Avlija
Portal za kulturu, književnost i društvene teme



Srbija

10. Marta 2015.
 

Poezija Igora Vujčića

More articles by »
Written by: Redakcija
Oznake:

OSTAVLJAO SAM REČI, OSTAVLJAO SAM GLAS

 

Ostavljao sam reči, ostavljao sam glas…

Zraci behu mali da shvate drhtaj, drhtaj koji me ostavlja…

Ostavlja nekome drugom. Tako sam se davao.

 

Ostavljao sam reči, ostavljao sam glas…

Vazduh je rastao, ali je i  dalje bio vazduh…

Tako sam govorio.  Tako sam se davao.

 

Ostavljao sam reči, ostavljao sam glas…

I mirno more nekad zadrhti, prođe oluja,

grom udari, voda peni, ali ja nisam imao

toliko snage…

 

Ostavljao sam reči, ostavljao sam glas…

ali treptaj neće izmestiti planinu,

niti će prsti smrviti emociju…

 

Ostavljao sam reći, ostavljao sam glas…

Ali tako malo je znacilo.

Tako malo sam mogao.

 

OŽIVETI TEBE IZ MENE

 

U oči sipaj suze, ja ću ti ih dati.

Tada ćes osećati.

U glas dodaj reči, ja ću ti ih dati.

Tada ćeš govoriti.

U sebe stavi život, daću ti deo svog

i budi sa mnom.

Ali tuđe suze peku, reči će ti se zabosti u grlo,

a ja ću oživeti.

Onda bolje ostani mrtva u meni, jer te ne mogu izdržati.

Moje ruke su slabe.

 

SAMO, SAMO MALO

 

Bio je to nekako tmuran dan… Možda je padala i kiša… Možda malo…

Bilo je i sunčano, ali možda samo malo…

Bio sam nekako rastrojen… U stvari možda i srećan… Ko će ga znati…

Srećan, ali samo, samo malo…

Tog dana sam te čekao. Čekao sam te pod velikim satom.

Čekao te, ali ti nisi došla.

Pod velikim satom možda sam malo čekao… Možda malo…

Onda sam lutao gradom. Tražio natpise ulica,

gledao ljude kako prolaze. Brzo sam stigao.

Možda sam malo lutao. Lutao, ali jako, jako malo…

Stigao sam i bio tužan. Možda malo…

možda ipak, samo samo malo…

 

PREVRTLJIVO VREME

 

A onda će početi kiša i tvoja će se šminka razliti licem.

Tad neće biti dobro, jer ćeš se iznervirati i vikati dok ne stane.

Tek kad bude stala, prestaćeš…

Tad ćes početi da urlaš! Ali niko te neće slušati, jer si sva umazana i besna! Kao dete koje nešto hoće na silu, svi ga ignorišu…

A ja, ja ću biti hladan, jer kiša je to. A onda će kiša početi da pada, mi ćemo se držati za ruke, šetati, gledati odsjaj grada u asfaltu…

Nikad nismo bili ovako srećni!

 

ONA

 

Ona nikad ne nosi izgužvane pantalone…

Iako bi joj lepo stajale…

Ona uopšte ne nosi pantalone…

Ona bi tako lepo nosila osmeh da se smeje…

Ona stalno razmišlja i ima ozbiljno lice…

Ona ima bujne grudi, za njima ne zaostaje

Ni lepota ruku… predivni crveni lak,

Ali ona ne nosi crveni lak…

Ona lepo drži cigaru, ali ne puši…

Gadi se tog smrdljivog dima,

Iako on sasvim lepo miriše…

Ona ne nosi štikle…

Mrzi kad je viša od same sebe,

Ali je ta uzdignutost drugih ne uznemirava…

Ona je lepa, ali ne voli kad joj prilaze…

Ona me ne voli, niti ja volim nju…

Ona ne ume da slaže, a ja…

Ja ipak mislim da je ne volim…

 

 

Igor Vujčić, rođen 1992. u Jagodini, Srbija. Student četvrte godine Filozofskog fakulteta u Beogradu, odsek filozofija.

Istaknuta slika: By Divna Lulić Jovčić



About the Author

Redakcija
Redakcija




Konkursi regiona
 
 

 

Marija Juračić: Kad aveti gmižu

Marija Juračić     KAD AVETI GMIŽU   U noćima kad aveti gmižu gluha muza škrtari na riječi plamenovi vatre visoko se dižu pokušavam te prostore prijeći. Ne nosim tebi miris bijelih ruža to crne kale mi...
by Redakcija
 

 
 

Kosta – Kočo Racin: Kopači (Prevod s makedonskog: Sande Dodevski)

Kosta – Kočo Racin     KOPAČI   Nestaje noćca crna Kruni se stijena mraka Selom se pjetli čuju Zora se zori – Nad stijenom u krvi Tamu upija Silno Zasvijetlio Dan! Budite se umorni Kopačice i kopač...
by Redakcija
 

 
 

Said Šteta: Sanjiva

Said Šteta   SANJIVA   Sanjam divlje jagode iz dedine bašče kajisije i polje makova u krvi Tako se oči nagode snovima duša ugrije što je dunjaluk mrvi   Takiše zrele slade na usnama što soče moje se žed...
by Redakcija
 

 

 

Dušan Dojčinović: Stara kapija

Dušan Dojčinović     STARA KAPIJA   Stara kapija prošlost otvara tu je njen atelje Ona bojama svet nazire… Vinjete su njen krug Četkica, tempera ko najbolji drug maštom u svet snove pozove kiše i pospane ptice d...
by Redakcija
 

 
 

Tri pjesme Jelene Kočović

Jelena Kočović     JA TE VOLIM   Kad sam s’ tobom, ja sve mogu, ja sve umem, ja te dobro razumem.   Nisam ni slepa, nisam ni glupa, sve ja dobro shvatam, bezuslovno ja te volim, i kad grešiš ja ti ...
by Redakcija
 

 




Konkursi regiona