- Кад падох у Живот, потече Време. Оно ће ми и главе доћи.
- Стиже и крај штрајку у школама. Батина глади има два краја.
- Нема доброг земљотреса без шљивотреса.
- Како је слатка бела погача кад је једе – вођа!
- Скочила гробарина. Потукли се вампири око власти.
- Страдија није невина. Узела је под себе – (Ев)ропска унија.
- Доктор ми подигȏ притисак и завршио ниско на поду. Питȏ за мито.
- Тај ради вешто испод жита. Гради дупле преграде по силосима.
- Целог века лаје као пас на звезде. Није могао изградити ни псећу кућицу.
- Не може просвета пасти на ниске гране. Већ су посечене од „ових горе“.
- Већ смо двапут обрали зелен бостан. Поскупио порез, а и гробарина.
- Кад унук оде у печалбу за боље дане, укућани ће моћи да плате деди сахрану.
- У лажи су кратке ноге, рече здепасти министар и уздигну се на прсте. За сваки случај.
- Прошлост је каменчина око врата. Страдија никако то не схвата.
- Плачем кад сам пијан. Да лакше преболим скупштинску фотељу, рече министар.
- Дадох јој прст, она узе целом шаком – девизну књижицу.
- Кад се каријериста дочепа власти, изгуби образ, али – брк омасти.
- За ђаке, бегунце из школе, неће бити дечјег додатка. А шта ћемо са наставницима-дилерима!?
- Кад комшији касапину убију краву, купим кило од бута. Да не посумња.
- Оглашавам продају цепаних књига за ложење. Срце ми се цепа просветарско. Сиротињско.
- Из историје опет падамо. На вековним глупостима у борби око власти.
- Само нас Индијанци могу спасти од истребљења. И они су – небески народ.
