Avlija
Portal za kulturu, književnost i društvene teme



Proza

14. Marta 2017.
 

Svetlana Radosavljević: Glasanje

More articles by »
Written by: Redakcija
Oznake: ,

ГЛАСАЊЕ

 

 

Старица прича, а ми слушамо. Слушамо али мало разумемо. Питали смо се како се тада и у то време гласало куглицама у боји? Једна боја је била за краља, а дрга за председника. Бака прича и сва се уживела.

– И тако мене Нићо вели ти да гласаш за краља, а ови који су од партије добили свашта нек гласају за председника – објашњава бака.

– Но ја њему велим, а шта ако они знају ко је за кога гласао? – Подигавши наочаре зелене очи засијаше.

– Неће они да гледају то је заклоњено чаршавом – Вели мени Нићо.

– Добро, ја поверова, а и сама сам била за краља, некако све било боље, знао се свему ред, а ови после ништа нису знали.

– Како је било даље, кад сте гласали шта се десило – питам радознало, заинтересована за исход догађаја

– Ех, шта! Не питај. Сачувај Боже, сазнали одма’ – жустро бака одговара.

– Видим ја они двоје испред нас зађоше за чаршав, шу, шу, шу – и изађоше, ка’ да ни једну куглицу нису убацили. А ја и Нићо узесмо оне за краља, па у ону дрвену кутију убацисмо, а оно закуца ка’ камен да бацисмо. Е, а они тако одвојили да чују ко је против њи’, ми грдни нисмо знали то.

– Изађосмо иза онија чаршава, а она’ главни вели: – Тако Нићо, а заврши, но!

– Вала заврши, тако и овако, а ви виђите како ћете – одговори Нићо.

Бака прича, а све је љућа, а образи јој се зајапурили.

– Шта је било после бако? – Питам, а очи цакле.

– Не питај, јад и беда, ето то је било.

Дођоше одма’ сутрадан, с воловима и ралом, ору комшији, саде јабуке, друго воће, а нама вичу: – Нек’ ти краљ посади јабуке, бирао си га па ето ти га!

– Нићо ћути, ја ћутим, а надула сам се да пукнем. Није ме за нас, стари смо, но за сина, њега ће да сатру!

Би то како би, етеј и други дан, мењају међу, подоравају повадише неке младе шљивице што је Нићо посадио и виче један главати – е Нићо сад певај: – ”Док је била круна, имала и вуна, а сад петокрака нема баш ни длака” – неће ништа да ти остане, на просјачки штап ћемо те дотерати!

– Нићо савио главу, зелен у лице, син ни’ још мали, ми стари, а чоре шта могу оне, ништа…

Акаше тако они, нас из свега избацише, ништа ни не дадоше, и жито из задруге у трећину дадоше.

– Боже како су били без срца, само зато што сте гласали за краља? – Питам се, а видим озлојеђеност у бакиним очима.

– Е моје дете, не праштају они да неко буде против њих, сви који су на власти хоће да си уз њи'… шта и’ ко је за тебе бољи.

– И данас после оволико година ја мислим да без краља не ваља! – Потврди бака.

– Бако, ти знаш како је било у време краља, а ми видимо како је сад, једва тата успева да нас прехрани, а ради на послу.

– Децо моја прошло је то време благостања, краљ се бринуо за сељака, а ови само за себе.

– Тако је како је, мора да се трпи – каже осамдесетогодишња бака.

Прошло је овом разговору више од тридесет година, а мени негде у глави то гласање и страдање. Гласам и сама и видим на гласачком списку рођаку која је пре шест година умрла, гласала и то за оне на власти, видим и њен муж такође. Питам се како ли је бака Миља гласала кад су други за њу гласали. Претпостављам да је онима на власти дала глас. Надам се да Миља и Нићо знају да им се краљев наследник вратио у Србију, али да нема круну. Успели су бар нешто да за живота учине и стану на праву страну и заслуже поштовање потомака.

Бог нека опрости онима који не поштују вољу упокојених грађана, а ови прави Срби почиваће у миру, сигурни да су били на правој страни, ма колико их то стајало мука патње.



About the Author

Redakcija
Redakcija




Konkursi regiona
 
 

 

Marija Juračić: Šugaman

„Punice“, kaže moj zet,“ ovo je jelo jedva jestivo. Papreno, ljuto! Pa zar morate sve svoje  frustracije iskaliti na hrani?“ Kušam jelo i čini mi se da će mi plamen suknuti iz grla, oči i duplja izletjeti, ali k...
by Redakcija
 

 
 

Veljko Bosnić: Lagana pjesma za noć

Цјелу ноћ киша је беспекорно лила као из ”кабла” сва могућа вода је кинула и јурнула овим превојом и ивицом мог кревета...
by Redakcija
 

 
 

Mehmed Meša Delić: Starica s pijace

Srijeda, pijačni je dan. I ja obavezno odlazim na pijacu do jednog betonskog stola na kome se nalaze prizvodi iz vlastitog vrta. Na tom stolu neizostavno je dva – tri mlada sira, isto toliko suhi i dimljenih, flaša friškog...
by Redakcija
 

 

 

Emina Vildić: Savjest

Desile su se noći. Crni izvori našeg postojanja, užasavajući krici prošlosti, neizmirene prošlosti. Nije sve tako tamno, pomisli svijeća u sobi našeg kutka gdje skriveno čučimo pružajući ruke k zidovima, bijelim zid...
by Redakcija
 

 
 

Sadržaj 16. broja časopisa ”Avlija”

U 16. broju časopisa za kulturu, književnost i društvene teme ”Avlija” čitajte: REKLI SU… Noam Čomski UZ SLIKU SA NASLOVNE STRANE Kaubojska politika ubija  – zabranjeno pušenje RAZGOVORI SA PISCIM...
by Redakcija
 

 




Konkursi regiona