Avlija
Portal za kulturu, književnost i društvene teme



Srbija

16. Avgusta 2015.
 

Poezija Željka Medića

More articles by »
Written by: Redakcija
Oznake: ,

Жељко Медић Жац – рођен 1970. у Задру. Објавио четири збирке песама: „Побуна симбола“, „У дане дивних чуда“, „Проналажење белутка“ и „На тихој равни свакодневице“. Члан је Удружења књижевника Србије.

 

 

 

 

***
                                             (јагњету)
 
У започетој игри откривања
Скинули смо коже
На сунцу да се осуше
 
И прсте
Умочили у очи
Због мастила којим потписују се душе
 
Зар не видиш како нас напуштају демони
Када се хлебови преломе
У руци
 
У снохватици
Срастају нам кости
А у месу голом изливени крвотоци
 

 

***
                                             (оној која дивно сања)
 
„А коме смо ми свети
На овом месту
Светом“
 
Под дрветом
Испод којег хлада нема
Сви плодови већ су осемењени грехом
 
„Телом ћу те“
И ти ћеш мене телом
Вратити у „стања пре знања“
 
Кад љубав је била
Најсветија сила
И прва
 
Изван нашег поимања
 

 

***
.
Почетак је увек из сна и слутње
 
Видео сам очи које израњају из воде
И на  телу које дрхти
Своје руке
 
Бриделе су усне које љубе
 
Има ли друге слободе до оне која нас од нас самих ослобађа
Када престајемо бити једина стварна граница
Између сна и онога што се догађа
 
Ко дане оживеле у сећању не позна
Пре него се у времену
Изгубе
 
Тај не зна
Да увек исте траже се душе
 


 
***
.
Диши… сада само дубоко диши
Сновима нису потребни
Тумачи
 
Дах се замехури
 
И од пробуђеног ватришта
Које нас претвара
У ништа
 
Отму нас невидљиви дувачи
 
У апнеји
Умеси хлеб мога меса
И згњечи гроздове у вину моје крви
 
Ово је несан!
 
Нараста под прстима твојим
И под стопалима
Ври
 
Све што био нисам
А јесам
 


 .
***
.
Са ишчупаним бусеном траве
У стиснутој шаци
Лежала си
 
Као после смрти расле су ми власи
 
Лежао сам
У сунчевој зраци
На врхунцу заједничке славе
 
И кад све је стало… протицаху часи
 
Разбацајмо оглодане кости
Разапнимо изгрижене
Коже
 
Далеко негде ветар ће нас понети
 
О Боже!
Зар и нас оживљене
Са кочевима кане пробости
 
Да више никад не можемо волети


About the Author

Redakcija
Redakcija




Konkursi regiona
 
 

 

Milijan Despotovć: Recenzija zbirke pesama Zorice Tijanić „Campana Immortale“

Poezija je i duhovni melem „u raskoraku teških misli“. U njoj pesnik nije okrenut samo sebi već i spoljašnjosti, tamo je njegov čitalac, vodeći često onaj Ničeovski dijalog „ljudsko, suviše ljudsko“. Pesnik ne s...
by Redakcija
 

 
 

Kosta – Kočo Racin: Kopači (Prevod s makedonskog: Sande Dodevski)

Kosta – Kočo Racin     KOPAČI   Nestaje noćca crna Kruni se stijena mraka Selom se pjetli čuju Zora se zori – Nad stijenom u krvi Tamu upija Silno Zasvijetlio Dan! Budite se umorni Kopačice i kopač...
by Redakcija
 

 
 

Osvald Tomović: Varljivi mesec

Niko na ovom svetu nije video zeleni mesec. Nije bio ni plav. Nikad baš. Umeo je mesec da bude crvenkast i narandžast, ponekad čak i potpuno crven, ali zelen nije bio nikad. Neće mesec da pozeleni, pa to ti je. Beo kao kre...
by Redakcija
 

 

 

Vaso Knežević: Kurta i Murta iz ugla konja

KURTA I MURTA IZ UGLA KONJA . Iz ugla konja, i Kurta i Murta su isti, oni koji jašu. Taj isti konj polako lipsava, dok se oni smjenjuju… A konj ko konj, trpi i nosi teret. Njemu je sve jedno ko ga jaše, teret je teret… Al...
by Redakcija
 

 
 

Said Šteta: Sanjiva

Said Šteta   SANJIVA   Sanjam divlje jagode iz dedine bašče kajisije i polje makova u krvi Tako se oči nagode snovima duša ugrije što je dunjaluk mrvi   Takiše zrele slade na usnama što soče moje se žed...
by Redakcija
 

 




Konkursi regiona