Avlija
Portal za kulturu, književnost i društvene teme



Proza

7. Aprila 2015.
 

Zoran Antonijević: Tunel

More articles by »
Written by: Redakcija
Oznake: ,

Bilo je tako ili nije bilo tako, ne znam. Jednog dana umesto zvuka automobila, probudili su nas odjeci kapljica koje su padale na beton. Oko nas je sve curelo. Iako je prema satu već bilo podne, mi nismo mogli da vidimo dan. Neko je zazidao prozore. Išli smo kroz dugačak hodnik. Nakupilo se tu dosta sveta. Đaci, studenti, radnici, neradnici, policajci, dileri, narkomani, lekari, vatrogasci i ostali pripadnici i nepripadnici zajednice sačinjavali su kolonu koja je mirnim hodom išla napred u nadi da će doći do vrata.
Najednom, iznenada ispred nas se začuo zvuk mašine praćen oblakom dima. Stara lokomotiva, mahnito je prošla kroz našu kolonu poput duha. Niko se na ovog fantoma nije obazirao, prioritet je bio da se što pre stigne do izlaza, do svetla. Nikoga nije bilo briga što hodnik u stvari nije hodnik, već tunel. Važno je naći izlaz, što pre kako niko ne bi zakasnio na svoje radno, neradno ili kakvo drugo mesto. Ali, izlaz se nije nazirao. Shvatili smo da smo izgubljeni. Krenulo je komešanje. Kolona je počela da se rastura, jedni su nastavili da idu napred, a drugi su krenuli nazad. Odlučio sam da ne idem nikuda, jer pravo da kažem nisam imao gde ni da odem. Umoran naslonio sam se na zid tunela. Kako sam dodirnuo hladan i vlažan kamen tako sam prošao kroz njega. Izašao sam napolje, na sred varoši. Sedeo sam na klupi i gledao u kipove u skamenjene pripadnike lokalne zajednice, u kolonu kipova na koju je padalo lišće i šuštelo sve jače i jače…
Iz tog šuštanja izašao je moj pokojni pradeda Živojin, mašinovođa. Pružio mi je macolu rekavši da polupam statue.
“Uzmi ovo i polupaj časkom kipove. Posle će doći još njih da ti pomogne da utovarite kamenje u kolica. Ajde kreni, nema čekanja. Moramo da završimo tunel” – reče mi Živojin – a ja ga priupitah: “Pa dobro deda Žiko, da li će to meni neko da plati?”
“Oće sine. Kod nas niko ne radi za džabe. Dobićeš besplatnu kartu za vožnju po večnosti.”

 

Zoran Antonijević rođen je 28. marta 1979. godine u Smederevskoj Palanci. Živi u Mladenovcu, Srbija. Objavio je zbirke pesama: Snovi oblačara (2003) – “Bibliotka Despot Stefan Lazarević”, Mladenovac; Sabor senki (2009) – u okviru edicije specijalna izdanja „Šumadijskih metafora“ i Srce obavijeno zmijom (2010) – izdavač Matična biblioteka „Ljubomir Nenadović“ – Valjevo.

Poezija mu je objavljena  u antologijama: Rudnici snova, Glasnici neviđenog… Pesme su mu zastupljene i u zbornicima: Šumadijske metafore, Naša knjiga, Beskrajni plavi krug, STO… Satiričnu poeziju objavio u magazinu „Šipak“. Njegova haiku poezija objavljena je u „Diogenu“.

Naklonjen je različitim poetskim izrazima. Piše prikaze, eseje, kratku prozu bavi se  novinarstvom i umetničkom fotografijom (hobi). Nastupao je i na nekoliko pesničkih manifestacija kao što su Poezin open poetry –Ilegala, Pesničenje, Mesopotamian inernational poetry day – Kulturni centar Palilula… Član je Književnog kluba Crnjanski (Bijeljina) a krajem 2011. godine primljen je u Udruženje kniževnika Srbije.



About the Author

Redakcija
Redakcija




Konkursi regiona
 
 

 

Dajana Lazarević: “Ulažite u sebe i iskoristite svaki slobodan trenutak da nešto novo vidite i naučite”

Ona je tek napunila 24 godine, a već je objavila tri knjige poezije, jedan roman i jednu biografiju. Član je Književnog kluba Scena Crnjanski, a pored toga aktivna je i kao kustos i član Kluba saradnika Narodnog muzeja. Spo...
by Redakcija
 

 
 

SUADA A. DŽOGOVIĆ ODBRANILA DOKTORSKU DISERTACIJU

U utorak, 21. marta 2017. godine, na Univerzitetu Jugoistočne Evrope u Makedoniji, mr. sc. Suada A. Džogović uspješno je odbranila doktorsku disertaciju na temu ”Političko-kulturni utjecaj Republike Turske na Zapadni...
by Redakcija
 

 
 

Milijan Despotovć: Recenzija zbirke pesama Zorice Tijanić „Campana Immortale“

Poezija je i duhovni melem „u raskoraku teških misli“. U njoj pesnik nije okrenut samo sebi već i spoljašnjosti, tamo je njegov čitalac, vodeći često onaj Ničeovski dijalog „ljudsko, suviše ljudsko“. Pesnik ne s...
by Redakcija
 

 

 

Kosta – Kočo Racin: Kopači (Prevod s makedonskog: Sande Dodevski)

Kosta – Kočo Racin     KOPAČI   Nestaje noćca crna Kruni se stijena mraka Selom se pjetli čuju Zora se zori – Nad stijenom u krvi Tamu upija Silno Zasvijetlio Dan! Budite se umorni Kopačice i kopač...
by Redakcija
 

 
 

Dušan Dojčinović: Razgovor s Tomislavom N. Cvetkovićem

А? А? – Мајка је одсутно понављала једно те исто слово, на моје информације споља. Имао сам у рукама тако добро опремљену књ...
by Redakcija
 

 




Konkursi regiona