Avlija
Portal za kulturu, književnost i društvene teme



Srbija

1. Novembra 2015.
 

Poezija Jelene Kočović

More articles by »
Written by: Redakcija
Oznake:

Jelena Jeka Kočović, r. Stepanović, rođena je 26. avgusta 1984. godine u Kragujevcu (Srbija).

Svoje detinjstvo, kao i školske dane, provela je u svom rodnom gradu.

U junu 2003. godine završila srednju ekonomsku školu, smer-ekonomski tehničar, a u maju 2004. godine počinje da radi u mlekari Kuc Company.

Od malena piše i do sada je napisala oko trista pesama, jednu kratku priču i jednu zbirku  priča “Sasvim obična priča” (još je sve u rukopisu).

Do sada je dobila nekoliko priznanja sa učesća na konkursima za poeziju i kratke priče.

Njena priča “Novi početak u Sen Tropeu” objavljena je u zborniku savremenih ljubavnih priča u izdavaštvu Kreativne Radionice Balkan.

Njena poezija zastupljena je Zbornik poezije – stopama Alekse Šantića (koji je u pripremi Kreativne Radionice Balkan)

E-mail adresa: j.kocovic@kuccompany.co.rs

 

 

 

I da se rodim ponovo

 

 

Baš je čudna ova noć,

i zvezde što na nebu sijaju

imaju neku posebnu moć,

jer ove noći tako lepo blistaju.

 

Najlepši je san

kad sam s tobom svaki dan,

divan mi je svaki tren

sa tobom proveden.

 

I da se ponovo rodim ja,

opet bih te ljubila,

opet bih te ludo volela

kao što te volim i sada.

 

 

 

Možda još uvek postoji nada

 

Ne veruj srećo ako ti kažu

da zbog tebe suze lijem,

ne veruj srećo, znaj da lažu,

al’ istina je da te volim

i to ne krijem.

 

Teško mi je,

ali nemam reči,

bilo šta da kažem,

znam da neće da te spreči

da odeš kod druge žene,

da zauvek zaboraviš na mene.

 

Možda za nas

još uvek postoji nada,

možda ćemo se ponovo

u životu sresti

u starom parku našega grada,

ti ćeš se opet pojaviti iznenada

i na staru klupu kraj mene sesti.

 

 

 

Oprosti mi

 

Drugačiji si u poslednje vreme,

ne mogu da te prepoznam.

Zašto su tužne tvoje oči snene,

volela bih da znam.

 

Izgledaš umorno i tužno,

jedva da si živ.

Ko te je toliko povredio,

reci mi ko je kriv?

 

Da li je greška moja?

Ako jeste, oprosti mi.

To mi nije bila namera,

molim te, veruj mi.

 

Kaži mi šta ti je na duši,

ma koliko da boli, ja podneću sve.

Osećam da se naš svet ruši

i da polako sve nestaje.

 

Ti znaš koliko te volim

i da te nikada ne bih povredila,

za oproštaj te molim

ako sam te ipak na neki način uvredila.



About the Author

Redakcija
Redakcija




Konkursi regiona
 
 

 

Edib Šaljić: Mali šehidi

Edib Šaljić . MALI ŠEHIDI . Dok druga djeca slušaju bajku, Dok sanjaju miran, šareni san, Sirijsko dijete sanja mrtve baba i majku I moli Boga da preživi još jedan dan. . Zar među djecom razlike ima?! Zar može neko dje...
by Redakcija
 

 
 

Poezija Jelene Kočović

Prošle su godine . Prošle su godine lutanja i traganja, sada živim u ljubavi imam sve što treba mi, mirnu luku i topli tom, živim život ja po svom. Prošle su godine lutanja i traganja, sa tobom sam pronašla sve što tre...
by Redakcija
 

 
 

Poezija Jasne Jašaragić

Jasna Jaca Jašaragić   MOŽDA Možda negdje tamo daleko ispod plavog neba iza dalekih stijena na mene misli neko očiju boje kestena. . Možda imamo iste želje, možda sanjamo iste snove možda nas sudbina kroz tišinu ...
by Redakcija
 

 

 

Said Šteta: Srebrenički zov

Said Šteta   Srebrenički zov   Nermineeeeeee još odjekuje očev zov od ruke dželata da zajedno mriju Oblaci drhte natovareni dušama a dolje korov raste krvnicima iz očiju   Majkoooooo dozivam majku Fatu, sv...
by Redakcija
 

 
 

Said Šteta: Da ti naslikam osmijeh

Said Šteta     DA TI NASLIKAM OSMIJEH   Oblačim bijeli oblak kao košulju u jutru izmaglice da ti dođem čist Poljubac mlak spuštam na bijelo lice kao kist . Da ti naslikam osmijeh kao dugu ispod koje neću n...
by Redakcija
 

 




Konkursi regiona