Avlija
Portal za kulturu, književnost i društvene teme



Proza

29. Oktobra 2016.
 

Mirjana Milošević: Pseto

More articles by »
Written by: Redakcija
Oznake: ,

Опаучени пас дуго лиже своју рану у болном бунилу. Магли му се у очима и не види јасно шта се десило. А ево: онај Грмаљ чизмом, па каменицом распалио је у твоју псећу оданост. Гневно, безумно. Севнуо је бол, склупчао те, а њега у трену смањио на меру туђина коме се не прилази. Скавликнуо си и пренеражен довукао се у ову врзину. Дрхтао си дуго, па те ноћ умирила. Месец је ћутке слушао како тихо цвилиш.

Разданило се и одједном, видим, јасна ти бива и мила, блиска и присна као лепа, тек откривена тајна, ова трава што сво јутро цвета уз твоју разбијену њушку и ураста у траг сломљене, црне шапе. Оно неповређено око сада тек разазнаје добро сваку каменицу што подмукло чека на сокаку да је обест подигне и завитла.

Тешко се подижеш. Опрезно шепаш. Чуљиш уши. Добро је. Слушаш ветар, лековити ветар што односи све даље мирис Грмаља, чијој си чизми синоћ радосно притрчао.

У процветалој трави чучи дете. Између јагодица палца и кажипрста круни мирисни, жути јастучић камилице. У његову смрљану мекоту капље с врха брадице топло и слано.

„Гаро! Гарооо! Где си? Гааарооо!“ Нема га. Од синоћ.

„Гаро! Дођи, Гаро. Дођи!“

Лепо чујеш. И глас и речи. У даљини, а у теби.

„Ево ме“, кевћеш као штене, хрли окрилатила душа, отима се и пропиње шепава радост. Подижеш врућу, суву њушку.

„Гаро, мој Гаро!“ познати, мили глас шкропи, као благослов.

Можда то само пева трава…

**

Вазда припити сусед главиња низ сокак. Стане код врзине, гледа, па се прекрсти: „Помози, Боже, псето плаче.“


Mirjana Milošević, rođena 1956. godine u Kragujevcu, kao kći Živka i Milke Milović. U rodnom gradu odvijalo se njeno detinjstvo i početak školovanja, osnovna škola i gimnazija. Na Filološkom fakultetu u Beogradu diplomirala u leto, daleke 1980. Te jeseni ušla među decu i mlade kao njihov nastavnik srpskog jezika i književnosti. Sa njima i uz njih ostala do dana današnjeg. Povremeno radila lekture za književni časopis „Koraci“, gde joj je objavljen prikaz knjige pesama za decu književnika Zorana Petrovića. Udala se, primila prezime Milošević, rodila sina Rastka. Uz njega i njene đake sazrevale su priče za decu iz zbirke „Sonata za gugutku“ koje su objavili književni časopisi „Avlija“ na svom portalu, kao i Književne vertikale, a jedna od njih („Vodi računa“) dramatizovana je u emisiji „Dobro jutro, deco“ Radio Beograda 1. Priče „Buba Jelenak leti na Mesec“ i „Pismo iz tamnice“ objavljene su u književnom zborniku „Snaga riječi“. Priča „Pseto“ dobila prvu nagradu na 2. književnom konkursu „Pošto Beograd“, 2015.

Poslednjih godina piše esejističku prozu i pripovetke.



About the Author

Redakcija
Redakcija




Konkursi regiona
 
 

 

Jelena Jevđenić: Foto poezija – Biljke u kamenu

Pozvane suncem, odvažne i odlučne, te male biljke okupirale su diva od kamena. Istina je to što kažu, svila je jača od čelika. Svaki dan prolaziš ali ne primjećuješ biljke koje su nadjačale beton. Kada primjetiš, pom...
by Redakcija
 

 
 

Objavljena knjiga ‘’Zaštita okoliša sa aspekta islama’’ dr. Ragiba es-Serdžanija

Sredinom januara rožajska ‘’Avlija’’ je objavila knjigu ‘’Zaštita okoliša sa aspekta islama’’ autora dr. Ragiba es-Serdžanija u prevodu prof. Afana Latića. Ovo djelo je prema riječima prevodioca 2012., god...
by Redakcija
 

 
 

Vitomir Ćurčin: VIRTUELNA PUTOVANJA SNOVA

Tog prvog novogodišnjeg jutra probudio sam se tek oko 10 sati. Zadovoljno sam se proteglio u krevetu razmišljajući o protekloj noći. Pružio sam ruku ka ženinim jastuku, ali ona nije bila u krevetu. Ustajući polako iz kre...
by Redakcija
 

 

 

Dino Kosovac: Svi ideali svijeta ne vrijede suze jednoga djeteta

Rađanje djeteta je ostvarenje sna svakog roditelja i čovjeka. Najplemenitiji događaj u životnom vijeku. Na svijet je došlo malo, umiljato stvorenje koje će jednoga dana spašavati živote, odlučivati o bitnim pitanjima, ...
by Redakcija
 

 
 

Emir Džajić: Fukara

Ne znam kako mi je ime i prezime, ne znam  ni  ime oca, ne znam ni ime  majke. Upitati ćete se  kako se to može desiti. Rodio sam se u maloj varošici  koja  se  zvala  Oraščić. Ne znam  koje  godine  sam  se ...
by Redakcija
 

 




Konkursi regiona