Avlija
Portal za kulturu, književnost i društvene teme



Sjećanja

14. Aprila 2016.
 

Izbor poezije Ismeta Rebronje (Bijelo Polje, 26. jun 1942. – Novi Pazar, 1. maj 2006.)

More articles by »
Written by: Redakcija
Oznake: , , ,

1. maja 2006. godine u Novom Pazaru umro je Ismet Rebronja bošnjački pjesnik

Ismet Rebronja rođen je 26. juna 1942. godine u Goduši kod Bijelog Polja, u crnogorskom dijelu Sandžaka.
Pjesme su mu prevođene na strane jezike. Dobitnik je književnih priznanja, među kojima i nagrade ‘’Risto Ratković’’. Bio je član Udruženja književnika Srbije od 1974. godine.
Objavljene su mu knjige: ‘’Knjiga rabja’’, poezija (1972), ‘’Izložba’’, poezija (1976), ‘’Gazilar’’, poezija (1978), ‘’Sreda i Sreda kći’’, poezija (1983), ‘’Paganska krv’’, poezija (1986), ‘’Beli unuci’’ proza (1986), ‘’Keronika’’ poezija (1991), ‘’Sto i jedna priča’’, proza (1994), ‘’Jesen praznih oraha’’, poezija (1994), ‘’Kad forminga ne dosvira’’, poezija (2002).

.

Majka moja

.

U utrobi kućerka skupila
Nas je ona kao homora
Ogranke svoje.
Oko glave njene pletenice
Ćute kao debele kandžije.
San putova zbog nje kleči
I zalud trave šapću uspavanke.
Za njenim glasom kurjaci jure
Kad tišinu tjera
Sa ognojenih njiva.

Mnogo kune ždrijela
Kad joj iz oči nestanem.
Kad tke zelene ćilimove
Ljepotu s livadama mjeri.

U njene ispucale pete
Uviru kiše.

 

Pokajanje

.

Zgazih glavu od mrava,
Zapucketa koža
Il trava
Pa streknuh ko od noža.

 

Vreme Damasta

.

I umru tako vremena,
Kao kad prestane livada,
Mlado mleko iz vimena,
Ispod reke ode ada.

I dođu druga a kužna,
Pristignu i ona tmasta,
Dođu ona posve ružna,
Stigne i vreme Damasta.

Kad je gnjida centar teže
Pomeša se san i java,
Malom se telo rasteže,
A velikom skida glava.

Zalud ići do Kefisa,
Uz poruku za Teseja,
Zalud žrtva iza tisa,
Zalud slova sa eseja.

 

ПИСМО ОЦУ
I

Нема, оче, твога дома,
Осим камен један с зида,
Као кад римски сиромах
Стално спава све до ида.

Појеле су давно гриње
Са ћилима ткано лишће,
У котару сиво иње
На брезама место пиће.

Нити стада, нити тора,
Нити овна, жива нога,
Ништа живо, жива створа,
Осим шупље с једног рога.

Нити јарам, нити вола,
Нити собе, нити госта,
Ништа нема, осим с кола
Точак један који оста.

Нужно кo кад кане смола,
Као кад падне пас с моста
Ништа нема, осим с стола
Нога једна која оста.

II

Драго ли је гробље,
Велика је она липа,
Порасло је твоје биље,
Киша дажди или сипа.

Ружно ли је у вароши,
Варалице, лажна вера.
Мртве гњиде са олоши,
Шаренкрпе, лажна пера.

Све је оно с фотографа,
Све је оно што одбори,
Као тиква пала с рафа,
Прсла тиква кад говори.

Ја бих мало горских слика,
Ја бих мало коњу с гриве,
Игру листа са јасика,
Ја бих мало к шуми иве.

Ја бих мало вучје штене
Да развијем с негатива,
Са две корпе оплетене
Да поберем змије с њива.

III

Доста ми је више, оче
Игре Картаге и Рима,
Враћам се где пас лоче
И јечму ако га има.

Боље легло уз кучину
Но олош са заштите права,
Хоћу друмом у планину
Да се вратим крду крава.

Хоћу гору, голе гране,
Црно јаје бела дрозда,
Нећу тотем оне вране,
Хоћу зрно с дивља грозда.

Остављам дом и кључ с двери,
Не брини, слико, за сина,
Пружиће ми азил звери,
Троху хлеба са купина.

Биће, оче, моје резе
Испод луне бледолике,
Близу звезде испод брезе,
Тако срасле за јасике.

Ту крај невестина снега*,
Где роса очи отреса,
Биће ми кућна омега,
Задња пошта и адреса.


 

*Напомена ауторове кћерке Надије Реброња: Пјесник је, по властитој жељи, сахрањен у Подбијељу, на ливади на којој расте цвијеће у народу названо невјестин снијег, девет година након објављивања ове пјесме.



About the Author

Redakcija
Redakcija




Konkursi regiona
 
 

 

Milijan Despotovć: Recenzija zbirke pesama Zorice Tijanić „Campana Immortale“

Poezija je i duhovni melem „u raskoraku teških misli“. U njoj pesnik nije okrenut samo sebi već i spoljašnjosti, tamo je njegov čitalac, vodeći često onaj Ničeovski dijalog „ljudsko, suviše ljudsko“. Pesnik ne s...
by Redakcija
 

 
 

Kosta – Kočo Racin: Kopači (Prevod s makedonskog: Sande Dodevski)

Kosta – Kočo Racin     KOPAČI   Nestaje noćca crna Kruni se stijena mraka Selom se pjetli čuju Zora se zori – Nad stijenom u krvi Tamu upija Silno Zasvijetlio Dan! Budite se umorni Kopačice i kopač...
by Redakcija
 

 
 

Osvald Tomović: Varljivi mesec

Niko na ovom svetu nije video zeleni mesec. Nije bio ni plav. Nikad baš. Umeo je mesec da bude crvenkast i narandžast, ponekad čak i potpuno crven, ali zelen nije bio nikad. Neće mesec da pozeleni, pa to ti je. Beo kao kre...
by Redakcija
 

 

 

Vaso Knežević: Kurta i Murta iz ugla konja

KURTA I MURTA IZ UGLA KONJA . Iz ugla konja, i Kurta i Murta su isti, oni koji jašu. Taj isti konj polako lipsava, dok se oni smjenjuju… A konj ko konj, trpi i nosi teret. Njemu je sve jedno ko ga jaše, teret je teret… Al...
by Redakcija
 

 
 

Said Šteta: Sanjiva

Said Šteta   SANJIVA   Sanjam divlje jagode iz dedine bašče kajisije i polje makova u krvi Tako se oči nagode snovima duša ugrije što je dunjaluk mrvi   Takiše zrele slade na usnama što soče moje se žed...
by Redakcija
 

 




Konkursi regiona