Avlija
Portal za kulturu, književnost i društvene teme



Proza

14. Marta 2017.
 

Svetlana Radosavljević: Glasanje

More articles by »
Written by: Redakcija
Oznake: ,

ГЛАСАЊЕ

 

 

Старица прича, а ми слушамо. Слушамо али мало разумемо. Питали смо се како се тада и у то време гласало куглицама у боји? Једна боја је била за краља, а дрга за председника. Бака прича и сва се уживела.

– И тако мене Нићо вели ти да гласаш за краља, а ови који су од партије добили свашта нек гласају за председника – објашњава бака.

– Но ја њему велим, а шта ако они знају ко је за кога гласао? – Подигавши наочаре зелене очи засијаше.

– Неће они да гледају то је заклоњено чаршавом – Вели мени Нићо.

– Добро, ја поверова, а и сама сам била за краља, некако све било боље, знао се свему ред, а ови после ништа нису знали.

– Како је било даље, кад сте гласали шта се десило – питам радознало, заинтересована за исход догађаја

– Ех, шта! Не питај. Сачувај Боже, сазнали одма’ – жустро бака одговара.

– Видим ја они двоје испред нас зађоше за чаршав, шу, шу, шу – и изађоше, ка’ да ни једну куглицу нису убацили. А ја и Нићо узесмо оне за краља, па у ону дрвену кутију убацисмо, а оно закуца ка’ камен да бацисмо. Е, а они тако одвојили да чују ко је против њи’, ми грдни нисмо знали то.

– Изађосмо иза онија чаршава, а она’ главни вели: – Тако Нићо, а заврши, но!

– Вала заврши, тако и овако, а ви виђите како ћете – одговори Нићо.

Бака прича, а све је љућа, а образи јој се зајапурили.

– Шта је било после бако? – Питам, а очи цакле.

– Не питај, јад и беда, ето то је било.

Дођоше одма’ сутрадан, с воловима и ралом, ору комшији, саде јабуке, друго воће, а нама вичу: – Нек’ ти краљ посади јабуке, бирао си га па ето ти га!

– Нићо ћути, ја ћутим, а надула сам се да пукнем. Није ме за нас, стари смо, но за сина, њега ће да сатру!

Би то како би, етеј и други дан, мењају међу, подоравају повадише неке младе шљивице што је Нићо посадио и виче један главати – е Нићо сад певај: – ”Док је била круна, имала и вуна, а сад петокрака нема баш ни длака” – неће ништа да ти остане, на просјачки штап ћемо те дотерати!

– Нићо савио главу, зелен у лице, син ни’ још мали, ми стари, а чоре шта могу оне, ништа…

Акаше тако они, нас из свега избацише, ништа ни не дадоше, и жито из задруге у трећину дадоше.

– Боже како су били без срца, само зато што сте гласали за краља? – Питам се, а видим озлојеђеност у бакиним очима.

– Е моје дете, не праштају они да неко буде против њих, сви који су на власти хоће да си уз њи'… шта и’ ко је за тебе бољи.

– И данас после оволико година ја мислим да без краља не ваља! – Потврди бака.

– Бако, ти знаш како је било у време краља, а ми видимо како је сад, једва тата успева да нас прехрани, а ради на послу.

– Децо моја прошло је то време благостања, краљ се бринуо за сељака, а ови само за себе.

– Тако је како је, мора да се трпи – каже осамдесетогодишња бака.

Прошло је овом разговору више од тридесет година, а мени негде у глави то гласање и страдање. Гласам и сама и видим на гласачком списку рођаку која је пре шест година умрла, гласала и то за оне на власти, видим и њен муж такође. Питам се како ли је бака Миља гласала кад су други за њу гласали. Претпостављам да је онима на власти дала глас. Надам се да Миља и Нићо знају да им се краљев наследник вратио у Србију, али да нема круну. Успели су бар нешто да за живота учине и стану на праву страну и заслуже поштовање потомака.

Бог нека опрости онима који не поштују вољу упокојених грађана, а ови прави Срби почиваће у миру, сигурни да су били на правој страни, ма колико их то стајало мука патње.



About the Author

Redakcija
Redakcija




Konkursi regiona
 
 

 

Pet priča Veljka Bosnića

СКОКОВИ ПО ВОДИ   Масна велика вода, на доку усред дана, дрјемам као мачак и хватам посљедњи зрак сунца… Клупа је мој кре...
by Redakcija
 

 
 

Marija Juračić: NE ZNA LJEVICA ŠTO RADI DESNICA

Zavila sam se u šutnju koja traje već cijelo poslijepodne pa se moj zet zabrinuo za svoju punicu. Ustvari, mislim da se više zabrinuo za svoj želudac, jer moja kći ne pokazuje pretjeranu sklonost ka kuhanju. Morala sam mu ...
by Redakcija
 

 
 

Promovisana „Niska od sunčanih zrnaca” Misere Suljić Sijarić

U nedjelju 23. aprila 2017. godine u KSC Skenderija, u sklopu 29. međunarodnog sajma knjiga u Sarajevu, promovisana je nova knjiga savremene bosanskohercegovačke proze – pripovijetke „Niska od sunčanih zrnaca,” autori...
by Redakcija
 

 

 

KONKURS za nagradu „Musa Ćazim Ćatić“ za najbolju bajramsku priču za djecu i omladinu

Na osnovu Odluke o ustanovljenju književne nagrade „Musa Ćazim Ćatić“ kategorije „Bajramske priče“, Upravni odbori Kulturnih udruženja „Musa Ćazim Ćatić“ Odžaka i Münchena raspisuju KONKURS za književnu...
by Redakcija
 

 
 

Misera Suljić Sijarić: Niska od sunčanih zrnaca (Srebrno Planjaxovo pero za 2016.)

  Ne znam koliko sam tako sićušna godina mogla imati, ali ih je bilo dovoljno da zamišljam i doživljavam stvari baš onako kako ja hoću. A u svemu je upravo to i bilo najljepše! Kad bi se ko ponedjeljkom (ponedioniko...
by Redakcija
 

 




Konkursi regiona