Avlija
Portal za kulturu, književnost i društvene teme



Srbija

16. Avgusta 2015.
 

Poezija Željka Medića

More articles by »
Written by: Redakcija
Oznake: ,

Жељко Медић Жац – рођен 1970. у Задру. Објавио четири збирке песама: „Побуна симбола“, „У дане дивних чуда“, „Проналажење белутка“ и „На тихој равни свакодневице“. Члан је Удружења књижевника Србије.

 

 

 

 

***
                                             (јагњету)
 
У започетој игри откривања
Скинули смо коже
На сунцу да се осуше
 
И прсте
Умочили у очи
Због мастила којим потписују се душе
 
Зар не видиш како нас напуштају демони
Када се хлебови преломе
У руци
 
У снохватици
Срастају нам кости
А у месу голом изливени крвотоци
 

 

***
                                             (оној која дивно сања)
 
„А коме смо ми свети
На овом месту
Светом“
 
Под дрветом
Испод којег хлада нема
Сви плодови већ су осемењени грехом
 
„Телом ћу те“
И ти ћеш мене телом
Вратити у „стања пре знања“
 
Кад љубав је била
Најсветија сила
И прва
 
Изван нашег поимања
 

 

***
.
Почетак је увек из сна и слутње
 
Видео сам очи које израњају из воде
И на  телу које дрхти
Своје руке
 
Бриделе су усне које љубе
 
Има ли друге слободе до оне која нас од нас самих ослобађа
Када престајемо бити једина стварна граница
Између сна и онога што се догађа
 
Ко дане оживеле у сећању не позна
Пре него се у времену
Изгубе
 
Тај не зна
Да увек исте траже се душе
 


 
***
.
Диши… сада само дубоко диши
Сновима нису потребни
Тумачи
 
Дах се замехури
 
И од пробуђеног ватришта
Које нас претвара
У ништа
 
Отму нас невидљиви дувачи
 
У апнеји
Умеси хлеб мога меса
И згњечи гроздове у вину моје крви
 
Ово је несан!
 
Нараста под прстима твојим
И под стопалима
Ври
 
Све што био нисам
А јесам
 


 .
***
.
Са ишчупаним бусеном траве
У стиснутој шаци
Лежала си
 
Као после смрти расле су ми власи
 
Лежао сам
У сунчевој зраци
На врхунцу заједничке славе
 
И кад све је стало… протицаху часи
 
Разбацајмо оглодане кости
Разапнимо изгрижене
Коже
 
Далеко негде ветар ће нас понети
 
О Боже!
Зар и нас оживљене
Са кочевима кане пробости
 
Да више никад не можемо волети


About the Author

Redakcija
Redakcija




Konkursi regiona
 
 

 

Said Šteta: Batonovo književno veče sa prijateljima

Said Šteta   ZALEĐENE PTICE . Snjegovi godina pali na cvjetna polja davnih želja ni zvijeri ne putuju Umire rijeka, ledeni vali baš kao postelja u kojoj zagrljaje snuju   Zaleđene ptice na grani toplome jugu htjele kao s...
by Redakcija
 

 
 

Razgovor sa Vesnom Radović: Ni danas nismo mnogo odmakli od ”devedesetih”

Djetinjstvo je možda najbezbrižniji dio života, pa samim tim i najljepši. Recite nam nešto o odrastanju i školovanju u kamenom gradu, pored mora. VESNA RADOVIĆ: Tek mnogo godina kasnije, prošavši dosta svijeta, shvatil...
by Redakcija
 

 
 

Faruk Dizdarević: O knjizi eseja „Blisko kraju“ Ramiza Hadžibegovića

Faruk Dizdarević   DIVNI TRENU                                    (Tkanica od uspomena) Ramiz Hadžibegović, Blisko kraju (Eseji), Čigoja štampa, Beograd, 2016.     Kao što nak...
by Redakcija
 

 

 

NOVO: Objavljena knjiga ”Ključ” Mirsada Hadrovića

Početkom februara 2017. godine rožajska ‘’Avlija’’ je objavila pripovjetku “Ključ” Mirsada Hadrovića Kao što je Tolstoj kazao: ”Sve srećne porodice liče jedna na drugu, svaka nesrećna porodica, ...
by Redakcija
 

 
 

Ani Stajkova Ivanova: Ognjište babe i dede (prevod sa bugarskog)

Ани Стаjкова – Иванова     ОГЊИШТЕ  БАБЕ  И  ДЕДЕ   Уредно старо огњиште насред куће. Баба послује а деда дрва носи. Тр...
by Redakcija
 

 




Konkursi regiona