Avlija
Portal za kulturu, književnost i društvene teme



Srbija

1. Novembra 2015.
 

Poezija Jelene Kočović

More articles by »
Written by: Redakcija
Oznake:

Jelena Jeka Kočović, r. Stepanović, rođena je 26. avgusta 1984. godine u Kragujevcu (Srbija).

Svoje detinjstvo, kao i školske dane, provela je u svom rodnom gradu.

U junu 2003. godine završila srednju ekonomsku školu, smer-ekonomski tehničar, a u maju 2004. godine počinje da radi u mlekari Kuc Company.

Od malena piše i do sada je napisala oko trista pesama, jednu kratku priču i jednu zbirku  priča “Sasvim obična priča” (još je sve u rukopisu).

Do sada je dobila nekoliko priznanja sa učesća na konkursima za poeziju i kratke priče.

Njena priča “Novi početak u Sen Tropeu” objavljena je u zborniku savremenih ljubavnih priča u izdavaštvu Kreativne Radionice Balkan.

Njena poezija zastupljena je Zbornik poezije – stopama Alekse Šantića (koji je u pripremi Kreativne Radionice Balkan)

E-mail adresa: j.kocovic@kuccompany.co.rs

 

 

 

I da se rodim ponovo

 

 

Baš je čudna ova noć,

i zvezde što na nebu sijaju

imaju neku posebnu moć,

jer ove noći tako lepo blistaju.

 

Najlepši je san

kad sam s tobom svaki dan,

divan mi je svaki tren

sa tobom proveden.

 

I da se ponovo rodim ja,

opet bih te ljubila,

opet bih te ludo volela

kao što te volim i sada.

 

 

 

Možda još uvek postoji nada

 

Ne veruj srećo ako ti kažu

da zbog tebe suze lijem,

ne veruj srećo, znaj da lažu,

al’ istina je da te volim

i to ne krijem.

 

Teško mi je,

ali nemam reči,

bilo šta da kažem,

znam da neće da te spreči

da odeš kod druge žene,

da zauvek zaboraviš na mene.

 

Možda za nas

još uvek postoji nada,

možda ćemo se ponovo

u životu sresti

u starom parku našega grada,

ti ćeš se opet pojaviti iznenada

i na staru klupu kraj mene sesti.

 

 

 

Oprosti mi

 

Drugačiji si u poslednje vreme,

ne mogu da te prepoznam.

Zašto su tužne tvoje oči snene,

volela bih da znam.

 

Izgledaš umorno i tužno,

jedva da si živ.

Ko te je toliko povredio,

reci mi ko je kriv?

 

Da li je greška moja?

Ako jeste, oprosti mi.

To mi nije bila namera,

molim te, veruj mi.

 

Kaži mi šta ti je na duši,

ma koliko da boli, ja podneću sve.

Osećam da se naš svet ruši

i da polako sve nestaje.

 

Ti znaš koliko te volim

i da te nikada ne bih povredila,

za oproštaj te molim

ako sam te ipak na neki način uvredila.



About the Author

Redakcija
Redakcija




Konkursi regiona
 
 

 

Said Šteta: Tražili su pjesmu

Said Šteta   Tražili su pjesmu   Tražili su da napišem pjesmu dok sam podupirao mjesec ramenom i trpio oštricu zvijezda na prsa gola Ni su mi vjerovali i pustili me kao česmu gađali moje stihove kamenom začudo...
by Redakcija
 

 
 

Said Šteta: Smjelost

Said Šteta   Smjelost   Smijem li misliti na tebe dok tvoje misli dunjalukom jezde i negdje daleko traže smiraj za se Srce mi k'o prosjak na prtini zebe gledajući nebo, sve su moje zvijezde ponajviše onda kada se ...
by Redakcija
 

 
 

Poezija Dalibora Čerškova

Dalibor Čerškov, 1982., Niš. Piše pesme i kratke priče. Završio studije građevinarstva na Građevinsko-arhitektonskom fakultetu u Nišu. Fotografijom se bavi od 2007. godine. Kao fotograf amater objavljivao je fotografij...
by Redakcija
 

 

 

Blažo Stevović: Elmi

Blažo Stevović   ELMI   Vidio sam te, živa si, zdrava, i dosta… meni si bila i ostaćeš najljepša. Ja sam zamrznut od kada te nema od jučer odmrznut. Pa ponovo zamrznut. Hoću da te pamtim po vitkoći, po ...
by Redakcija
 

 
 

Igor Divković: Tek tako

Igor Divković   TEK TAKO     plačem tek tako da vježbam oko da bude spremno za suzo kani plačem kao kišna godina kao što sam plak'o i lani plačem zbog zere mučnine u dnu duše jer vrijeme curi jer teku da...
by Redakcija
 

 




Konkursi regiona