Avlija
Portal za kulturu, književnost i društvene teme



Srbija

15. Februara 2017.
 

Poezija Budimira Stefanovića

More articles by »
Written by: Redakcija
Oznake: , ,

Budimir Stefanović

 

 

N E P O V R A T N O

.

Sećanje na sopstvenu utrobu bledi,
pred apsolutnom nevidljivošću
dočarane nutrine,
rosa na izrezbarenom čelu,
zadirkuje tugu koja curi ispod nozdrva,
zlate se u izmaglici nežne raširene ruke
melanholije u prohujalom,
škripi izdaja podivljalih upokojenih
šetaca kroz vreme.

Vasiona se raskalašno smeje.
Dok covek kleči na litici opstanka vrste,
košava lista zapise čudotvorca
šamara osećanja koja liče na san,
Žar pticu nemuštim jezikom priziva
da sklopi krila i ostavi trag
u samrtničkom ništavilu privida.

.

TREŠNJA

.

Prvo brijanje, limeni umivaonik
pod starom trešnjom, razbijeno ogledalo
i oštar brijač pod grlom,
krv na prstima, živi sa nama i krici!

Hladna voda prija ali ne isceljuje bol,
moj otac pada pred ogledalom,
zarezanog grla sa brijačem u rukama
krv na duši, krv u očima,
mrtvi u nama i krici, krici!

Osušila se trešnja i lagano pucketa u peći,
ne usuđujem se da pogledam u ogledalo
jer to lice više nije moje lice,
i puštam duhove da čereče poput brijača pod grlom.

Ne razmišljajući o posledicama
primam ih na sopstvene grudi,
ja gladan čekam obećanu gozbu
a u meni krici, krici, krici!!!

.

P E S N I K 

.

I

Samo prepisujem snove iz nesvesti
u dubokom snu.

Davno pre sećanja, ljudska je duša lutala
odvojena od tela
zgrčenog na podu prljavog kazamata.

Vraćanje je bilo
bolno iskustvo.

.

II

Sanjam…
Nag sam na stratištu
i ne vidim sopstveno lice.
Okolo mene su klopke za divljač,
prazne čaure i gavranovi.

Urliknuo bih i napisao protest a ne mogu,
zbog snova u okovima,
bezimene izdaje svesti zaljubljenika i zaludjenika
koji na sopstvenom pogrebu žeđ za stihovima
brani tišinom.

Pljujem zgužvane misli
i ništa me više ne boli.

.

III

Čekam stvoritelja da me upozori
da ličim na starca
i probudi me iz sna.

.
 
Budimir Stefanović rođen 1961. godine u Rači, Srbija. Piše od mladih dana. Objavljivao u Dečjim novinama, Vencu, Gradini. Objavio je zbirku poezije ,,Senke po uglovima” 1985. (recenzija Milutin Srećković), zbirku ,,Pesnički svitak” 2013, (recenzija Radomir Andrić), u pripremi ,,Horizonti” 2017. Poslednji nosilac prve pesničke štafete, Narodna biblioteka Beograd 1984.
Poezija mu je u poslednjih nekoliko godina objavljivana i nagrađivana, zastupljena u preko 50 zajedničkih zbirki u zemlji i inostranstvu i u časopisima: ,,Književne novine”, ,,Majdan”, ,,Poezija”, ,,Svitak”, ,,Scena Crnjanski”, ,,Suština poetike”, ,,Književne vertikale”, ,,Brankovina”, ,,Sizif”,
Član je književne zajednice Rača, Vukove zadužbine, član književnog kluba ,,Crnjanski” Beograd i Udruženja Balkanskih umetnika.
Dobitnik je Godišnje nagrade SO Rača za 2016. za doprinos na polju razvoja književnog stvaralaštva.
Živi i radi u Rači.


About the Author

Redakcija
Redakcija




Konkursi regiona
 
 

 

Otvorene prijave na internacionalno startup natjecanje BETAPITCH

Na dva dana u mjesecu rujnu Mostar postaje regionalni centar startup inovacija. Prvo internacionalno startup natjecanje BETAPITCH održat će se 7. i 8.9. u SPARKu i Kosači, a 10 pažljivo odabranih startupa natjecat će se za...
by Redakcija
 

 
 

DRUGI MEĐUNARODNI KNJIŽEVNI KONKURS ”PESMODARI MIRA 2017.”

ДРУГИ  МЕЋУНАРОДНИ КЊИЖЕВНИ КОНКУРС  ПЕСМОДАРИ МИРА 2017. ГОДИНЕ  Због великог интересовања, у  знак сећања на Слађану Јован...
by Redakcija
 

 
 

70 godina od naredbe skidanja zara i feredže

70 GODINA OD NAREDBE SKIDANJA ZARA I FEREDŽE     Pod plaštom uključivanja muslimanki Jugoslavije u društveno-politički život, posebno opismenjavanja i zapošljavanja, ubrzo poslije II svjetskog rata pokrenuta je akt...
by Redakcija
 

 

 

Poezija Dubravka Matančevića

Dubravko Matančević   ZAROBLJENA U SRCU   U srcu tvoja slika malena Nema snage da izgori Ne može da pobjegne od plamena Gori vječno u tisuću boja S njom sva sreća, tuga moja.   Nosi tebe uz mene Pored nje d...
by Redakcija
 

 
 

Marija Juračić: Nepomično more

Marija Juračić   Nepomično more   Sanjala sam opet neka crna jedra kormilo je prazno i samo se vrti nepomično more, bez zvuka, bez vjetra korak do ničega, do pakla, do smrti. . Nema ni zvijezda, nema niti ptica m...
by Redakcija
 

 




Konkursi regiona