• Био је сајам, а на сајму – брдо шунд-литературе са вашара.
• Књига је извор знања. Ако има жедних.
• Знакови на папирусу живе кроз вечност. Електронски симболи губе се заувек у космосу.
• Од компјутера бољи је контејнер. Садржај овог другог користе, све више – и писмени и неписмени.
• Плиткоумна реч није плод дубоке мисли.
• Оглас: продајем цепане књиге за ложење ватре. Срце ми се цепа просветарско, сиротињско.
• За доброг сатиричара нема лошег напоја. Навикао да се спушта на ниво свиње.
• Само гладан студент, жедан знања, заврши на време факултет.
• Тешко просвети у којој министар ђаке у школу утерује, а наставник из кафића истерује.
• Плитка мудрост – рођена сестра дубоке глупости!
• Ко каже да празне речи џеп не пуне!? Политички џепароши.
• Тужићу судију, копирао ми афоризме. Као доказ да нисам умро.
• Лакше је издати јефтину државу него скупу књигу.
• Као професор књижевности све мање се бавим хумором. Ђаци ме често – сатиру.
• Књиго моја, бриго твоја, рече отац сину – лењивцу.
.
КРСТАЧА ЋИРИЛИЦЕ
.
• Вратимо се хијероглифима. Ионако ћирилицу све мање користимо.
• Волим јадну ћирилицу – крст јој љубим!
• Будући студенти, не уписујте српски језик. Бацићете у амбис диплому исписану – ћирилицом.
• Уместо кажњавања штрајкача, министарство просвете боље да је обавило обред истеривања ђавола. Из скупштине.
• Страдији цркла кравица. Зато њој треба моја – просветна цркавица!
• Дедине последње речи: „Ко пуши здравље руши, док се, кх-кх… не угуши“.
• Кад се сипа, често се пресипа. У Страдији – из шупљег у празно.
• До половине века истребићемо сами своју азбуку „вуковицу“. А некада бесмо марљиви „вучићи“, жедни знања.
• И вук сит и ђаци на броју. Једино нигде – штрајк-профана.
• Кад погреши лекар, оде глава. Наставник кад омане – збогом памети!
• На дипломском испиту нећу имати проблема. Ако профа буде – одговарао. За мито.
• Ђаци су данас све чешћи субјекат иживљавања над „профанима“ – објектом њихових радњи.
• Наспрам моје женице посланице, ја сам сиротиња. Просветарска.
• Боље је оштро сатитичарско перо него лајава, јалова политичарска уста.
• Кад писац живи само од књиге, своје последње слово времена пише све брже и крупније.
• Мршаво просветарско кљусе министарске златне таљиге вуче.
