Avlija
Portal za kulturu, književnost i društvene teme



Srbija

16. Avgusta 2015.
 

Poezija Željka Medića

More articles by »
Written by: Redakcija
Oznake: ,

Жељко Медић Жац – рођен 1970. у Задру. Објавио четири збирке песама: „Побуна симбола“, „У дане дивних чуда“, „Проналажење белутка“ и „На тихој равни свакодневице“. Члан је Удружења књижевника Србије.

 

 

 

 

***
                                             (јагњету)
 
У започетој игри откривања
Скинули смо коже
На сунцу да се осуше
 
И прсте
Умочили у очи
Због мастила којим потписују се душе
 
Зар не видиш како нас напуштају демони
Када се хлебови преломе
У руци
 
У снохватици
Срастају нам кости
А у месу голом изливени крвотоци
 

 

***
                                             (оној која дивно сања)
 
„А коме смо ми свети
На овом месту
Светом“
 
Под дрветом
Испод којег хлада нема
Сви плодови већ су осемењени грехом
 
„Телом ћу те“
И ти ћеш мене телом
Вратити у „стања пре знања“
 
Кад љубав је била
Најсветија сила
И прва
 
Изван нашег поимања
 

 

***
.
Почетак је увек из сна и слутње
 
Видео сам очи које израњају из воде
И на  телу које дрхти
Своје руке
 
Бриделе су усне које љубе
 
Има ли друге слободе до оне која нас од нас самих ослобађа
Када престајемо бити једина стварна граница
Између сна и онога што се догађа
 
Ко дане оживеле у сећању не позна
Пре него се у времену
Изгубе
 
Тај не зна
Да увек исте траже се душе
 


 
***
.
Диши… сада само дубоко диши
Сновима нису потребни
Тумачи
 
Дах се замехури
 
И од пробуђеног ватришта
Које нас претвара
У ништа
 
Отму нас невидљиви дувачи
 
У апнеји
Умеси хлеб мога меса
И згњечи гроздове у вину моје крви
 
Ово је несан!
 
Нараста под прстима твојим
И под стопалима
Ври
 
Све што био нисам
А јесам
 


 .
***
.
Са ишчупаним бусеном траве
У стиснутој шаци
Лежала си
 
Као после смрти расле су ми власи
 
Лежао сам
У сунчевој зраци
На врхунцу заједничке славе
 
И кад све је стало… протицаху часи
 
Разбацајмо оглодане кости
Разапнимо изгрижене
Коже
 
Далеко негде ветар ће нас понети
 
О Боже!
Зар и нас оживљене
Са кочевима кане пробости
 
Да више никад не можемо волети


About the Author

Redakcija
Redakcija




Konkursi regiona
 
 

 

Đura Šefer Sremac: Uskršnja nedelja

Ђура Шефер Сремац   УСКРШЊА НЕДЕЉА     Био сам дете близу девете… Ех, успомене походе мене!   Од трешње цвêта нежнија, ...
by Redakcija
 

 
 

Uskoro nova knjiga ”Rožaje nekada i sada”

U toku je priprema knjige sa ekskluzivnim starim fotografijama (iz bogate arhive od kojih većina do sada nisu objavljene) iz prošlog vijeka kao i novim fotografijama snimljenim iz iste pozicije. Knjiga ,,Rožaje nekada i sada...
by Redakcija
 

 
 

Said Šteta dobio prvu nagradu za najbolju novinsku priču

U okviru Međunarodne kulturne manifestacije “Zeničko proljeće 2017“, NIP „Naša riječ“ iz Zenice 5. aprila 2017. godine u Općoj biblioteci, priredilo je svečanost dodjele nagrada izabranim autorima, na k...
by Redakcija
 

 

 

Pjesma Mehmeda Akifa Ersoja (na bosanski preveo Sejfidin Haruni)

Mehmet Akif  Ersoj   HIMNA NEZAVISNOSTI   Ne strahuj! Sjaj crvenog bajraka što se po sumraku vihori, neće se ugasiti; Sve dok se posljednje ognjište, što se dimi nad mojom domovinom, ne ugasi. Taj bajrak je zvije...
by Redakcija
 

 
 

Sende Dodevski: Slatko od kajsija

Još uvijek pamtim jedno dugo, dugo putovanje vozom od Splita do Skopja u sada već davnoj 1963. godini, a neposredno nakon zemljotresa koji je početkom avgusta zadesio Skopje… Nepregledna šatorska naselja po parkov...
by Redakcija
 

 




Konkursi regiona