smo posle tri nedelje svi na odelenju zavoleli, je izašao dan pre Božića.

I sama sam se spremala na put, trebalo je  kupiti karte. Dok sam čekala na red pred šalterom prošao je pored mene Jakab, pristojno obučen, s prijateljima, beskućnicima. Više je voleo da bude na ulici s njima nego u toploj bolesničkoj sobi Klinike. Jer, to su njegovi prijatelji… I čovek treba da bude s prijateljima ako je već izgubio porodicu.

Svakog Božića ga se setim… Svake godine je beskućnika sve više, svake godine se sve više njih smrzne… Gde li je sada Čergo Jakab?



About the Author

Redakcija
Redakcija




Konkursi regiona
 
 

 

Milijan Despotovć: Recenzija zbirke pesama Zorice Tijanić „Campana Immortale“

Poezija je i duhovni melem „u raskoraku teških misli“. U njoj pesnik nije okrenut samo sebi već i spoljašnjosti, tamo je njegov čitalac, vodeći često onaj Ničeovski dijalog „ljudsko, suviše ljudsko“. Pesnik ne s...
by Redakcija
 

 
 

Kosta – Kočo Racin: Kopači (Prevod s makedonskog: Sande Dodevski)

Kosta – Kočo Racin     KOPAČI   Nestaje noćca crna Kruni se stijena mraka Selom se pjetli čuju Zora se zori – Nad stijenom u krvi Tamu upija Silno Zasvijetlio Dan! Budite se umorni Kopačice i kopač...
by Redakcija
 

 
 

Dušan Dojčinović: Razgovor s Tomislavom N. Cvetkovićem

А? А? – Мајка је одсутно понављала једно те исто слово, на моје информације споља. Имао сам у рукама тако добро опремљену књ...
by Redakcija
 

 

 

Osvald Tomović: Varljivi mesec

Niko na ovom svetu nije video zeleni mesec. Nije bio ni plav. Nikad baš. Umeo je mesec da bude crvenkast i narandžast, ponekad čak i potpuno crven, ali zelen nije bio nikad. Neće mesec da pozeleni, pa to ti je. Beo kao kre...
by Redakcija
 

 
 

Vaso Knežević: Kurta i Murta iz ugla konja

KURTA I MURTA IZ UGLA KONJA . Iz ugla konja, i Kurta i Murta su isti, oni koji jašu. Taj isti konj polako lipsava, dok se oni smjenjuju… A konj ko konj, trpi i nosi teret. Njemu je sve jedno ko ga jaše, teret je teret… Al...
by Redakcija
 

 




Konkursi regiona