Avlija
Portal za kulturu, književnost i društvene teme



Srbija

1. Novembra 2015.
 

Poezija Jelene Kočović

More articles by »
Written by: Redakcija
Oznake:

Jelena Jeka Kočović, r. Stepanović, rođena je 26. avgusta 1984. godine u Kragujevcu (Srbija).

Svoje detinjstvo, kao i školske dane, provela je u svom rodnom gradu.

U junu 2003. godine završila srednju ekonomsku školu, smer-ekonomski tehničar, a u maju 2004. godine počinje da radi u mlekari Kuc Company.

Od malena piše i do sada je napisala oko trista pesama, jednu kratku priču i jednu zbirku  priča “Sasvim obična priča” (još je sve u rukopisu).

Do sada je dobila nekoliko priznanja sa učesća na konkursima za poeziju i kratke priče.

Njena priča “Novi početak u Sen Tropeu” objavljena je u zborniku savremenih ljubavnih priča u izdavaštvu Kreativne Radionice Balkan.

Njena poezija zastupljena je Zbornik poezije – stopama Alekse Šantića (koji je u pripremi Kreativne Radionice Balkan)

E-mail adresa: j.kocovic@kuccompany.co.rs

 

 

 

I da se rodim ponovo

 

 

Baš je čudna ova noć,

i zvezde što na nebu sijaju

imaju neku posebnu moć,

jer ove noći tako lepo blistaju.

 

Najlepši je san

kad sam s tobom svaki dan,

divan mi je svaki tren

sa tobom proveden.

 

I da se ponovo rodim ja,

opet bih te ljubila,

opet bih te ludo volela

kao što te volim i sada.

 

 

 

Možda još uvek postoji nada

 

Ne veruj srećo ako ti kažu

da zbog tebe suze lijem,

ne veruj srećo, znaj da lažu,

al’ istina je da te volim

i to ne krijem.

 

Teško mi je,

ali nemam reči,

bilo šta da kažem,

znam da neće da te spreči

da odeš kod druge žene,

da zauvek zaboraviš na mene.

 

Možda za nas

još uvek postoji nada,

možda ćemo se ponovo

u životu sresti

u starom parku našega grada,

ti ćeš se opet pojaviti iznenada

i na staru klupu kraj mene sesti.

 

 

 

Oprosti mi

 

Drugačiji si u poslednje vreme,

ne mogu da te prepoznam.

Zašto su tužne tvoje oči snene,

volela bih da znam.

 

Izgledaš umorno i tužno,

jedva da si živ.

Ko te je toliko povredio,

reci mi ko je kriv?

 

Da li je greška moja?

Ako jeste, oprosti mi.

To mi nije bila namera,

molim te, veruj mi.

 

Kaži mi šta ti je na duši,

ma koliko da boli, ja podneću sve.

Osećam da se naš svet ruši

i da polako sve nestaje.

 

Ti znaš koliko te volim

i da te nikada ne bih povredila,

za oproštaj te molim

ako sam te ipak na neki način uvredila.



About the Author

Redakcija
Redakcija




Konkursi regiona
 
 

 

Said Šteta: Batonovo književno veče sa prijateljima

Said Šteta   ZALEĐENE PTICE . Snjegovi godina pali na cvjetna polja davnih želja ni zvijeri ne putuju Umire rijeka, ledeni vali baš kao postelja u kojoj zagrljaje snuju   Zaleđene ptice na grani toplome jugu htjele kao s...
by Redakcija
 

 
 

Ani Stajkova Ivanova: Ognjište babe i dede (prevod sa bugarskog)

Ани Стаjкова – Иванова     ОГЊИШТЕ  БАБЕ  И  ДЕДЕ   Уредно старо огњиште насред куће. Баба послује а деда дрва носи. Тр...
by Redakcija
 

 
 

Igor Divković: Ljubavni conto

Igor Divković     LJUBAVNI CONTO   Puno sam manji, nego se čini. Nemam ja tu korpulencu. Da nisam zaljubljen, kao što jesam, ne bih bio ni blizu toj visini.   Da nisam grijan ljubavnim žarom, bio bih hla...
by Redakcija
 

 

 

Poezija Budimira Stefanovića

Budimir Stefanović     N E P O V R A T N O . Sećanje na sopstvenu utrobu bledi, pred apsolutnom nevidljivošću dočarane nutrine, rosa na izrezbarenom čelu, zadirkuje tugu koja curi ispod nozdrva, zlate se u izmag...
by Redakcija
 

 
 

Slobodan Ž. Obradović: Balada o pohlepi i škrtosti

Мука, богме, а не шала, како ћеш без капитала?… Празног џепа?… Док је шака пуна козји` брабоњака… . Но, ко жели преко ноћ...
by Redakcija
 

 




Konkursi regiona