- Pri kraju sam sedme decenije života, gubim vid i sluh. Već slušam božansku simfoniju sfera Kosmosa. Nije mi divno u ambisu vanzemaljskih – srpskih gluposti! Amiiin!
- Davno naš poznati film „Kad budem mrtav i beo“ doživljava, po ko zna koji put, reinkarnaciju na polju gluposti.
- Srbija povećala biračko telo. Neke stranke aktivirale – smrtovnice.
- Slomih kičmu. Ko mi kriv, ni pred kim ne htedoh da je savijem.
- Ne hvalite me kad bacim kašiku. Ja sam gladan – sada!
- Kad se davi sirotinja raja, pomozi joj. Političaru nemoj ni ruku pružiti – tražiće više.
- Budućnosti bez poplava se nadamo. Beograd će biti siguran – na mutnoj vodi.
- O tom potom. O potopu – s popom.
- Gasim se brzo kao sveća. Žena mi malo-malo – pa trne fitilj.
- Zatvori su vrlo humane ustanove. Osećaju se na grobni humus.
- Samo nas Indijanci mogu spasti od istrebljenja. I oni su – nebeski narod.
- Da su se dinosaurusi mogli zavući u veće pećinske rupe – i danas bi postojali.
- Bez rupe nema početka ni kraja zemaljskog života. Bez kosmičke crne rupe – nema ni smrti u večnosti.
- Ko više nema posla sa rupom, znači da ju je, konačno, začepio.
- Celog života čovek misli i brine o rupi, a na kraju je još i plati. Kao grobnicu.
- Od rupe do rupe – samo miš slobodno šeta.
- Platih ceo porez državi. Daću će mi platiti – Dom staraca.
- Tamo gde svih vremena razlike ćute, leži moja svemirska rupa, za večne pute.
- Odričem se prosvete što me hlebom sirotinjskim hranila. Nije mogla da mi bude ni kost u grlu – para imao nisam da kupim ni meso s kostima.
- Profo dragi, dvorska luda budi, neznanjem ti vlast vrhunska sudi! Amiiin!
