Avlija
Portal za kulturu, književnost i društvene teme



Srbija

14. Jula 2015.
 

Poezija Jovana Gavrilovića

More articles by »
Written by: Redakcija
Oznake:

Jovan Gavrilović, rođen u Beogradu, u januaru devedeset sedme. Trenutno treći razred srednje škole, u Šestoj beogradskoj gimnaziji. Osvojio prvo mesto za kratku priču srednjoškolaca na međunarodnom konkursu „Pavle Popović“, prvo mesto za kratku priču na Zvezdarijadi 2014, specijalnu nagradu na Zvezdarijadi 2015, uvršten u zbornik „Najlepše kratke priče 2015“ izdavačke kuće Alma.

 

 

SIMBOLI

 

 

Nedostojan tih slavnih pera,

Vid da mi se širi, kao rep pauna,

To želim, jer tu je moja vera.

Prihvatiću savet jednog bradatog fauna.

 

Krik duše, moje najslađe suze,

Kao da u tabore tera bikove,

Ruka moje nesavršene Muze

Sprovešće u ove stihove.

 

Kiša nije voda, već zov crnih svraka.

Crni ogrtač misli su moje,

Tmurne i stalne, poput svih oblaka,

Jer oko leša moje nade muve se roje.

 

Krv biće ono što bila je uvek:

Napitak pogleda strašna od kog ruža vene,

Žene čiji život premašiće hiljaditi vek,

Plamena moljaca – Venus anadyomene.

 

A sreća (četiri eterična slova

Na ploči oronula groba,

U šumi – žrtvi vremena lova,

Što oživeće u neko drugo doba)

 

Zavetrina biće, skoro srušena,

Saputnica tek, na putu do vraga,

Mračna kula, lažna, skrušena,

Toranj bez vrata, stopa il’ praga.

 

BIČEVANJE

 

Moje detinjstvo je prekinuto

Kada sam shvatio da sam ostvro

Koje Džim Morison nije uspeo da nađe;

Kada sam shvatio da se ne uliva svaka reka u more;

Kada sam prokleo rodu što me je donela.

 

I proplakao sam mleko još u vimetu,

Prolio krv još u materici.

Bacio sam šaku zemlje na svoj grob,

Pre no što je tamjan ispunio vazduh.

 

Bio sam lopov:

Pod maskom žrtve, krao sam od vremena

Ono što se još nije desilo,

I plakao zbog toga.

 

I sada sam nečist.

Sladostrasnik.

Davim se životom koji je moj.

Igram oko stubova bez simbola.

Ja sam nečist,

Boem bez novca,

Markiz de Pad.

 

Flagelacija je kao kiša.

Krvlju je oprala moja leđa,

Utisnula svoje potoke u kožu,

Na njoj utrla svoje stihove.

I mogu se bičevati doveka,

Oreol neće bljesnuti.

Ništa neće bljesnuti.

 

Svetležu samo ja, titrati –

Usamljena sijalica na jednoj žici,

Koja čeka kraj sveta.

 

 

 



About the Author

Redakcija
Redakcija




Konkursi regiona
 
 

 

Anja Radić: Zašto?

Anja Radić   ZAŠTO?   Zašto ljudi sa ove planete Gledaju minarete kao na rakete? Zašto nazivaju se oni hrišćanima, A u duši i srcu im zima?   Zašto islam neko propovijeda, A u duši i srcu mu bijeda? Zaš...
by Redakcija
 

 
 

Poezija Kemala Handana

Kemal Handan   SUPER-EMIR                                           (Emir je kapetan na svemirskom brodu – ponos svojoj mami i dječijem rodu.)    Svi su o svemiru čitali le...
by Redakcija
 

 
 

Poezija Arifa Odobašića

Arif Odobašić je rođen 1989. godine u Zenici, Bosna i Hercegovina. U  Žepču je završio osnovno i srednje, a u Zenici fakultetsko obrazovanje.  Za profesora razredne nastave se obrazovao na Pedagoškom fakultetu u Zenici...
by Redakcija
 

 

 

Halil Džananović: Blues za Staru

Halil Džananović   BLUES ZA STARU   (…Iz prerezanog grkljana ćurke kaplje mastilo, Dječak skuplja isteklo vrijeme i materijal. Umjetnik sve miješa s ilovačom i malo pelina, Opet će nastajati nova teorija ...
by Redakcija
 

 
 

Blažo Stevović: Svjetlana

Blažo Stevović   SVJETLANA   Ti svijetliš svijetlom Mostara Dugonoga brineto iz bajke Volim te, uvijek istog žara Iako mi spremaju hajke. . Tvoje lice, tišine i erosa Govori dugonoga lijepa, Da sam daleko od tana...
by Redakcija
 

 




Konkursi regiona