Avlija
Portal za kulturu, književnost i društvene teme



Sjećanja

14. Aprila 2016.
 

Izbor poezije Ismeta Rebronje (Bijelo Polje, 26. jun 1942. – Novi Pazar, 1. maj 2006.)

More articles by »
Written by: Redakcija
Oznake: , , ,

1. maja 2006. godine u Novom Pazaru umro je Ismet Rebronja bošnjački pjesnik

Ismet Rebronja rođen je 26. juna 1942. godine u Goduši kod Bijelog Polja, u crnogorskom dijelu Sandžaka.
Pjesme su mu prevođene na strane jezike. Dobitnik je književnih priznanja, među kojima i nagrade ‘’Risto Ratković’’. Bio je član Udruženja književnika Srbije od 1974. godine.
Objavljene su mu knjige: ‘’Knjiga rabja’’, poezija (1972), ‘’Izložba’’, poezija (1976), ‘’Gazilar’’, poezija (1978), ‘’Sreda i Sreda kći’’, poezija (1983), ‘’Paganska krv’’, poezija (1986), ‘’Beli unuci’’ proza (1986), ‘’Keronika’’ poezija (1991), ‘’Sto i jedna priča’’, proza (1994), ‘’Jesen praznih oraha’’, poezija (1994), ‘’Kad forminga ne dosvira’’, poezija (2002).

.

Majka moja

.

U utrobi kućerka skupila
Nas je ona kao homora
Ogranke svoje.
Oko glave njene pletenice
Ćute kao debele kandžije.
San putova zbog nje kleči
I zalud trave šapću uspavanke.
Za njenim glasom kurjaci jure
Kad tišinu tjera
Sa ognojenih njiva.

Mnogo kune ždrijela
Kad joj iz oči nestanem.
Kad tke zelene ćilimove
Ljepotu s livadama mjeri.

U njene ispucale pete
Uviru kiše.

 

Pokajanje

.

Zgazih glavu od mrava,
Zapucketa koža
Il trava
Pa streknuh ko od noža.

 

Vreme Damasta

.

I umru tako vremena,
Kao kad prestane livada,
Mlado mleko iz vimena,
Ispod reke ode ada.

I dođu druga a kužna,
Pristignu i ona tmasta,
Dođu ona posve ružna,
Stigne i vreme Damasta.

Kad je gnjida centar teže
Pomeša se san i java,
Malom se telo rasteže,
A velikom skida glava.

Zalud ići do Kefisa,
Uz poruku za Teseja,
Zalud žrtva iza tisa,
Zalud slova sa eseja.

 

ПИСМО ОЦУ
I

Нема, оче, твога дома,
Осим камен један с зида,
Као кад римски сиромах
Стално спава све до ида.

Појеле су давно гриње
Са ћилима ткано лишће,
У котару сиво иње
На брезама место пиће.

Нити стада, нити тора,
Нити овна, жива нога,
Ништа живо, жива створа,
Осим шупље с једног рога.

Нити јарам, нити вола,
Нити собе, нити госта,
Ништа нема, осим с кола
Точак један који оста.

Нужно кo кад кане смола,
Као кад падне пас с моста
Ништа нема, осим с стола
Нога једна која оста.

II

Драго ли је гробље,
Велика је она липа,
Порасло је твоје биље,
Киша дажди или сипа.

Ружно ли је у вароши,
Варалице, лажна вера.
Мртве гњиде са олоши,
Шаренкрпе, лажна пера.

Све је оно с фотографа,
Све је оно што одбори,
Као тиква пала с рафа,
Прсла тиква кад говори.

Ја бих мало горских слика,
Ја бих мало коњу с гриве,
Игру листа са јасика,
Ја бих мало к шуми иве.

Ја бих мало вучје штене
Да развијем с негатива,
Са две корпе оплетене
Да поберем змије с њива.

III

Доста ми је више, оче
Игре Картаге и Рима,
Враћам се где пас лоче
И јечму ако га има.

Боље легло уз кучину
Но олош са заштите права,
Хоћу друмом у планину
Да се вратим крду крава.

Хоћу гору, голе гране,
Црно јаје бела дрозда,
Нећу тотем оне вране,
Хоћу зрно с дивља грозда.

Остављам дом и кључ с двери,
Не брини, слико, за сина,
Пружиће ми азил звери,
Троху хлеба са купина.

Биће, оче, моје резе
Испод луне бледолике,
Близу звезде испод брезе,
Тако срасле за јасике.

Ту крај невестина снега*,
Где роса очи отреса,
Биће ми кућна омега,
Задња пошта и адреса.


 

*Напомена ауторове кћерке Надије Реброња: Пјесник је, по властитој жељи, сахрањен у Подбијељу, на ливади на којој расте цвијеће у народу названо невјестин снијег, девет година након објављивања ове пјесме.



About the Author

Redakcija
Redakcija




Konkursi regiona
 
 

 

Yohann Koshy: Kako je bombardovanje iz vazduha promijenilo svijet

Proučili smo istoriju posmatrajući je iz oblaka. Istaknuta slika: Drezden, 1945, pogled sa gradske vijećnice (Rathaus) na razoreni grad (Foto via Deutsche Fotothek‎) Kad je čovjek prestao da vjeruje u Boga, počeo je da ...
by Redakcija
 

 
 

Zoran Bar: Kako prepoznati karakteristike narcizma i psihopatije u poslovnom i političkom okruženju?

Da li ste ikada doživeli mobing ili bili svedok istog? Pitate li se kako funkcionišu i kako se nose sa grižom savesti osobe čije odluke i delovanja direktno štete drugima? Ovde se prvenstveno podrazumevaju one ličnosti ko...
by Redakcija
 

 
 

Zoran Hercigonja: Semezdin Mehmedović – Poezija apatrizma u ”Devet Alexandrija”

Kada se čovjek malo bolje zapita tko je on uistinu, u dubini duše pročita odgovor: „ti si vječiti apatrid, beskućnik i lutalica.“ I cijeli život  je neka vrsta lutanja, skok s jednog  mjesta na drugo, prolaz kroz vr...
by Redakcija
 

 

 

Said Šteta: Batonovo književno veče sa prijateljima

U petak je, 3. februara 2017. godine, organizovan je još jedan kulturni događaj u Klubu paraolimpijskih sportova „Baton“ Zenica, koji okuplja najteže invalide prošlog rata. U Muzeju Grada Zenica „batonci“ su za lju...
by Redakcija
 

 
 

Razgovor sa Vesnom Radović: Ni danas nismo mnogo odmakli od ”devedesetih”

Djetinjstvo je možda najbezbrižniji dio života, pa samim tim i najljepši. Recite nam nešto o odrastanju i školovanju u kamenom gradu, pored mora. VESNA RADOVIĆ: Tek mnogo godina kasnije, prošavši dosta svijeta, shvatil...
by Redakcija
 

 




Konkursi regiona