Da ljudi puni sebe praznu slamu mlate,
potvrđuju dela brojnih političara.
Dok nam brod tone,
kapetanu ispada slama iz glave.
Tranzicija nam je donela ogromne promene.
Deci pupčane vrpce sečemo pred smrt roditelja.
Zlo nikada ne dolazi samo.
Zato je siromaštvo došlo s demokratijom.
Demokratija nam je donela više veselja.
Prosvirale su nam sve devete rupe.
Dolaskom demokratije kod nas više ništa nije isto.
Sve je ništa.
Sa rastom demokratije,
rastu i štapovi i šargarepe.
Demokratija po meri običnog čoveka,
najefikasnije mu uzima meru.
Reč demokratija je sadašnje vreme
pojma anarhija.
Posle demokratskih promena ljudi su se povukli
u sebe i narodne kuhinje.
Kod nas transparentnost raste.
Još malo, pa se ni čovek neće videti.
Kod nas je veselije nego ikada.
Zadnje rupe na sviralama su nam postale prve violine.
Karijeristi su ljudi puni zlobe.
Prazni jurišaju na političke položaje.
Gde bi nam bio kraj
da sve ne tretiramo kao veliku nuždu?
Naša propast bi izostala
da u rad vlade na vreme nismo uključili eksperte.
I kad klečimo,
mi smo na visokoj nozi.
Prazni ludi su kao slamke.
Stalno su na površini.
U politici je najviše ljudi punih sebe.
Prazninom se dokazuju.
Naši kormilari su prazni ljudi.
Puni sebe vode u potonuće.
Otkako je udario lud na zbunjenoga,
kod nas više nema dilema –
Evropska unija nema alternativu.
Uhvatili smo korak s Evropom!
Umesto na radne akcije,
omladinu šaljemo u kafiće i kockarnice.
Nije samo Crna Gora ekološka država.
I Srbija vodi istu propagandu.
Živimo dobro.
Nema šta nemamo.
Mi uporno isterujemo pravdu.
A ni mlade nismo zapostavili.
Srećan sam čovek.
Sve mi ide bez veze.
Grejem se džabe.
Kad mi je hladno ja padnem u vatru.
Moje mišljenje je moj problem,
a moj problem je moje mišljenje.
Prestao sam da kradem.
Zapretili su mi da ću u zatvoru morati da gledam skupštinske prenose.
Obogatio sam rečnik.
Psujem za trojicu.
Ne radim ništa.
To moje preduzeće proizvodi.
Dete mi se raduje obrazovanima
otkad sam mu zabranio kontakt sa školovanim,
a nepismenim ljudima.
Samo jednoga se bojim.
No, i meni će doći kraj.
Kad mi tata primi penziju,
zamolim ga za neki dinar –
da dam unucima za burek.
Ne vidim dobro.
A i nema ga.
Ne kajem se nizašta.
I to me grize.
Moja sredina mi je oprostila uspeh.
Skinuli su me sa svih spiskova.
Sve naše drame režirali su eksperti.
Ranije za njih nismo ni čuli.
Danas fantomke sva vrata otvaraju.
Da nije mafije,
kod nas ništa ne bi radilo.
Do guše su mi oni
što mi nisu ni do kolena.
Najbolje veslaju oni koji su sisali vesla.
Ne čudi me što nam država propada,
nego kako tone ono čega nema.
Srazmerno povećanju broja penzionera,
kod nas i štapovi i šargarepe bivaju veći.
Mi smo najsolidarniji narod.
Kadrove nesebično školujemo za druge.
Kako stvari stoje, poljoprivreda bi nam mogla biti glavni brend,
a pokondirene tikve zaštitni znak.
Pred svake izbore nam se uveća stočni fond.
Političari uđu u štale.
Birajmo najgore!
Samo oni u svet mogu poneti pravu sliku o nama.
Nije strašno kad je strašno.
Strašno je kad je ostrašćeno.
Danas je lako postati rob.
Uslov su samo strane investicije.
Dok su nesposobni na vlasti,
svi smo mi žrtveni jarci.
Mlade ne zanima ništa,
a toga ima samo u kafićima.
Kod nas su promene očigledne.
Nigde se ništa ne menja.
Kod nas se ne zna ko je lud a ko zbunjen.
Kod nas svako svakoga zbunjuje.
Pametnih imamo koliko hoćemo,
samo što ih nećemo.
Dno našeg dna je na vrhu.
Investirajte kod nas!
Mi smo i dosad s đavolom tikve sadili.
Najviše nas ima u rasejanju.
Tamo bolje uspevamo.
Nama ideje donosi dan,
a crne dane svitanje.
Najveći broj naših sela su ekološka.
Nemaju ni žive duše.
Treba oporezovati one koji prodaju pamet.
Da bi pametni došli do izražaja.
Kod nas istina obija pragove.
Kod nas na vlast dolaze samo dve vrste ljudi:
oni koje je pregazilo vreme
i oni koje osporava vreme.
Depolitizovali smo sve.
Ostale su još narodne kuhinje.
Nema više pričam ti priču.
Sada bajke imaju prođu.
Dobro je što smo na vreme skrenuli.
Sve nedaće podnosimo stoički.
Mi maglu proizvodimo, ali je ne izvozimo.
Neka se prvo naš narod zasiti.
Svi kameleoni su isti.
U službi su onih koji ih farbaju.
Sve što je van pameti,
riznica je mudrosti naše političke elite.
U eri kompjutera
paučinama smo umrežili mnoge fabrike.
Kod nas se muti od svanuća.
Davno izgubljeni,
danas najlakše pronađu pravi put.
Na našem nebu samo prodane duše pevuše.
Mi ne samo da odvajamo zrna od kukolja,
nego i kukolj negujemo.
Da nije šta jeste,
kod nas bi opet bilo crno.
Dostigli smo vrhunac demokratije.
Niko nikoga ne zarezuje.
Demokratiju najlakše sprovodi jedan čovek.
Na našu sreću, mi baš takvog imamo.
Nema nam ravnih.
Sve dobre šanse smo stavili pred svršen čin.
Prekoračili smo sve crvene linije.
Dotakli smo dno života.
Činjenica da smo dobro usrali motku,
negira tvrdnje da se kod nas gladuje.
Ništa nije kao što izgleda.
Sve jeste.
Vaše veštice su vaš problem.
Naše su nešto drugo.
Potpuno smo skrenuli.
Izgleda da smo uhvatili pravac.
Najviše pričaju oni koji su priča za sebe.
Život je jedan.
Uozbiljimo se!
Smejmo se!
Kako pišem,
i ne piše mi se loše.
