Avlija
Portal za kulturu, književnost i društvene teme



Srbija

4. Marta 2016.
 

Poezija Jelene Kočović

More articles by »
Written by: Redakcija
Oznake:

Jelena Kočović

 

 

 

 

 

Neka me neko zagrli

.

Duša mi je puna bola,

puno je suza u mojim očima,

delili smo sve na pola,

a sad nemam mira noćima.

Zajedno smo snove gradili,

zajedno se smejali,

bili smo srećni i veseli,

ludo smo se voleli.

Jedna je suza niz obraz pala,

tuga se kod mene uselila,

čarolija je prestala,

gde je naša ljubav nestala?

Svakoga trena sve mi je teže,

suza suzu stiže,

hladno mi je oko srca,

gde je to moje parče sunca?

Već danima me negreje,

tuga kod mene stanuje.

Neka me neko zagrli,

moji dobri drugovi,

to mi je stvarno potrebno,

puno bi mi značilo,

sad kad mi je haos u glavi,

trebaju mi prijatelji pravi.

Neka me neko zagrli…

 

.

Oprosti mi što te volim toliko

 

Život je divan

kada imaš nekog

da mu ruke pružiš,

život je lep

kada imaš nekog

da se sa njim družiš.

Svojim nežnim pogledom

osvajaš me,

svojim vrelim usnama

opijaš me,

svojim slatkim rečima

zavodiš me,

kada te ugledam

zaboravljam na sve.

Oprosti mi

što te volim toliko,

kao ja, neće te voleti niko.

Oprosti mi

što te dozivam tiho,

ali ti si mi sve

i ne treba mi više niko.

.

Moj živote

 

Moj živote, proklet da si,

došlo je neko teško vreme,

umorno lice suza mi kvasi,

na leđima nosimo veliko breme.

Pritisla nas neka tuga,

nigde nijednog druga

da nas zagrli,

da nas uteši

kada naiđu dani loši.

Suze vrele klize po mome licu,

padaju kao kiše.

Oprosti mi jedini

što mislim samo na tebe,

oprosti mome srcu

što samo zbog tebe diše,

oprosti mi ljubavi,

što te iz dana u dan

volim sve više.

I neka misle da sam luda,

kao neko malo dete

ja još verujem u čuda.

Iako si težak moj živote,

ja još verujem u ljubav i snove

i još uvek živi nada

da dobro može svetom da vlada.

 

.

Život je samo jedan

 

Sve je u životu

samo iluzija,

nikada se ne zna

šta je laž, a šta istina.

Sve ima svoju čar i lepotu,

ali nije zlato sve što sija.

Sve je oko nas

magija i čarolija,

strava i užas,

život je prava misterija.

Nikada ne znaš

šta nosi novi dan,

život je jedan

veliki san.

Život je samo priča

i ništa više,

ne znamo njen kraj

niti ko je piše.

Ali jedno uvek znaj,

sve lepo što se desi

ružne stvari briše.

Sreću i ljubav,

tugu i radost,

patnju i bol,

sve to život nosi

na svojim krilima.

Ja iskreno volim

i svim snagama

za bolji život se borim.

Životje igra samo,

njena pravila slabo znamo,

pa često pravimo greške,

velike i teške.

Zato iskreno ljubi i voli,

za svoju sreću se bori.

Čuvaj najmilije svoje

i ne daj nikom

da ti poruši snove,

jer život je samo jedan,

jedan, ali mnogo vredan!

 

 

Istaknuta slika: FOTO : Nihad Nurković, Rožaje



About the Author

Redakcija
Redakcija




Konkursi regiona
 
 

 

Said Šteta: Tiho

Said Šteta   TIHO   Mjesec je čekao sunca zraku da i on sija k'o što i ja  riječ da me istopi kao komad stakla Tiho Da ne pomjeriš sjenke u mraku tako mi prija šum trepavica kad se oko sklopi ali se riječ izma...
by Redakcija
 

 
 

Jasna Jašaragić: Jedan mart, jedno proljeće

Jasna Jašaragić   JEDAN MART, JEDNO PROLJEĆE   Sjećam se marta prošloga ljeta, od same pomisli obuzme me sjeta, žubori rijeka, miriše cvijeće mi, i more sreće.   Povjetarac se igra u mojoj kosi, bič po ...
by Redakcija
 

 
 

Dajana Lazarević: Tri kratke priče Marine Jevsejčik iz Minska (Belorusija)

Marina Jevsejčik (bel. Марына Яўсейчык) je savremena književnica i novinarka iz Minska, rođena pored reke Braginke. Objavila je zbirku priča „Priče močvarnih jela“. Dobitnica je više književnih nagrada...
by Redakcija
 

 

 

Miloš Petronijević: Ona i ja (ciklus iz neobjavljene zbirke ”Magija proplanaka”)

1 Ne znam kojom se magijom bavila, jer pojavljivala se kako ona hoće, slobodu mi volje izlažući podsmehu, i pisao sam joj pesme − na svašta je čovek osuđen u ovim kukavnim vremenima u kojima mi nije bilo dano da za nju ...
by Redakcija
 

 
 

Poezija Mehmeda Meše Pargana

Mehmed Meša Pargan     NADA   Iza koje zavjese tvoje oči iz sjene, gledaju nadu u ovom muškarcu uspravnog hoda, koji gazi ulicom Gospodskom. Nebo se spustilo do tornja nove crkve. Ocijeđeno. Suhonjavo. I tamu...
by Redakcija
 

 




Konkursi regiona